Просвјета на Зимској чаролији
Уз присуство неколико стотина грађана на градском тргу синоћ je свечано отворена трећа по реду осмодневна манифестација „Зимска чаролија на ушћу“ која ће трајати до 31.12.2020. године.
Организатор манифестације је Центар за културу, а генерални покровитељ Начелник општине Шамац.
Ријеч је о манифестацији за посјетиоце свих узраста, док су се излагачи побринули да има за сваког по нешто. У 10 кућица преко 14 излагача са овог подручја употпунило је разноврстност понуде и задовољило сва чула посјетилаца.
Трг украшава велика јелка и много занимљивости за дјецу као што је шетња на малим коњима, фоткање са деда мразом и друго.
Шамачкој публици су се представили чланови СПКД "Просвјета" из Средње Слатине, КУД „Шамац“ из Шамца, КУД „Посавина“ из Црквине, КУД „Просвјета“ из Обудовца, Иванин златни вез из Црквине.
Манифестацију је свечано отворио Начелник општине Ђорђе Милићевић.
Извор: Општина Шамац
Организатор манифестације је Центар за културу, а генерални покровитељ Начелник општине Шамац.
Ријеч је о манифестацији за посјетиоце свих узраста, док су се излагачи побринули да има за сваког по нешто. У 10 кућица преко 14 излагача са овог подручја употпунило је разноврстност понуде и задовољило сва чула посјетилаца.
Трг украшава велика јелка и много занимљивости за дјецу као што је шетња на малим коњима, фоткање са деда мразом и друго.
Шамачкој публици су се представили чланови СПКД "Просвјета" из Средње Слатине, КУД „Шамац“ из Шамца, КУД „Посавина“ из Црквине, КУД „Просвјета“ из Обудовца, Иванин златни вез из Црквине.
Манифестацију је свечано отворио Начелник општине Ђорђе Милићевић.
Извор: Општина Шамац
Најбољи у фудбалу у ОФС Шамац у 2019. години
У организацији Фудбалског савеза општине Шамац (ОФС) у „Центру за културу“ одржана је 17. по реду, традиционална манифестација под називом „Избор најбољих у Општинском фудбалском савезу за 2019. годину“, те су најзаслужнијим у фудбалу подијељене награде и признања.
Специјално признање за промоцију фудбала Фудбалског савеза општине Шамац додијељено је Саши Максимовићу.
Признање је додијељено најбољем фудбалском судији ФСО Шамац Дервенић Немањи, признање за Фер плеј добио је ФК „Хајдук“ из Баткуше, најбољи фудбалски радник је Ацо Бијелић из ФК „Младост“ из Доње Слатине, најперспективнији играч Дамјан Чосовић из ФК „Борац“ Шамац, најбољи фудбалски тренер Милан Ђурђевић из ФК „Црквина“ из Црквине.
Најбољи фудбалски клуб млађих категорија су пионири ФК „Борца“ из Шамца, најбољи фудбалер сениор ФСО је Перић Зоран из ФК „Младост“ из Доње Слатине, а за најбољи фудбалски клуб проглашен је ФК „Борац“ из Шамца.
Најбољи фудбалски клуб млађих категорија су пионири ФК „Борца“ из Шамца, најбољи фудбалер сениор ФСО је Перић Зоран из ФК „Младост“ из Доње Слатине, а за најбољи фудбалски клуб проглашен је ФК „Борац“ из Шамца.
Најбољима су уручене дипломе и медаље.
Предсједник ФСО Шамац Симо Варадиновић каже да су извршили 17. по реду додјелу признања и проглашење најбољих у фудбалу за 2019. годину, a ове године највећи број награда понио је ФК “Борац“ категорије које су предложене од ФК “Борца“.
„Када се узме чињеница да је ФК “Борац“ прославио 100 година постојања и рада у овој години, да је заузео друго мјесто на крају такмичарске сезоне, Група запад друге лиге и освајач општинског купа за ову годину, свакако да те награде иду у праве руке“, каже Варадиновић.
Он подсјећа да је Буџетом за 2019. годину Општина за развој спорта издвојила 290.000 КМ за финансирање свих спортских колектива, а да највећи дио средстава одлази на фудбалске клубове обзиром да је он и најмасовнији спорт.
