B. RIMOKATOLICI

Stanovništvo, crkva i sveštenstvo

Doselјavanje sadašnjeg stanovništva u Slatinu pada u vreme obnavlјanja svih naselјa u opustošenoj Posavini četrdesetih godina XVIII veka za vlade Abdulah-paše Muhsin Zade i njegovih naslednika./92/ Među prvim doselјenicima su pored ostalih i 12 rimokatoličkih domaćinstava koji se spominju 1743. godine o čemu je dat opširniji opis na početku ovog poglavlјa. Po crkvenoj podeli oni su pripadali župi Bijela u čijem je sastavu bilo 19 sela. Sem Bijele tu su spadala i naselјa: Tramošnica, Slatina, Vukšić, Donja Skakava, Gornja Skakava, Turić, Hrgovi, Špionica, Babunovci, Seona, Ujdrovići, Dubrave, Gorice, Vidovice, Matić Selište, Oštra Luka, Bubalov Bok i Turkovište. U ovih 19 sela bilo je u to vreme samo 255 rimokatoličkih domova sa ukupno 1768 duša/93/ što znači da su sela bila mala i brojala su prosečno 10 do 20 domova. Kasnije će se Slatina pripojiti župi Tramošnica i ostaće u tom sastavu sve do iza Drugog svetskog rata.

Tek u novije vreme počela se osećati potreba za osnivanjem rimokatoličke župe u Slatini. Neposredan povod za odvajanje od matične crkve bio je veća udalјenost od Tramošnice i neudovolјavanje nekim zahtevima vernika. Naime, rimokatolici su tražili od Župskog ureda u Tramošnici da im se odobri podizanje kapele i omogući održavanje mise bar jednom mesečno. Pošto im se ovde nije izašlo u susret, Kralјičani i Gornjani sami vlastitim sredstvima sagrade crkvu i župski stan u Kralјičanima 1971. godine, a zatim zatraže od nadležnih crkvenih vlasti da im se odobri osnivanje samostalne župe. Odobrenje je ubrzo došlo, pa je već 1972. godine osnovana rimokatolička župa Srednja Slatina.

Nјivčani se usprotive ovakvoj odluci ostalih župlјana, pa ne htednu učestvovati u gradnji crkve i župskog stana, nego i dalјe ostanu u sastavu tramošničke župe. Ja sam, ipak, svojim radom obuhvatio i ovaj zaseok s obzirom da sa Slatinom čini jednu celinu.

Novu župu sačinjavaju dva zaseoka Kralјičani i Gornjani sa svega 170 domova i 950 duša.

Sveštenstvo je dijecezansko, tj. svetovno. Od 1972. godini bili su župnici: Šušak Josip iz Čardaka, Čandrić Anto iz Žepča, Živković Andrija iz Kostrča, Borić Ivica iz Radunice i Mikić Ambroz iz Vidovica sadašnji župnik./94/

Kralјičani

Naziv zaseoka nastao po jednoj anonimnoj kralјici o čemu je bilo više reči u prvom poglavlјu.

ZUPCI: Stari im došli iz Dervente. Ne znaju starije poreklo (6 dom.).

BOŽIĆI: Ne znaju otkuda su (11 kuća).

KUPREŠACI su starinom od Kupresa (4 kuće).

ČOVIĆI: Ivo Čović doselio iz Gornje Tramošnice i priženio se u Kuprešake. Ne znaju starije poreklo (2 kuće).

MANDARIĆI: Od Imotskog (Dalmacija) došao Nikola Mandarić u Bijelu odakle 1922. godine preseli u Slatinu. Imao je pet sinova: Jakova, Danku, Ivu, Avgustina i Antu. Mandarića ima i na

Buni kod Mostara (3 kuće).

GALIĆI: Predak Mato davno doselio od Travnika (25 kuća).

BAŠKARIĆI: Pričaju da su im stari došli od Karpata. Prvo dosele u okolinu Dervente, pa pošto im se tu ne svidi, dođu u Slatinu (7 kuća).

DJEDOVIĆI: Poreklo im je nepoznato (2 kuće).

JURIČI ne znaju odakle im je starina. U novije vreme preovlađuje naziv Jurići umesto Juriči. Zovu se još i Katići, po nekoj babi Kati (20 kuća).

MANDIĆI su nepoznatog porekla (12 kuća). .

MILIĆEVIĆI: Ovde došli iz Tramošnice a dalјe poreklo vode iz Hercegovine od Mostara gde ih i danas ima (8 kuća).         

JOVIĆI ništa ne znaju o svom poreklu (2 kuće).

MARJANOVIĆI: Ded im došao oko 1890. godine. Ne znaju odakle im je starina (2 kuće).

ANIĆI: Iz Orlova Polјa preselio Ivo Anić 1953. godine. Dalјe poreklo im je nepoznato (1 kuća).

MRKONјIĆI ne znaju odakle im je starina (3 kuće).

VIDAKOVIĆI: Niko Vidaković došao iz Tramošnice i priženio se u Kuprešake 1920. godine. Pričaju da su im stari davno došli od Karpata (1 kuća).

IVANKOVIĆI ne znaju poreklo. Ima ih i u mahali Nјivku (2kuće).

Gornjani

Nalaze se na najjužnijem delu sela u podgorini planine Trebave, pa otuda naziv zaseoka.

BOŠNјACI su starinom iz Hercegovine od Širokog Brijega današnje Lištice, gde ih ima još.

Dr J. Dedijer navodi da su Bošnjaci starinom Stipići iz Knina i da su prozvani Bošnjaci zato što su 1819. godine selili u Bosnu./95/ U Slatinu je najpre doselila neka Ivka sa svojim sinovima, pa ih zovu još i Ivkovići (21 kuća).

