Празник Светог Саве, Првог Архиепископа Српског започео је Светом Литургијом, коју је у храму у Горњој Слатини служило свештеник Дражен Стевановић. 

Након читања Светог Јеванђеља, свештеник је многобројним присутним вјерницима прочитао посланицу Владике зворничко-тузланског, Хризостома.
У посланици владика поручује: "Живот нас потомака Светог Саве мора бити пун позитивних плодова, јер и Бог и људи ће нас препознати по дјелима."

Свети Сава је и крсна слава овог храма те је након литургије освештан и преломљен крсни колач. Домаћин и кум славе ове године био је г. Лазар Недић. За кума наредне године изабран је г.Ђорђе Милићевић. 

Свој присутној дјеци црквена општина је подијелила пакетиће.

Његујући успомену на овог свеца и просвјетитеља Основна школа "Горња Слатина" је празник прославила свечаном приредбом.

Škola u Gornjoj Slatini u školskoj godini 1918/19. nije radila u periodu od 1.9. - 1. 10. 1918. godine, radi obavljanja radova u polju.

Izvor: Iskaz A, narodnih osnovnih škola u okružju tuzlanskom koje su radi radova u polju bile zatvorene u 1918./19. školskoj  godini, A BiH, fond Narodno vijeće Narodna vlada Bosne i Hercegovine (dalje: fond NVITIV BiH, kutija 7, šifra 86/107).

Sjećam se da je bio hrom ali ne znam da li je to od rođenja. Trgovačku školu završio je u Odžaku gdje je jedno vrijeme i radio. Radio je i u Šamcu, kod u to vrijeme čuvenoga trgovca Toše Stavrić.

Ne znam ni zašto i ni kada se vratio u Slatinu. Oženio se Zorkom koja je bila rodom iz Mokrića, jednom od bogatijih porodica u Slatini. A i sam je bio bogat. I baš oko bogatstva vrti se skoro svaka priča o Mihajlu. Imao je puno, nešto naslijedio, nešto dobio u miraz i puno kupio. Što se god prodavalo, zemlja, kuće, strojevi, stoka, što mu je trebalo i što mu nije trebalo, sve je kupovao. Dovoljno prosvijećen za ono doba, vrijedan, snalažljiv, brzo se bogatio ili kako se kaže u mom kraju "zamoćao". Bogatsvo i prkos umnogome su određivali njegovu harizmu.