Он подсјећа да је Буџетом за 2019. годину Општина за развој спорта издвојила 290.000 КМ за финансирање свих спортских колектива, а да највећи дио средстава одлази на фудбалске клубове обзиром да је он и најмасовнији спорт.
„Та средства су есенцијална за све клубове. Без тих средстава клубови неби могли да функционишу“, каже Варадиновић додајући да ће Фудбалски савез у наредној години учинити све да се појача рад посебно са млађим категоријама кроз договоре са основним школама.
Предсједник ФК “Борац“ Зоран Пупчевић захвалио се на признању истaкавши да је то велико за њих посебно у години када су прославили 100 година постојања и рада.
„Највише ми је драго ради млађих селекција, имамо добре дјечаке и надам се да ће кроз три четири године носити прву екипу ФК “Борац““, каже Пупчевић.
Светлана Павловић, дипл. журналиста
„Највише ми је драго ради млађих селекција, имамо добре дјечаке и надам се да ће кроз три четири године носити прву екипу ФК “Борац““, каже Пупчевић.
Светлана Павловић, дипл. журналиста
Stanovništvo 5. dio - feljton
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
19. Stanovništvo 5. dio
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
B. RIMOKATOLICI
Stanovništvo, crkva i sveštenstvo
Doselјavanje sadašnjeg stanovništva u Slatinu pada u vreme obnavlјanja svih naselјa u opustošenoj Posavini četrdesetih godina XVIII veka za vlade Abdulah-paše Muhsin Zade i njegovih naslednika./92/ Među prvim doselјenicima su pored ostalih i 12 rimokatoličkih domaćinstava koji se spominju 1743. godine o čemu je dat opširniji opis na početku ovog poglavlјa. Po crkvenoj podeli oni su pripadali župi Bijela u čijem je sastavu bilo 19 sela. Sem Bijele tu su spadala i naselјa: Tramošnica, Slatina, Vukšić, Donja Skakava, Gornja Skakava, Turić, Hrgovi, Špionica, Babunovci, Seona, Ujdrovići, Dubrave, Gorice, Vidovice, Matić Selište, Oštra Luka, Bubalov Bok i Turkovište. U ovih 19 sela bilo je u to vreme samo 255 rimokatoličkih domova sa ukupno 1768 duša/93/ što znači da su sela bila mala i brojala su prosečno 10 do 20 domova. Kasnije će se Slatina pripojiti župi Tramošnica i ostaće u tom sastavu sve do iza Drugog svetskog rata.
Tek u novije vreme počela se osećati potreba za osnivanjem rimokatoličke župe u Slatini. Neposredan povod za odvajanje od matične crkve bio je veća udalјenost od Tramošnice i neudovolјavanje nekim zahtevima vernika. Naime, rimokatolici su tražili od Župskog ureda u Tramošnici da im se odobri podizanje kapele i omogući održavanje mise bar jednom mesečno. Pošto im se ovde nije izašlo u susret, Kralјičani i Gornjani sami vlastitim sredstvima sagrade crkvu i župski stan u Kralјičanima 1971. godine, a zatim zatraže od nadležnih crkvenih vlasti da im se odobri osnivanje samostalne župe. Odobrenje je ubrzo došlo, pa je već 1972. godine osnovana rimokatolička župa Srednja Slatina.
Nјivčani se usprotive ovakvoj odluci ostalih župlјana, pa ne htednu učestvovati u gradnji crkve i župskog stana, nego i dalјe ostanu u sastavu tramošničke župe. Ja sam, ipak, svojim radom obuhvatio i ovaj zaseok s obzirom da sa Slatinom čini jednu celinu.
Novu župu sačinjavaju dva zaseoka Kralјičani i Gornjani sa svega 170 domova i 950 duša.
