Naziv, svakako, potiče od nekadašnjeg seoskog atara i to u pluralu Gaj – Gajevi. Postoji mišlјenje da su stari najpre naselili ovaj zaseok što ima osnova s obzirom da je prva bogomolјa sagrađena, upravo u Gajevima. Spominje se 1780. godine kada je zapalјena pa se može zaklјučiti da je u XVIII veku ovde bio centar sela.

SIMEUNOVIĆI: Po kazivanju starog Stojana Simeunovića poreklom su iz Hercegovine. Prvo dosele u Gorice kod Brčkog, a odatle oko 1750. presele u Donju Slatinu u Vreoce. Predak koji se tu doselio umre, a iza njega ostanu žena i sin mu Cvijo. Nešto kasnije ona se uda u Gajeve za nekog Vuka Dragojla, kome se ne zna za potomstvo, gde dovede i malog Cviju. Cvijo se oko 1788. godine oženi. Imao je sina Simeuna, po kome se potomci nazovu Simeunovići. Simeun je imao šest sinova: Ignju, Voju, Stevu, Nikolu, Cvijana i Savka, koji se spominju u jednom dokumentu iz 1851. godine./82/ Ignjo ode u Čović Polјe i od njega je nastao rod Ignjići, a ostali ostanu ovde. Jedno vreme zvali su se i Podbarci, po mestu Bare kod Ražlјeva gde su stanovali (35 kuća, Slava Đurđevdan).

STOJANOVIĆI I su nepoznatog porekla (4 kuća, Slava Nikolјdan).

STANKOVIĆI: oko 1920. godine prešao iz Panjika Stanko Stanković na ženevinu u Iliće. Vodi poreklo iz Hercegovine (1 kuća, Slava Nikolјdan).

ILIĆI I: ne znaju poreklo. Nisu u rodu sa Ilićima u Puškarima, Gvozdenima i Srednjoj Mahali (8 kuća, Slava Đurđevdan).

ŽIVKOVIĆI su ogranak Crnjakovića, a vode poreklo iz Crne Gore. Ovde je prešao iz Panjika praded Živko pre sto godina (2 kuće, Slava Jovanjdan).

CRNјAKOVIĆI: predak im davno doselio iz Crne Gore u Panjik, odakle Petar kao najamnik dođe u Gajeve kod Mike Živkovića. S obzirom da Mika nije imao dece, Petar nasledi njegovo imanje i ovde ostane (1 kuća, Slava Jovanjdan).

GAZETIĆI su nepoznatog porekla (2 kuće, Slava Đurđevdan).

DAMLjENOVIĆI I: iz Zelinje došao Simo Damlјenović i priženio se u Stojanoviće 1959. godine. Poreklom su iz Crne Gore. Nisu u rodu sa Damlјenovićima u Panjiku (1 kuća, Slava Arhanđel-lovdan).

VASIĆI: iz Tolise trebavske došla dva brata Miloš i Milutin sa majkom i ocem Stojanom. Posle očeve smrti, majka im se uda u Donju Slatinu za Todora Ostojića, gde i njih dovede oko 1900.

godine. Todoru beg dadne zemlјu u Gajevima, koju posle njegove smrti naslede Miloš i Milutin. Kako je Todor stanovao na kraju zaseoka beg ga je iz milošte zvao „moja krajina“, zbog čega ih zovu i Krajinovići (2 kuće, Slava Lazareva Subota).

ŠLjOKIĆI su starinom iz Crne Gore. Ovde prešli iz zaseoka Šlјoka u Ledenicama, zbog čega su prozvani Šlјokići. Ne znaju svoje staro prezime (8 kuća, Slava Jovanjdan).

GLUVAĆEVIĆI: odnekud došao Jovo Jovanović koji je više godina proveo u najmu kod Steve i Đurice Đurića. Doncije ga beg primi kao kmeta i dadne zemlјu. Gluvaćevići nazvani, svakako, u vezi telesnog nedostatka njihovog pretka (5 kuća, Slava Markovdan).

SAVIĆI I: po pretku Savi, koji je doselio iz Hercegovine, zovu se Savići. Staro im je prezime Mitrići. Nisu u rodu sa Savićima u Panjiku i Puškarima (30 kuća, Slava Nikolјdan).

