У књизи игумана Јована „Село Слатина код Босанског Шамца и њена околина“ из 1990. године нема ни помена о школи у Средњој Слатини. У књизи Илије Оркића и сарадника „Средња Слатина у Босанској Посавини живот и обичаји“ пише да је школа изграђена шездесетих и да је у њу утрошено 100.000 цигли.

Претражујући интернет странице пронашао сам дипломски рад фра Мије Јозановића гдје он у „Повијест католичке жупе Трамошница“ каже: „ Данашња стара основна школа (у Трамошници оп. а.) подигнута је 1907. године.  У Турићу је подигнута 1908. године. У Средњој Слатини подигнута је 1912. године“. Нигдје није наведен извор о овом податку.
Прве школе у Босни и Херцеговини биле су конфесионалне школе и звале су се именом одговарајуће религије (српске, католичке, муслиманске и јеврејске). Аустро-Угарска је преузела те школе али их је настојала превести у државне. У прегледу оснивања државних школа за школску годину 1911/12, Митар Папић у „Школство у Босни и Херцеговини за вријеме аустроугарске окупације (1878-1918)“, наводи и Слатину. У набрајању отворених државних  школа након 1914. године наводи се између осталих и Слатина (Градачац), овдје се вјероватно ради о основној школи у Горњој Слатини (поклапа се са наводима игумана Јована о школи у Г. Слатини). Прва основна школа у Доњој Слатини отворена је 1919. године.
Да ли је поменута школа из 1912. године школа у Средњој Слатини и каква је била њена судбина до 1918. године, тешко је са сигурношћу рећи. У попису школа за школску годину 1918-1919 године помиње се само школа у Горњој Слатини. (*1)

Поуздано се зна да су дјеца (православна и католичка) из Средње Слатине од 1930. године па до 1952. године ишла у школу у Горњу Слатину.

После другог свјетског рата уведено је обавезно школовање дјеце, а старији су морали да похађају алфабетски течај.

Један такав течај у Средњој Слатини држао је Илија Стокић.

Прва школа после другог свјетског рата почела је са радом 1952. године. Налазила се на мјесту гдје је данас саграђен споменик. Учитељ је био Боро Глувачевић из Гајева. Након њега Војин Симеуновић.

Нова школа почела се зидати 1954. године а завршена је 1961. године. Изградили су је мјештани села Средња Слатина. Била је једна од три новоизграђене осмогодишње школе у Босни и Херцеговини. Настава у новој школи почела се одвијати школске 1959/60. године. Звала се ОШ "Моша Пијаде". Осим дјеце из Средње Слатине похађала су је и дјеца из Горње Слатине, Доње Слатине, Гајева (тадашња Г. Слатина), Корнице, Горње и Доње Трамошнице, Орловог Поља и Њивка (тадашња С. Слатина). Управник школе био је Боро Михаљчић. У то вријеме учитељи су били: Слободан и Зора Пршуљ, Војо и Ева Стојчић, Брано Стефановић, Перо Глувачевић, Стана Михаљчић, Јозо Вујова, Боро Јакубец, Гордана Стојановић и др. Осмогодишња школа је радила све до 1966. године док није одлуком локалне управе осмогодишња школа пребачена у Трамошницу. Као израз незадовољства и огорчења таквом одлуком мјесна заједница је иступила из општине Градачац и приступила општини Шамац. Године 1971. школа је припојена основној школи "Перо Босић" у Горњој Слатини.

Школа је наставила са радом као четверогодишња и у то вријеме учитељи су били: Миле Лабовић, Стајка Симић, Саво Савић, Јулка Савић, Рајко Савић, Цвијета Савић, Ђука Радуловић и др.

Године 1979. неке школе су услед мањка дјеце биле укинуте тако да су дјеца из Гајева похађала школу у С. Слатини. Учитељи су били: Зекира Бристрић, Блаж Мајић, Гоја Пајић, и др.

У току рата, 1992. године кренуло се са радом школа, тако да је и у Средњој Слатини било једно подручно одјељење. Учитељ је био Ђоко Лазаревић. Касније су се смјењивали редом: Милош Дабић, Ђорђе Остојић, Слободан Тошић и др.

Ове године учитељица у нашој подручној школи је Јована Ранковић.













*1)  Накнадно сам утврдио да се ради о школи у Слатини код Бања Луке, ("Шематизам свијух области у Босни и Херцеговини", Календар Бошњак, бр.30, стр. 49, 1.1.1912. г.).

Autori karte su F. Heisse i I. Berndt, austrijski inžinjeri koji su bili u komisiji koja je trebala odrediti granicu između Osmanskog carstva i Austrije posle Požarevačkog mira. Na čelu komisije su bili zapovjednik slavonskih Krajišnika baron Petraš i bosanski namjesnik Osman-paša. F. Heisse i I. Berndt su direktno snimili teren i kartokrafski ga prikazali. Tako prvi put nastaje karta jednog dijela Bosne u krupnoj razmjeri na kojoj je ona prikazana sa podacima direktno snimanim na terenu. Posebno su data topografska obilježja za gradove i sela, u gornjem desnom uglu priložen je topografski ključ. Granica je tačno unesena i predstavljena je pomoću crtica. Brojem su predstavljeni brežuljci koji predstavljaju granične stražare. Tačkicama su označeni brojni putevi.

Klikom na donju kartu može te je vidjeti u originalnoj veličini.

Почетком јуна у селу је почела са радом фолклорна секција. Почела је са радом највише захваљујући организацији Црвеног крста Швајцарске са сједиштем у Тузли. Ради се о хуманитарној организацији која ће у наредне три године проводити неке од својих пројеката у нашем селу. Један од њихових пројеката је и унапређење друштвених активности у селу.

У размишљању на који би то ми начин могли урадити, дошли смо на идеју да пробамо основати фолклорну секцију. У Средњој Слатини је осамдесетих година п. в. било основано фолклорно друштво "Иво Лола Рибар" али на оснивању је све и завршено. Из тих разлога у почетку нисмо били баш неки оптимисти али на нашу срећу кренуло је више него одлично.

У недјељу, 15.8.20011. г. одржан је у Средњој Слатини XIII Меморијални турнир, посвећен погинулим борцима из нашег села у отаџбинском рату 1992-1995. године.

Обиљежавање ове манифестације  започело је у 12.00 сати полагањем цвијећа на гробљима у С. Слатини и Г. Слатини.

У 14.00 сати одржан је парастос и полагање цвијећа испред споменика.

Након тога почео је спортски дио у коме су као и сваке године учествовале четири екипе:

Слога, Будућност, Сутјеска и Младост 36 из Д. Слатине.

У полуфиналу Слога је побиједила екипу Сутјеске бољим извођењем једанаестераца након (1:1). Екипа Младости  такође је била успјешнија од екипе Будућности бољим извођењем једанаестераца (1:1). У борби за треће мјесто побиједила је екипа Будућности са 2:0.

У финалу екипа Слоге је  побиједила екипу Младости 36 са 6:0.

Интересантно је да је екипа Слоге први пут освојила овај турнир.

Свечаности је присуствовало око 150-200 посјетилаца.

Imamo priliku da pročitamo kako  se sve to dešavalo dalekih šezdesetih, od čovjeka koji vjerovatno najviše zna o tome.

Stručni štab: Pajić Predrag, Simeunović Jovo, Pajić Stanko i Smiljić Đokan.

Na kraju treba spomenuti da je Sloga kao i uvijek imala najvjerniju i najbolju podršku sa tribina.