Sveštenstvo je dijecezansko, tj. svetovno. Od 1972. godini bili su župnici: Šušak Josip iz Čardaka, Čandrić Anto iz Žepča, Živković Andrija iz Kostrča, Borić Ivica iz Radunice i Mikić Ambroz iz Vidovica sadašnji župnik./94/
Stanovništvo 4. dio - feljton
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
18. Stanovništvo 4. dio
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
Srednja Slatina
Do potkraj turske
vladavine ovde su bila samo dva sela Gornja i Donja Slatina sa ukupno 170 pravoslavnih
domaćinstava./89/ Kada je za donjoslatinskog kneza došao Trivo Subanović,
izdvoji se jedan deo sela i nazove se Srednja Slatina. Danas je to zasebna
mesna zajednica u kojoj postoje četiri zaseoka: Srednja Mahala, Kralјičani, Nјivak
i Gornjani. Prvi zaseok naselјavaju pravoslavni, a ostala tri rimokatolici.
Srednja Mahala
Stanovništvo 3. dio - feljton
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
17. Stanovništvo 3. dio
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
Donja Slatina
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
Donja Slatina
Puškari
Puškari su severoistočno od reke Tolise. Po kazivanju starijih lјudi ovde je za vreme turske vladavine bilo majstora koji su opravlјali puške, pa otuda naziv zaseoka.
U jednom dokumentu iz 1851. godine spominje se neki Cvijan Puškarević star 75 godina, što znači da je rođen 1776. godine./85/ Ovaj rod je davno izumro.
SAVIĆI III: Ne znaju odakle im je starina (4 kuća, Slava Sv. Simeon Bogoprimac).
KERTIĆI : Prešli iz Panjika, gde je dat opširniji opis (1 kuća, Slava Sv. prorok Ilija).
VUČIĆEVIĆI: Oko 1860. godine došao praded Andrija i žena mu Goja od Bijelјine (7 kuća, Slava Sv. Kozma i Damjan – Vračevi).
JOVIČIĆI su nepoznatog porekla (2 kuće, Slava Sv. Vasilije Veliki).
Stanovništvo 2. dio - feljton
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
16. Stanovništvo 2. dio
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
Gajevi
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
Gajevi
Naziv, svakako, potiče od nekadašnjeg seoskog atara i to u pluralu Gaj – Gajevi. Postoji mišlјenje da su stari najpre naselili ovaj zaseok što ima osnova s obzirom da je prva bogomolјa sagrađena, upravo u Gajevima. Spominje se 1780. godine kada je zapalјena pa se može zaklјučiti da je u XVIII veku ovde bio centar sela.
SIMEUNOVIĆI: Po kazivanju starog Stojana Simeunovića poreklom su iz Hercegovine. Prvo dosele u Gorice kod Brčkog, a odatle oko 1750. presele u Donju Slatinu u Vreoce. Predak koji se tu doselio umre, a iza njega ostanu žena i sin mu Cvijo. Nešto kasnije ona se uda u Gajeve za nekog Vuka Dragojla, kome se ne zna za potomstvo, gde dovede i malog Cviju. Cvijo se oko 1788. godine oženi. Imao je sina Simeuna, po kome se potomci nazovu Simeunovići. Simeun je imao šest sinova: Ignju, Voju, Stevu, Nikolu, Cvijana i Savka, koji se spominju u jednom dokumentu iz 1851. godine./82/ Ignjo ode u Čović Polјe i od njega je nastao rod Ignjići, a ostali ostanu ovde. Jedno vreme zvali su se i Podbarci, po mestu Bare kod Ražlјeva gde su stanovali (35 kuća, Slava Đurđevdan).
STOJANOVIĆI I su nepoznatog porekla (4 kuća, Slava Nikolјdan).
FK "Budućnost" Gornja Slatina
Izvor: Deset godina fudbala na području opštine Šamac (1994-2004), Ljubomir Čordašević, 2005.
FK "Crvena zvijezda" Gajevi
Izvor: Deset godina fudbala na području opštine Šamac (1994-2004), Ljubomir Čordašević, 2005.
Traktorom oko svijeta - prezentacija Donja Slatina
Poziv za druženje 16.novembar 2019.
Stanovništvo - feljton
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
15. Stanovništvo
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
A. PRAVOSLAVNI
U periodu od 1960. godine do danas više puta sam posetio svoje rodno mesto Slatinu, pa sam bio u mogućnosti da izvršim sistematsko ispitivanje porekla stanovništva. U radu sam se najviše
oslanjao na narodna predanja, a samo ponegde tekst upotpunjavao oskudnim podacima iz literature.