VASILjEVIĆI I: Milan Vasilјević iz Srednje Slatine priženio se u Saviće posle Drugog svetskog rata. Ovde uzeo ženinu Slavu Nikolјdan, a ostavio rodovsku Sv. Jovana (1 kuća).

MOJIĆI: Došao Đoko Mojić iz Čović Polјa oko 1905. godine i priženio se u Saviće. Rodovska Slava Mojića je Krstovdan, ali oni Slave Sv. Nikolu. Postoje 4 kuće.

ANTIĆI su došli u prvoj polovini XIX veka iz Crne Gore kao kmetovi (17 kuća, Slava Đurđevdan).

LUKIĆI: iz Crne Gore davno doselio Luka Lukić. Imao je 4 sina: Lazara, Petra, Dimitrija i Đuricu. Petar i Dimitrije presele u Gradačac. Od njih danas nikog nema, jer su izumrli. Đurica ode u Crkvinu kod Bosansko Šamca, čiji se potomci prozovu Pisarevići. I ovaj ogranak vremenom izumre. Lazar ostane u Gajevima i od njegovih potomaka danas ima 10 kuća. Slave Sv. Jovana. Zovu ih i Apartići po nekom Aparti.

GAJIĆI I: došli iz sela Čivčija kod Osječana. Ne znaju starije poreklo. Nisu u rodu sa Gajićima u Panjiku (4 kuće, Slava Đurđev-dan).

ĐURIĆI: čine jedan rod sa Đurićima u Panjiku gde je dat opširniji opis (5 kuća, Slava Đurđevdan).

MALINOVIĆI II oko 1925. godine došao Blagoje Malinović iz Zelinje u Đuriće (4 kuće, Slava Stjepanjdan).

KRUNIĆI: Kosta Krunić doselio iz Gornjeg Žabara u Gajeve pre 10 godina i priženio se u Saviće (1 kuća, Slava Nikolјdan).

DžOMBIĆI I iz Srednje Slatine prešao Blagoje Džombić i priženio se u Đuriće (3 kuće, Slava Đurđevdan).

STOJANOVIĆI I: oko 1932. godine došao iz Borova Polјa Nikola Stojanović. Ne zna odakle mu je starina. Zove se još i Blagojušić. (1. kuća, Slava Jovanjdan).

PETROVIĆI III: Dujko Petrović iz Paležnice (Trebava) došao u rok kod Stevice Ilića 1946. godine. Kako ovaj nije imao dece, Dujko nasledi njegovo imanje i ostane ovde (1 kuća, Slava Nikolјdan).

Grbača

Zaseok dobio ime po istoimenoj rečici. Prostire se dužinom leve strane reke Tolise između Panjika i Puškara. Ovde je 1957. godine otkriveno neolitsko naselјe u tuzlakovića Gradini staro oko 4 hilјade godina, pa je lokalitet ušao u registar arheoloških istraživača.

TOŠIĆI su starinom Kovačevići iz Bosanske Krajine, a Tošići prozvani po pretku Toši. Opširnije u opisu Nedića sa kojima su u istom rodu (5. kuća, Slava Đurđevdan).

ĐUKANOVIĆI: poreklo im je nepoznato (2 kuće, Slava Sv. muč. Trifun).

TUBAKOVIĆI: po predanju starinom su iz sela Drobnjaka (Crna Gora). Tubakovića ima i u Dugom Polјu i ista im je Slava (1 kuća, Slava Đurđevdan).

DžOMBIĆI II oko 1920. godine došao Marko Džombić iz Srednje Slatine u Tubakoviće (1 kuća, Slava Đurđevdan).

STAJIĆI su starinom iz Hercegovine. Otuda su pobegli predak Jovo sa sinovima Jovanom i Maksimom od turskog zuluma pre 150 godina. Maksim ode u Čović Polјe i od njega nastane rod Maksimovića, a Jovan ostane ovde (3 kuće, Slava Sv. Simeon Bogoprimac).

ĐEKIĆI II predak im davno doselio iz Hercegovine u Donju Bišnju kod Dervente odakle se Milan preselio prvo u Škarić 1920. a zatim dođe u Grbaču na ženevinu u rod Vuksanovića 1925. godine (1 kuća, Slava Simeunjdan).

