Pretraga

Arhiva članaka

уторак, 3. децембар 2019.

Stanovništvo 3. dio - feljton

уторак, децембар 03, 2019 | Posted by
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990

17.    Stanovništvo 3. dio

Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima

 Donja Slatina

Puškari

Puškari su severoistočno od reke Tolise. Po kazivanju starijih lјudi ovde je za vreme turske vladavine bilo majstora koji su opravlјali puške, pa otuda naziv zaseoka.
U jednom dokumentu iz 1851. godine spominje se neki Cvijan Puškarević star 75 godina, što znači da je rođen 1776. godine./85/ Ovaj rod je davno izumro.

SAVIĆI III: Ne znaju odakle im je starina (4 kuća, Slava Sv. Simeon Bogoprimac).
KERTIĆI : Prešli iz Panjika, gde je dat opširniji opis (1 kuća, Slava Sv. prorok Ilija).
VUČIĆEVIĆI: Oko 1860. godine došao praded Andrija i žena mu Goja od Bijelјine (7 kuća, Slava Sv. Kozma i Damjan – Vračevi).
JOVIČIĆI su nepoznatog porekla (2 kuće, Slava Sv. Vasilije Veliki).
MILjIĆI: Petra Milјića dovela mati iz Panjika krajem XIX veka preudavši se ovde za Ivana Lukića. Pošto Ivan nije imao dece, Petar nasledi imanje i ovde se oženi (2 kuće, Slava Sv. Stevan Dečanski – Mrata).
ILIĆI II: Iz Batkuše došao Joco Ilić u kući Draginji Pantić (Šišić) oko 1910. godine. Nisu u rodu sa Ilićima u Gajevima i Srednjoj Slatini. Joco je imao tri sina Marka, Stojana i Đorđa (2 kuće, Slava Đurđevdan).
POPOVIĆI II su ogranak Crnjakovića, a dalјim poreklom iz Crne Gore. Popovići nazvani po popu Stevici Crnjaku koji je bio slatinski paroh sredinom XIX veka (3 kuće, Slava Sv. Jovan Krstitelј).
BIJELjIĆI: Od Bijelјine izbegao neki Prlјo sa slugom Bijelјom, zbog turskog zuluma oko 1815. godine. Prlјo je bio bogat, pa su ga Turci češće uznemiravali i plјačkali. Da bi očuvao svoje bogatstvo, on pobegne u Slavoniju, a Bijelјa ostane ovde. Imao je dva sina Ignjatija i Živka. Od Ignjatija su: Marko, Jovo, Marjan, Gavro i Niko, a od Živka Simo (12 kuća, Slava Sv. Georgije).
TANASIĆI: Predak Stevan došao od Zvornika oko 1830. godine. Imao je pet sinova: Lazu, Đoku, Peru, Cvijana i Simu. Zovu se i Stevanovići, po imenu pretka (15 kuća, Slava Arlije – Sv. mučenik Lup).
TODOROVIĆI: Iz Hercegovine doselilo pet braće: Petar, Ilija i Stjepan, dok su dvojici imena nepoznata. Ilija odseli u Bijelјinu, a Petar i Stjepan ostanu ovde. Zovu se još i Petrovići, po pradedu Petru. S njima su u rodu i Petrovići I (Đuranovići) iz Vreoca (7 kuća, Slava Sv. prorok Ilija).
MILUTINOVIĆI: Gojko Milutinović došao iz Samarevca 1921. godine kao najamnik kod Petra Todorovića, pa se oženio njegovom kćerkom i ovde ostao (1 kuća, Slava Sv. Sergije i Vakho – Srđevdan).
DEJIĆI: Poreklo im je nepoznato (4 kuće, Slava Sv. Luka).
AVRAMOVIĆI: Iz Batkuše došao Marko Avramović kod ujaka Andrije Bijelјića 1948. godine, gde se oženi i ostane na posedu. Čine jedan rod sa Avramovićima u Grbači (1 kuća, Slava Sv. Nikola).
STOJANČEVIĆI I su oko 1878. godine došli iz Tišine. Ne znaju starije poreklo (2 kuće, Slava Sv. Georgije).
STOJANČEVIĆI II: Došli iz Borova Polјa 1938. godine. Kažu da nisu u rodu sa Stojančevićima I, iako im je ista slava (1 kuća, Slava Sv. Georgije).
STOJIĆI: Stojan Stojić došao iz Zelinje kao najamnik u Aranđiće. Kasnije otišao „curi ukuću“ u Dejiće i ovde ostao (1 kuća, Slava Sv. Nikola).

Vreoci

Zaseok se nalazi na istočnom delu sela. Ime je dobio po mineralnim izvorima – vrelima koji se nalaze u koritu istoimene rečice.
Ovde je Hadži-beg Gradaščević podigao sebi konak, a kasnije ga zajedno sa kmetovima otkupi Petrahije Petrović, poreklom Grk iz Sarajeva. Godine 1910. konak prelazi u vlasništvo Zemlјoradničke zadruge, a od 1918. služi kao osnovna škola./86/ Neki Nešović iz Srbije sagradi uz ovaj objekat banju 1928. godine, ali je samo kraće vreme služila toj svrsi.