To nije bio nimalo lak posao s obzirom da u selu ima oko 160 rodova od kojih su se neki toliko razgranali da je trebalo utrošiti dosta vremena na ispitivanju porekla i grupisanju pojedinih
porodica po srodnosti.
Teškoće su bile i u tome što se samo kod predstavnika pojedinih rodova očuvalo predanje na svoje poreklo, dok su kod ostalih kazivanja bila nesigurna, različita, ili mi ništa nisu znali reći o tome. Sem toga, ima pojave da poneko napusti rodovsku Slavu i uzme Slavu ženinu, ili predstavnika drugog roda čiji je posed kupio ili nasledio, što je, takođe, otežavalo rad. Da bi se kod ovakvih slučajeva otklonile nejasnoće po pitanju porekla i srodnosti, ja sam u opisu tih rodova uneo i jednu i drugu Slavu, a u tabeli naveo samo Slavu rodovsku. |
Potrebno je ovde naglasiti da se statistički podaci po rodovima i broju kuća u opisu porekla po zaseocima ne slažu sa podacima iz tabelarnih pregleda koji su dati na kraju ovog poglavlјa. To dolazi otuda što sam u prvom slučaju zadržao i one rodove za koje sam već odranije imao podatke, pa su u međuvremenu izumrli ili se odelili, dok su u tabelama uneti statistički podaci prema stanju iz 1982. godine, tj, koji se i danas nalaze u Slatini.
"Samo za našeg čika Ljubu!"
Na spomen-ploči se nalazi grb FK "Crvena zvijezda" Gajevi sa natpisom "Samo za našeg čiku Ljubu!"
Inicijativu za postavljanje ploče pokrenuli su i realizovali sportski radnici kluba iz Gajeva i prijatelji čika Ljube.
Sa potpunim pravom možemo reći da je Ljubo Mojić bio "prva zvijezda" Zvijezde iz Gajeva. Gajevljani su mu se odužili na dostojan i divan način.
Служен Парастос за погинуле борце ВРС у Доњој Слатини
У Доњој Слатини код Шамца данас је одата почаст десеторици српских бораца из овог мјеста који су погинули у протеклом рату, једном цивилу и једном несталом лицу.
Погинулима је служен помен, а потом су породице погинулих, представници локалне власти, мјесне и општинске Борачке организације и мјесне заједнице положили цвијеће.
Предсједник Борачке организације општине Шамац Радован Зорановић рекао је да традиционално један дан у години одају почаст својим саборцима и поклањају се њиховим сјенима.
Парастосу су поред породица погинулих и мјештана присуствовали предсједница Скупштине Николина Шкрбић, начелник Одјељења за привреду и инспекцијске послове Предраг Недић и шеф Службе за друштвене дјелатности и послове цивилне заштите Слободан Стојић.
Светлана Павловић, дипл. журналиста
Погинулима је служен помен, а потом су породице погинулих, представници локалне власти, мјесне и општинске Борачке организације и мјесне заједнице положили цвијеће.
Предсједник Борачке организације општине Шамац Радован Зорановић рекао је да традиционално један дан у години одају почаст својим саборцима и поклањају се њиховим сјенима.
Парастосу су поред породица погинулих и мјештана присуствовали предсједница Скупштине Николина Шкрбић, начелник Одјељења за привреду и инспекцијске послове Предраг Недић и шеф Службе за друштвене дјелатности и послове цивилне заштите Слободан Стојић.
Светлана Павловић, дипл. журналиста
Dubrave zaustavile Mladost
Utakmica je odigrana po veoma teškom, mokrom terenu i po veoma hladnom vremenu.
Prvu veliku šansu na utakmicu imale su Dubrave, Bojan Ilić u 5. minutu. Primio je precizan pas u šesnaestercu, ali je šutirao desno pored gola. U 11. minutu sa desne strane iskosa sa 18 metara, dobro šutira Nikola Popović, a njegov pogodak spriječila je prečka.
Trenutak odluke desio se u 49. minuti kada je Slobodan Gvozden prošao po desnoj strani, uputio milimetarski tačan centaršut u srce šesnaesterca gostiju, a Mirko Milaković odlično šutira glavom i pogađa nebranjeni dio mreže gola Jovice Lekića za 1:0.