ILIŠKOVIĆI: iz Panjika prešao Jovo Ilišković i priženio se u Vasilјeviće 1953. godine (1 kuća, Slava Sv. muč. Trifun).

JAĆIMOVIĆ: došao iz Batuše Teodor Jaćimović u Vasilјeviće 1941. godine. Ne zna odakle su poreklom (1 kuća, SlavaStjepanjdan).

KOJIĆI I: poreklo im je nepoznato (6 kuća, Slava Sv. Ignjatije).

STEVIĆI: kod ujaka Save Trivkovića, koji nije imao dece, došao Savo Stević iz Panjika i nasledi imanje. I danas ih neki zovu Trivkovići, iako je taj rod izumro (12 kuća, Slava Petrovda).

RADULOVIĆI: čine jedan rod sa Radulovićima u Panjiku (3 kuće, Slava Sv. Lazar).

ANTIĆI: Priženio se u Bosiće Antić Živko iz Gajeva 1944. godine (1 kuća, Slava Đurđevdan).

BOSIĆI: iz Kožuha prebegla neka baba Bosa sa pet sinova: Vidom, Nikolom, Cvetkom, Petrom i Jovanom. Ovo bežanje dovodi se u vezu sa ženidbom najstarijeg sina. Kažu da se Vid u Kožuhama bio oženio devojkom protiv volјe njenih roditelјa, zbog čega je odmah usledila potera za otmičarima. Jedan od devojačke braće pripuca u svatove i na nesreću nehotično ubije svoju sestru. Svatovi se razbegnu kud koji, a Bosa sa sinovima dođe u Gradačac i javi se Husein-kapetanu, koji ih primi kao kmetove. Vid i Nikola Dođu u Grbaču i od njih su Bosići, Cvetko u Panjik i od njega su Majstorovići, a Petar i Jovan odu u Čović Polјe. Nikola nije imao dece. Vid je imao tri sina Staju, Simeuna i Todu od kojih danas ima 40 kuća (Slave Sv. Nikolu).

ĐEKIĆI I su starinom od Kragujevca. Ovde došli pre 130 godina. Jedan od njih ode u Avramovinu i prepiše se na ženino prezime Ilići (2 kuće, Slava Jovanjdan).

BAJKANOVIĆI: Nena Anica Bosić uda se u Nevolјice (Vučijak) u rod Bajkanovića, gde rodi Ristu. Pošto ostane udova, vrati se u Grbaču i dovede Ristu, koji se kasnije priženi u Babiće (2 kuće, Slava Jovanjdan).

VUKSANOVIĆI: iz Like doselila tri brata Vuksan, Janko i Kojo. Vuksan ostane u Slatini i od njega su Vuksanovići sa ograncima Babići, Sekulići, Popovići III i Blagojevići II. Janko preseli u Batkušu. Od njega nastane rod Jankovići, a od Koje, koji je otišao u Obudovac, su Kojići. Vuksanoviće još zovu i Jokići, po nekoj babi Joki (16 kuća, Slava Jovanjdan).

BABIĆI su ogranak Vuksanovića. Dalјim poreklom su iz Like. Babićima su prozvani po nekoj babi Ružici (6 kuća, Slava Jovanj-dan).

AVRAMOVIĆI: ded Trivo došao 1880. godine iz Orašja i priženio se u Vuksanoviće. Starinom su iz Hercegovine. Trivo je bratić pok. prote Steve Avramovića jednog od poznatih vođa iz ustanka u Posavini 1858. godine (1 kuća, Slava Nikolјdan).

POPOVIĆI III su ogranak Vuksanovića. Popovići nazvani po popu Petru Vuksanoviću, koji se spominje 1851. godine kao gornjo-slatinski sveštenik/83/ (1 kuća, Slava Jovanjdan).

MIĆIĆI I: oko 1850. godine došao i priženio se u Sekuliće Krsta Kertić iz Panjika, koji se kasnije po ocu Mići nazove Mićić. U istom su rodu sa Kertićima ! (4 kuće, Slava Sv. Ilija).

SEKULIĆI čine jedan rod sa Vuksanovićima, a Sekulići nazvani po nekom starom Sekuli (4 kuće, Slava Jovanjdan).