PETROVIĆI I: Čine jedan rod sa Todorovićima iz Puškara. Zovu se i Đuranovići po pradedu Đuranu (4 kuće, Slava Sv. Nikola).
RADIĆI su velik rod. Iz Skrugića došla dva brata Rado i Đoko oko 1830. godine. Nјihov treći brat Mića ode u Grebnice i od njega su Mićići, a četvrti Toša ostane u Skugriću po kome nastane rod Tošići. Ranije se zvali Popovići, a Radići nazvani po pretku Radi. Starinom su iz Mrkušica u Sremu odakle im predak pop Radoslav prebegne u Skipovac, jer su ga tamo nagonili da primi uniju. Radoslav umre u Skipovcu, a sinovi i unuci se rasele (17 kuća, Slava Sv. arhanđeo Mihailo),
TEŠIĆI: Ne znaju odakle su poreklom (9 kuća, Slava Sv. arhiđ. Stefan).
STANIŠIĆI I: Predak Staniša Bota doselio iz Livna pre okupacije Bosne. Imao je tri sina Lazara, Stevicu i Marka. Marko preseli u Dubicu, a ova dvojica ostanu ovde. Stanišići nazvani po doselјenom pretku. Postoji nadgrobni spomenik u groblјu nekog Staniše, koji je umro 1849. godine (23 kuće, Slava Sv. Nikola). Bote – Botiće spominje B. Milojević u okolini Glamoča i Livna i kaže da su ovde doselili iz Crne Gore./87/ Botića ima i u Osječanima.
MARKOVIĆI I: Iz Hercegovine od Trebinja došao predak Mitar sa sinovima Markom i Marjanom u Skipovac. Posle očeve smrti ova dvojica braće dođu u Slatinu oko 1810. godine. Pričaju da su se ranije zvali Marjanovići, a Markovići prozvani po imenu pretka. Marjan ovde dođe u sukob sa begom, te pobegne u Brodac kod Bijelјine i od njega postane rod Marjanovići. Marko je imao pet sinova: Gligora, Todora, Božu, Daku i Jovana (16 kuća, Slava Sv. Nikola).
JOVANOVIĆI II čine jedan rod sa Jovanovićima II u Panjiku. Postoji samo 1 kuća (Slava Sv. Georgije).
VASILjEVIĆI II su nepoznatog porekla. Nisu u rodu sa Vasilјevićima u Panjiku. Zovu se još i Jovići po pretku Jovi (2 kuće, Slava Sv. Nikola).
LAZIĆI: Poreklo im nepoznato (3 kuće, Slava Sv. Nikola).
PEJIĆI ne znaju odakle su poreklom (1 kuća, Slava Sv. Georgije).

Gvozdeni

Postoji verzija o nastanku imena zaseoka. Priča se kako je neki Ostoja Ostojić iz Donje Slatine išao jednog dana peške u Gračanicu. Vraćajući se kući, osećao je da ga nešto bode u nogu. Pretpostavlјao je da je u pitanju trn ili kamičak, pa tome nije ni pridavao važnost. Kad je došao kući, žena se zaprepastila kad mu je iz noge izvadila čavlu, kojom se konji potkivaju. Ljudima je to bilo smešno pa su ga u selu počeli zvati „Gvozdeni Ostoja“ po čemu docnije zaseok dobije ime Gvozdeni.
U jednom spisu iz 1851. godine spominje se neki Ostoja Gvozden sa sinom Perom./88/ Ovo je, inače, najmanji zaseok, jer ima samo tri roda i 10 domova.

OSTOJIĆI ne znaju poreklo. Ranije se zvali Gvozdeni. Opširnije u opisu istoimenog zaseoka (7 kuća, Slava Sv. Arhanđeo Mihailo).
ILIĆI III čine jedan rod sa Ostojićima. Ne znaju odakle im je poreklo, niti znaju zašto su nazvani Ilići (2 kuće, Slava Aranđelovdan).
POPOVIĆI IV: Iz Miloševca došao u Ostojiće Dušan Popović 1950. godine. Ne zna starije poreklo (1 kuća, Slava Aranđelovdan).

nastaviće se ...
____________________

/85/ Milenko S. Filipović, Popis Srba haračkih obveznika u Modriči i okolini 1851. (X knj. Radove Naučnog društvv BiH, Sarajevo, 1958. god. str. 111-158)..
/86/ Cvijetin Jovanović, Navedeno djelo.
/87/ Borivoje Ž. Milojević, Naseqe i poreklo stanovništva, knj. 13, CKA Beograd, 1923, str. 137.
/88/ Milenko S. Filipović, Navedeno delo.
Labels:

0 comments :

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара ( Atom )

Kalendar

Budućnost demonstrirala snagu protiv Bratstva

Dana, 21. aprila 2024. godine, Budućnost je ugostila svoje rivale iz Dubice, ekipu Bratstva, u okviru 10. kola PFL Modriča-Š...

Popularni postovi