Dobru priliku domaći su imali preko Dejana Tatića koji je izašao jedan na jedan sa Lekićem, ali je loše šutirao i lopta je završila u rukama golmana Mladosti. Čisti zicer imale su Dubrave u 89. minutu kada Miloš Đorđić s pet metara šutirao ravno u gostujućeg golmana.
Dubrave su ovim trijumfom probili se na devetu poziciju sa 20 bodova, dok je Mladost peta sa četiri boda više.
DUBRAVE – MLADOST (DS) 1:0 (0:0)
Strijelci: 1:0 Milaković (49). Stadion: FK Dubrave. Gledalaca: 100. Sudija: Duško Puvača (Novi Grad). Pomoćnici: Aleksandar Jevtić ı Milan Basrak (oba ız Prijedora). Delegat: Zoran Vujat (Gradiška). Kontrolor: Dario Tepavčević (Laktaši).
Žuti kartoni: Ilić i Popović (Dubrave), Petruljević, Maslić i Mišić (Mladost).
Dubrave: Hamzić, Gvozden, Hadžialagić, I. Nježić (od 85. Đorđić), Majdanac, Ilić (od 76. V. Nježić), Milaković, Petković, Huskić (od 62. Tatić ), Kisin i Popović.
Mladost (DS): Lakić, Popović, Ristić (od 85. Đurić), Limić, Petruljević, D. Ilić, N. Ilić, Simeunović, Mišić, Petrović i Maslić (od 60. Čeliković).
Tekst: Goran Popović
Prosvjeta iz Slatine u Tenju - FOTO
Srpsko kulturno-umetničko društvo "Sveti Sava" iz Tenje, u nedjelju 10. novembra 2019. godine, obilježilo je 12 godina postojanja i rada. Rođendansko slavlje uveličalo je i SPKD "Prosvjeta" iz Slatine.
Link za album: https://photos.app.goo.gl/ToidrZTTFTUjChft9
OFK Pridjel - Budućnost 4-2
Активности Удружења пчелара „Маслачак“
Предсједник шамачког Удружења пчелара „Маслачак“ Александар Малић изјавио је да је ова година једна од најлошијих за пчеларе који су имали скроман или никакав принос меда, наводећи као примјер да су власници 50 кошница имали око 100 килограма меда за властите потребе.
„Ове године, практично, није ни било меда. Продају се залихе од прошле године, а основни разлог су лоши временски услови. Наше подручје је повољно за пчеларе, имамо багремове шуме, липу, индустријско биље, уљану репицу, али су временски услови били неповољни у вријеме медобрања“, рекао је Малић новинарима.
„Ове године, практично, није ни било меда. Продају се залихе од прошле године, а основни разлог су лоши временски услови. Наше подручје је повољно за пчеларе, имамо багремове шуме, липу, индустријско биље, уљану репицу, али су временски услови били неповољни у вријеме медобрања“, рекао је Малић новинарима.
Budućnost - Bratstvo (D) 1:4
Budućnost je izgubila još jednu utakmicu, ovaj put kao domaćin od ekipe Bratstva iz Dubice, rezultatom 4:1.
Sledeće kolo Budućnost gostuje u Pridjelu.
Derbi bez pobjednika
Utakmica 13.kola između Fudbalskog kluba „Mladost“ Donja Slatina i dubičkog Boraca završena je rezultatom 1:1.Gol za Mladost postigao je Petruljević u 25. minuti a izjednačio Topić u 43. minuti susreta.
Naredno kolo Mladost ide u Dubrave.
Информација Начелника општине о донесеној пресуди у случају "NBS GROUP"
Verovanja - feljton
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
14. Verovanja
Iako su sveštenici i učitelјi u kontaktu s lјudima stalno ukazivali na štetnost od praznoverja i danas u Slatini ima sveta, istina, manje nego pre, koji su skloni tome. Primeri izneti ovde, takođe, spadaju u praznoverje, pa ne treba držati do njih, s obzirom da nemaju ništa zajedničko sa verom.