MARIĆI: Predak Jozo doselio od Dervente. Pričaju da su se ranije zvali Topići, a Marići prozvani ovde po njegovoj majci Mari (9 kuća).

LUČIĆI ne znaju odakle su im stari došli (7 kuća).

MUTAVDžIĆI: Vode poreklo iz Hercegovine. Stari im prvo dosele u okolinu Tuzle, pa pošto se ovde nešto posvađaju sa Turcima pobegnu u Oštru Luku, odakle kasnije Ivo Mutavdžić preseli u Slatinu. Prezime je, svakako, postalo od profesije jednog ili više predaka koji su bili mutavdžije/96/ (1 kuća).

JURILjI: Stari im doselili iz Hercegovine od Mostara (6 kuća). Jurilјe je Herceg Stjepan pozvao iz Splita u okolinu Mostara kao dobre zidare odakle su kasnije prešli u Bosnu. Ovi u Hercegovini su sve do 1891. godine slavili sv. Gerogija kada su po zahtevu svoga paroha napustili./97/

ĆATIĆI misle da su poreklom iz Hercegovine i da su davno ovde došli. Zovu se još i Ružići (4 kuće).

GAGULIĆI ne znaju odakle im je starina (2 kuće). |

ZOVKIĆI: Poreklo nepoznato (2 kuće).

DžINIĆI ne znaju svoje poreklo (3 kuće).

ADžAMIĆI: Stari im davno došli, ali ne znaju odakle (7 kuća).

MAŠIĆI: Postoje 2 kuće. Nepoznato poreklo.

PUŠELjIĆI ne znaju odakle su im stari došli (1 kuća).

CIRAK ne znaju starije poreklo (1 kuća).

ĆUBELA: Misle da su poreklom iz Hercegovine (1 kuća).

IVANKOVIĆI: Nedavno doselili. Ne znaju odakle im je starina (1 kuća).

SARIĆI: Došli iz Hasića posle drugog svetskog rata (1 kuća).

Nјivak

Ovde je nekada bio seoski atar obrastao u šumu, trnje i korov. Naselјenici ga po dolasku očiste i izdele na mnoge parcelice - njive, gde je vremenom formirano naselјe, pa otuda naziv zaseoka

njiva – Nјivak.

MAJIĆI: Iz Donje Mahale došao Mato Majić i priženi se u Lepane. Zovu se još i Bilići (3 kuće)./98/

ĆAVAROVIĆI: Stari im davno došli od Mostara (Hercegovina), gde ih još ima. Čine jedan rod sa Lepanima (5 kuća).

IVANKOVIĆI: Poreklo im je nepoznato (14 kuća).

BOŽIĆI: Sa Božićima u Kralјičanima čine jedan rod. Zovu se još i Dujakovići (9 kuća).

LOVRIĆI: Veruju da su poreklom iz Hercegovine. Ne znaju kada su im stari doselili (11 kuća).

LEPANI su ogranak Ćavarovića, a dalјim poreklom iz Hercegovine (7 kuća).

ANIĆI ne znaju poreklo. Ovde prešli iz Orlova Polјa. Ima ih i u Kralјičanima (1 kuća). |

KOVAČEVIĆI su starinom iz Hercegovine. Kažu da im je jedan od predaka bio kovač zbog čega su i prozvani Kovačevići (9 kuća).

Profesor M. Filipović spominje Kovačeviće rimokatolike u okolini Modriče i navodi da su „došli iz Mrkonjić Grada bežeći otuda zbog ubistva Muslimana i bili mutavdžije“./99/ Nisam mogao utvrditi da li su sa ovima u Slatini u istom rodu.

JAGIĆI su ogranak Ćavarovića, a dalјim poreklom iz Hercegovine. Jedno vreme zvali su se i Lepani, a docnije Jagići, po nekoj babi Jagi (3 kuće).

Predstavnici većine rimokatoličkih rodova ne znaju starije poreklo. Ako se za oslonac može uzeti prezime, onda većina rimokatoličkih rodova su starinom iz Hercegovine. I danas u okolini Mostara, Lištice i Posušja ima rimokatoličkih rodova: Anića, Božića, Bošnjaka, Galića, Zovkića, Zubaca, Ivankovića, Juriča, Kovačevića, Lovrića, Lučića, Majića, Mandarića, Mandića, Marića, Marjanovića, Milićevića, Ćavara (Ćavarovića), Ćubela što upućuje na zajedničko poreklo sa ovima u Slatini. Ovo pogotovu što je za neke rodove to već i ustanovlјeno.

/92/ Istorija naroda Jugoslavije, Beograd 1960, knj. P, str. 1239: A. Gilјferding, Navedeno delo, str. 352. 

/93/ dr Dominik Mandić, Chroati catholici Bosnae et Hercegovinae, Roma 1962, Knj. 1. 
/94/ Na podacima o novoosnovanoj župi Srednja Slatina i o broju domova i duša u 1982. godini zahvalјujem župniku Ambrozu Mikiću. 
/95/ Dr Jefto Dedijer, Navedeno delo, str. 393. 
/96/ Zanatlija koji pravi razne predmete od kostreti: pokrovce, torbe, harare itd. (A. Škalјić, Navedeno delo, str. 479). 
/97/ Dr Jefto Dedijer, Navedeno delo, str. 388. 
/98/ Podaci o broju rodova i domova sakuplјeni pre desetak i više godina pa verovatno ima razlike u odnosu na sadašnje stanje.
/99/ Dr M. Filipović, Modriča nekad i sad (Geografsko društvo NR BiH, knj. 1, Sarajevo 1959).