BLAGOJEVIĆI II: dobili naziv po dedu Blagoju, inače su ogranak Vuksanovića (5 kuća, Slava Jovanjdan).

MIĆIĆI II Jovica Mićić doselio iz Brvnika posle Drugog svetskog rata. Ne zna odakle su poreklom (2 kuće, Slava Đurđevdan).

TUZLAKOVIĆI su davno došli od Tuzle. Ranije se zvali Lazići, a potom Tuzlaci po mestu porekla (4 kuće, Slava Jovanjdan).

ARANĐIĆI: iz Škarića došao oko 1830. godine Pero Sedlarević sa ženom Aranđijom. Vode poreklo od Spreče. Verovatno su po njegovoj ženi prozvani Aranđići. Pero je imao sina Marjana, a Marjan Vuju, Obrada i Peru (13 kuća, Slava Nikolјdan).

KIKIĆI ne znaju poreklo. Postoji verovanje da su se ranije zvali Đukići, što ima osnova. Ovde je 1851. godine bio neki Kiko Đukić sa sinovima Đokom, Gojkom i Nikom./84/ Verovatno su po tome Kiki i nazvani Kikići (1 kuća, Slava Sv. Ignjatije).

Božanuša

Ovaj zaseok, koji je donedavno imao 7 rodova i 19 domaćinstava, više ne postoji, s obzirom da je sva zemlјa pripojena Polјoprivrednom kombinatu „Bosanski Šamac“, a stanovništvo se iselilo. Jedno se zadržao na staroj lokaciji Jovo Stanković, ali će se, svakako, i on odseliti, pošto je i njegov posed ušao u sastav ovog kompleksa. Od domaćinstava jedni su se odselili u Grebnice, drugi u Tišinu, zatim Pisare, Crkvinu i Škarić, a neki su ostali i u Slatini.

Božanuša se nalazila na najsevernijem delu sela i znatno je bila udalјena od ostalih zaseoka. Naziv zaseoka upućuje na neko još starije stanovništvo, ali se o tome ništa ne zna.

Ja sam svojim radom obuhvatio i ovaj nekadašnji zaseok iz razloga što sam već odranije imao podatke o njoj, a s druge strane da ostane nekog traga za buduća pokolenja da je ovde nekada postojalo naselјe.

POPOVIĆI I: iz Botajice (Vučijak) izbegli dvojica braće Jovo i Stevo Popović ispred turske osvete. Priča se da su njih dvojica jednog dana odvezli žito na reku Bosnu u vodenicu. Pošto nikog nije bilo na redu, počnu odmah da melјu. U međuvremenu naiđe jedan Musliman sa svojim žitom i naredi im da oni svoje prekinu, kako bi on prvi samleo. Jovo i Stevo se usprotive i Muslimana ubiju. Plašeći se i turske osvete, oni skroje plan da pobegnu preko Save, a potom otputuju u Srbiju. No, Jovin splav se raspadne na reci te se on vrati i dođe u Panjik kod zeta Peje Kertića, tj. kod svoje sestre. Docnije se preseli u Božanušu. Jovo je imao sina Stoku, a Stoko Jovana. Drugi brat Stevo uspe da se prebaci preko Save, ali mu se svaki trag izgubi (3 kuće, Slava Nikolјdan).

BLAGOJEVIĆI I: sredinom XIX veka došao iz Pisara Blagoje Stojančević. Ne znaju starije poreklo. Sinovi se po ocu nazovu Blagojevići (9 kuća, Slava Sv. arhiđ. Stefan). Zovu ih još i Gluvići po telesnom nedostatku pretka.

MAKSIMOVIĆI: kao najamnik došao Velјko Maksimović iz Batkuše 1913. godine. Docnije kupi nešto zemlјe, oženi se i ostane u selu. Ne znaju odakle su poreklom (1 kuća, Slava Nikolјdan).

nastaviće se ...

/82/ Milenko S. Filipović, Popis Srba haračkih obveznika u Modriči i okolini 1851. (X knj. Radove Naučnog društvv BiH, Sarajvo, 1958. god. str. 111-158)..
/83/ Milenko S. Filipović, Navedeno delo.
/84/ Milenko S. Filipović, Navedeno delo.