Kada grmi i sevaju munje iz kuće se iznesu neki predmeti: sinija, maše, vilјuška, nož n drugo, jer se veruje da će se time omesti ili ublažiti nevreme.
Na Božić se napravi krug od konopca po zemlјi ili snegu i tu se hrane kokoške da ne idu daleko od kuće.
Između Gospojina se ne počinje graditi nikakva zgrada zbog vukova.
Otelјenoj kravi veže se vrpca od crvenog pletiva za rep, da je ko ne „urekne“.
Kažu da ne valјa tući decu na Tucinjdan, jer će dobiti čireve.
Kada se jede „grušava“ (razlјevuša od kukuruznog brašna i mleka od tek otelјene krave) domaćica sipa hladnu vodu za vrat svima koji je jedu, da krava ima više mleka.
Slušao sam da nije dobro ubijati lasicu, jer ako se ne dotuče, sveti se čoveku na taj način što će da povrati u lјudsku hranu i koje okusi umreće.
Poraz Budućnosti u Miloševcu
Slika iz 3. poluvremena
Ekipa Budućnost ponovo je odigrala lošu utakmicu u gostima. Ovaj put protiv ekipe Posavine u Miloševcu poraženi su rezultatom 3:0.
Sledeću utakmicu u Slatini igra komšijski derbi sa ekipom Mladosti iz Dubice.
Zvijezda bez borbe do bodova
Utakmica 9. kola MOL Šamac-Modriča u Gajevima između domaće Crvene zvijezde i Jedinstva iz Obudovca 2 nije odigrana zbog nedolaska gostujuće ekipe.
Сјећање на погинуле борце ВРС у Гајевима
У Гајевима код Шамца је служен парастос за 18 погинулих бораца и три цивилне жртве посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата, те за 16 жртава из Другог свјетског рата са овог подручја.
Предсједник мјесне Борачке организације Гајеви Чедо Лукић рекао је да је црква на којој су уклесана имена погинулих саграђена 2002. године.
„Жртве никада не смију бити заборављене. Данас, и сваки дан, ми се поклањамо нашим херојима из свих ратова који су нам створили бољу будућност“, рекао је Лукић.
Након парастоса, који је служио горњослатински свештеник јереј Драган Павловић, положени су вијенци и прислужене свијеће.
Парастосу су, осим породица погинулих, представника Борачке организације и мјештана Гајева, присуствовали и представници локалне власти предсједник Скупштине Николина Шкрбић и начелница Одјељења за просторно уређење и стамбено комуналне послове Ведрана Михаљчић.
Светлана Павловић, дипл. журналиста
Предсједник мјесне Борачке организације Гајеви Чедо Лукић рекао је да је црква на којој су уклесана имена погинулих саграђена 2002. године.
„Жртве никада не смију бити заборављене. Данас, и сваки дан, ми се поклањамо нашим херојима из свих ратова који су нам створили бољу будућност“, рекао је Лукић.
Након парастоса, који је служио горњослатински свештеник јереј Драган Павловић, положени су вијенци и прислужене свијеће.
Парастосу су, осим породица погинулих, представника Борачке организације и мјештана Гајева, присуствовали и представници локалне власти предсједник Скупштине Николина Шкрбић и начелница Одјељења за просторно уређење и стамбено комуналне послове Ведрана Михаљчић.
Светлана Павловић, дипл. журналиста
Mladost samo do boda u Prnjavoru
Fudbaleri Mladosti remizirali su (1:1), kao gosti, u drugoligaškom derbiju, protiv Ljubića iz Prnjavora. Strijelac gola za Mladost bio je Simeunovi a izjednačio je Žižak u 87. minuti. Mladost je od 60. minuta igrala sa deset igrača zbog isključenja Mišića (dva žuta kartona).
Iako nisu stigli do očekivane pobjede, Slatinci su zadržali 2 poziciju.
Naredno kolo Mladost dočekuje Borac iz Kozarske Dubice trenutno prvoplasiranu ekipu.
Naredno kolo Mladost dočekuje Borac iz Kozarske Dubice trenutno prvoplasiranu ekipu.
