Slatinski ljetopis - Predrag Pajić

Iako su sveštenici i učitelјi u kontaktu s lјudima stalno ukazivali na štetnost od praznoverja i danas u Slatini ima sveta, istina, manje nego pre, koji su skloni tome. Primeri izneti ovde, takođe, spadaju u praznoverje, pa ne treba držati do njih, s obzirom da nemaju ništa zajedničko sa verom.

Kada grmi i sevaju munje iz kuće se iznesu neki predmeti: sinija, maše, vilјuška, nož n drugo, jer se veruje da će se time omesti ili ublažiti nevreme.

Na Božić se napravi krug od konopca po zemlјi ili snegu i tu se hrane kokoške da ne idu daleko od kuće.

Između Gospojina se ne počinje graditi nikakva zgrada zbog vukova.

Otelјenoj kravi veže se vrpca od crvenog pletiva za rep, da je ko ne „urekne“.

Kažu da ne valјa tući decu na Tucinjdan, jer će dobiti čireve.

Kada se jede „grušava“ (razlјevuša od kukuruznog brašna i mleka od tek otelјene krave) domaćica sipa hladnu vodu za vrat svima koji je jedu, da krava ima više mleka.

Slušao sam da nije dobro ubijati lasicu, jer ako se ne dotuče, sveti se čoveku na taj način što će da povrati u lјudsku hranu i koje okusi umreće.

Ako se neko počeše po vratu obavezno hukne u prste da ne dobije gušu.

Na Časne poklade (post pred Vaskrs) ukućani se posle večere

natrlјaju belim lukom, da ih noću ne napada „tmora“.

Smatralo se za greh poseći kalemlјenu voćku.

Ako neko stane na „sugreb“ (mesto gde pseto nogame zagrebe zemlјu), obavezno plјune na to mesto, jer ko to ne učini dobiće plikove po telu.

Ima slučajeva da se malo dete posle rođenja stavlja između dva grebena, da se normalno razvija.

Postojalo je mišlјenje da nije dobro saditi boriće oko kuće, jer će se takvo domaćinstvo ugasiti.

  Ljuska od vaskršnjih jaja nosi se negde na mravinjak, da se kokoške množe kao mravi.

Neke domaćice stavlјaju u „melo“ (pomije, splačine) živu žabu kornjaču i time hrane svinje, jer veruju da će svinje u tom slučaju biti zdravije m naprednije.

Slušao sam da i zmija ima noge i pokaže ih samo tada kad se stave na vatru.

Cela sedmica pred sv. Iliju su „kresovi“ i nije dobro za to vreme prati rublјe, jer će se brzo pocepati.

Ako sova „huče“ na kući, smatra se kao predznak da će neko umreti u tom domu.

Postojalo je verovanje da hipnotizer ne može „nabaciti sijer“ na osobu (hipnotisati je) ako na sebi ima izvrnuti halјetak.

Kad neko umre umesto običnog hleba obavezno se mese pogače, tj. hleb bez kvasca, da u toj kući ne rastu smrtni slučajevi.

Gataju da nije dobro ako se mačka nalazi u prostoriji gde je mrtvac, jer ako preskoči kovčeg, pokojnik će se „povampiriti“.

Kada se mrtvac poveze iz kuće, kuća se podupre nekim drvenim podupiračem, da se me ugasi.

„Ukopnici“, po vraćanju sa groblјa u kuću žalosti, peru ruke i prebacuju žišku preko sebe, ali ruke ne brišu peškirom nego ostave da se same osuše.

Ima ih koji prilaze grobu umrloga prilikom palјenja sveće s podnožja, jer veruju da će pokojnik samo tako moći videti ko mu dolazi.

Kad se čine zadušnice ne sedi se na zastrtim klupama i stolicama.

Ako se na grobu, odnosno groblјu nalazi kakve voćka, niko neće da jede plod s nje.

Za konja koji ima spletenu grivu kažu da su je „vile“ noću splele.

Ako bi se ko usudio da grivu rasplete, odmah bi umro.

Slušao sam da nije dobro zviždukati po kući, jer sena taj način „vabe" (dozivaju) miševi.

Ako dete ima potrebu pa noću ode do bunara, dadnu mu pa ponese maše iz kuće, jer se veruje da će ga one čuvati od nečistih sila.

Kao dete slušao sam od starijih lјudi da su viđani „utvare“.

Kasnije mi je pričao Spasoje Patković o jednom svom „priviđenju“. Jednom su, kaže, uoči mlade nedelјe otišli na prelo Stanko Nedić, Novak Patković i on gde su se zadržali do pola noći. Kada su su vraćali kući, odjednom iza ograde izleti pred njih neko čudovište veliko kao tele i počne nasrtati na njih. Novak je bio kao najslobodniji pa strgne kolac iz ograde da bi se suprotstavio. Međutim, „utvara“ skoči na njega i počne ga gaziti nogama, a druga dvojca pobegnu. Novak se toliko bio prestravio da je ubrzo posle toga umro.

Priča se da je i Đuro Patković imao „priviđenje“. Jednom je u „gluvo doba noći“ vozio drva u Bosanski Šamac za prodaju. U to vreme nije bilo naselјa od Kornice do sela Hasića nego samo šume i livade. Kad je bio negde na sredini puta, opazi da mu se približavaju neki svatovi. Pri susretu zaustave se kod njega i pruže mu „plosku“ sa rakijom, da im čestita veselјe. Đuro se po običaju prvo prekrsti, ali odjednom dune „vijor“ (jak vetar) i uz silnu lomlјavinu nestane i kola i svatova. On se strašno uplaši naročito kad je video da u ruci umesto „ploske" drži lobanju konjske glave. Bilo mu je već lakše kad su zapevali petli u Lužanima. Više nije smeo sam ići u to doba noću. Đuro je umro 1944. godine.

Pričalo se za Đuru Đurića da je bio „vilovnjak“. Čak je i on o sebi tako mislio. Jednom prilikom poveo se razgovor kod kazana pok. Ostoje Kostića o Đuri u njegovom prisustvu, kako on ima „vilovnjačke“ sposobnosti i da može skočiti s jednog mesta na drugo. Đuri je izgleda godio ovakav razgovor, pa da bi im to i na delu pokazao, uspuže se na jednu šlјivu. Razume se, to mu nije pošlo za rukom, jer pri prvom pokušaju padne s drveta i dobro se ugruva. Đuro je bio poznat i kao ukrotitelј zmija. Hvatao ih je i nametao im svoju volјu. Kad su ga jednom prilikom neki lјudi počeli vređati u gostionici Miloša Jovanovića na Kornici, on na brzinu odluči kako da im se osveti. Izađe iz gostionice i za kratko vreme vrati se sa punim nedrima zmija. Tu se raspaše i zmije se razmile po prostorijama. U kući nastane vrisak i zapomaganje, dok se Đuro najzad nije smilovao i nekim „nemuštim jezikom“ pozvao zmije, stavio ih sebi u nedra i ponovo izneo van zgrade.

Ознаке: Feljton

0 коментара :

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара ( Atom )

Pretraga

Kategorija članaka

Arhiva članaka

Omiljene stranice

Verovanja - feljton

0 коментара :

Постави коментар

Kalendar

Одржана свечана академија и отворен 19. „Видовдански сабор“

Popularni postovi