OŠ Gornja Slatina - vježba "Simulacija požara u školi" - FOTO
U četvrtak 24.10.2019. godine, Crveni krst Šamac zajedno sa svojim volonterima, Teritorijalnom vatrogasnom jedinicom Šamac, Domom zdravlja Šamac i učenicima osnovne škole "Gornja Slatina" u Osnovnoj školi "Gornja Slatina" izveli su pokaznu vježbu "Simulacija požara u školi".
Упис предшколске дјеце у ОШ Горња Слатина
ЈУ Основна школа „ГОРЊА СЛАТИНА“ Горња Слатина расписује Јавни позив за упис дјеце у програм за дјецу у години пред полазак у школу.
Spisak partizanskih boraca iz Slatine
Zbirni pregled:
Boraca iz Slatine u raznim partizanskim jedinicama a prema podacima koje sam uspio prikupiti bilo je 156.
Poginulo je 35 boraca ili oko 22,43%.
Prvi borac iz Slatine koji je poginuo bio je Savo Radulović, 13.januara 1942. godine.
Poslednji borac koji je poginuo bio je Milovanović Jove Ilija, 1.11.1945. godine.
Pregled po teritorijalnoj zastupljenosti i godinama pristupa NOB-i u tabeli ispod:
Po nacionalnoj strukturi bilo je: Srba 148 , Jugoslovena 4 i Hrvata 3 i Slovenaca 1.
Boraca iz Slatine u raznim partizanskim jedinicama a prema podacima koje sam uspio prikupiti bilo je 156.
Poginulo je 35 boraca ili oko 22,43%.
Prvi borac iz Slatine koji je poginuo bio je Savo Radulović, 13.januara 1942. godine.
Poslednji borac koji je poginuo bio je Milovanović Jove Ilija, 1.11.1945. godine.
Pregled po teritorijalnoj zastupljenosti i godinama pristupa NOB-i u tabeli ispod:
Mjesto
|
od 1941
|
od 1942
|
od 1943
|
od 1944
|
od 1945
|
nepoz.
|
Ukupno
|
Gor. Slatina
|
2
|
5
|
45
|
5
|
28
|
85
| |
Sr. Slatina
|
2
|
11
|
1
|
14
| |||
Donj. Slatina
|
4
|
1
|
19
|
24
| |||
Gajevi
|
6
|
27
|
33
| ||||
Ukupno
|
2
|
5
|
57
|
6
|
85
|
1
|
156
|
Po nacionalnoj strukturi bilo je: Srba 148 , Jugoslovena 4 i Hrvata 3 i Slovenaca 1.
Mladost - Sloga (D) 0:0
Dobojlije su bile nešto konkretnije tokom 90 minuta igre, ali svoj dan nisu imali napadači, pa su prilike Marmata, Junuzovića, Ivešića, Starčevića i Nuhanovića ostale neiskorištene.
MLADOST (DS) – SLOGA (D) 0:0
Stadion: FK Mladost. Gledalaca: 100. Sudija: Aleksandar Jevtić. Pomoćnici: Miloš Kovačević ı Mladen Stupar (svi ız Prijedora). Delegat: Dejan Tomić (Gradiška). Kontrolor: Željko Latinović (Gradiška).
MLADOST (DS) – SLOGA (D) 0:0
Stadion: FK Mladost. Gledalaca: 100. Sudija: Aleksandar Jevtić. Pomoćnici: Miloš Kovačević ı Mladen Stupar (svi ız Prijedora). Delegat: Dejan Tomić (Gradiška). Kontrolor: Željko Latinović (Gradiška).
Žuti kartoni: Perić (Mladost), Marmat, Nikolić, Radovanović, Buljubašić, Ivetić (Sloga). Crveni karton: Boris Andrić (Sloga) u 86. minutu.
Mladost (DS): Lakić, Ristić, Petruljević. D. Ilić, N. Ilić (od 87. Limić), Simeunović, Mišić, Petrović, Čeliković, Perić, Maslić.
Sloga (D): Jupić, Andrić, Nikolić, Đuranović, Nuhanović (od 90. Cetić), Vasiljević, Marmat (od 46. Buljubašić), Hadžimujić, Ivešić, Junuzović, Radovanović (od 75. Slarčević).
Mladost (DS): Lakić, Ristić, Petruljević. D. Ilić, N. Ilić (od 87. Limić), Simeunović, Mišić, Petrović, Čeliković, Perić, Maslić.
Sloga (D): Jupić, Andrić, Nikolić, Đuranović, Nuhanović (od 90. Cetić), Vasiljević, Marmat (od 46. Buljubašić), Hadžimujić, Ivešić, Junuzović, Radovanović (od 75. Slarčević).
tekst: Pravda.bl
Budućnost - Vranjak 4:1
Sledeće kolo Budućnost gostuje u Miloševcu.
Crkivina - C. zvijezda 3:0
Ekipa Crvene zvijezde iz Gajeva poražena je u Crkvini od istoimena ekipe rezultatom 3:0.
Sledeće kolo Gajevljani dočekuju Jedinstvo iz Branice.
"Zdrava ishrana-pravilna ishrana"
Treću godinu zaredom učenici PO "Gajevi" obilježili su sedmicu zdrave hrane.
"Zdrava ishrana-pravilna ishrana" je ovogodišnji slogan kojim su se vodili i sprovodili svoje aktivnosti.
Učiteljice Željka Vračević i Vera Gavrić su prezentacijama zanimljivih činjenica o hrani i ishrani, pjesmicama na temu ishrane i raznovrsnim bojankama zainteresovale i probudile znatiželju svojih djaka na temu zdrave ishrane. Svi su zajedno uživali, radovali se sljedećem danu i zajedničkom doručku.
Direktorica škole Tanja Cvijanović je podržala i pohvalila učenike škole i učiteljice za sprovedenu aktivnost, zaželjela im je još više zajedničkih srećnih i veselih aktivnosti!
Učiteljica, Vera Gavrić.
Običaji - feljton
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
13. Običaji
Običajima i verovanjima u Posavini pisao je u novije vreme prof. Milenko Filipović./70/ Ja ne bi ponavlјao ono što je on zabeležio, nego bi samo izneo neke nove podatke koje sam čuo i video u Slatini.
Uoči Đurđevdana momci devojkama seku „miloduv“. Ima slučajeva da se domaćin zainati i celu noć ne spava da bi ga sačuvao.
Na Ivanjdan (7. jula) devojke pletu vence od cveća i stavlјaju ih na vrata i avlijske kapije.
Običajima i verovanjima u Posavini pisao je u novije vreme prof. Milenko Filipović./70/ Ja ne bi ponavlјao ono što je on zabeležio, nego bi samo izneo neke nove podatke koje sam čuo i video u Slatini.
Uoči Đurđevdana momci devojkama seku „miloduv“. Ima slučajeva da se domaćin zainati i celu noć ne spava da bi ga sačuvao.
Na Ivanjdan (7. jula) devojke pletu vence od cveća i stavlјaju ih na vrata i avlijske kapije.
Mlade nedelјe više se ide u crkvu nego običnih nedelјa i tada se posle liturgije vrši malo vodoosvećenje, što nije slučaj u drugim krajevima.
Badnjak se unosi u kuću na Badnjidan rano izjutra, dok se u drugim krajevima unosi istog dana uveče.
Badnjak se unosi u kuću na Badnjidan rano izjutra, dok se u drugim krajevima unosi istog dana uveče.
Пријавите се на:
Коментари
(
Atom
)
Popularni postovi
-
Želјko Jurić , rođen je 3. maja 1976. godine u Bosanskom Šamcu. Do šesnaeste godine živeo je u Srednjoj Slatini. Godine 1993. pres...
-
Nešto bez čega Slatina ne može zimi, svakako je igra prstena. Igra koja je na ovom našem prostoru veoma dugo. Niko ne zna reći od kada se ...
-
PREDGOVOR Na početku želim da napomenem da sam materijal za pisanje ovog članka uzimao iz knjiga - "Selo Slatina kod Bosan... -
У Гајевима, 27. октобра 2025. године, одржан је парастос у знак сјећања на 18 погинулих бораца и три цивилне жртве Одбрамбено-отаџбинског ра... -
Švajcarski crveni krst sa sjedištem u Tuzli prošle godine, u martu , započeo je implementaciju projekta "Podsticanje dijaloga i sar...
