У Швајцарском граду Цириху одржана је 16. по реду манифестација „Слатински сусрети“ којој су присуствовали представници  Мјесних заједница Горња,  Доња и Средња Слатина и Гајева, свештеник слатинске парохије Драган Павловић, те представници општине Шамац на челу са начелником општине Ђорђем Милићевић.


Од ове године Удружење Слатинаца за своју  крсну славу прославља славу Свете Тројице, те је ломљен славски колач уз присуство око 150 слатинаца и гајевљана на привременом раду у Швајцарској.
На манифестацији од привремено запослених у Швајцарској за Удружењу грађана за лица са посебним потребама Шамац уручена су средства у висини од око 2.500 КМ.


Том приликом начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић се захвалио организаторима рекавши да је ово била једна садржајна посјета у пријатној атмосфери гдје су кроз дружење имали прилику да размијене искуства са нашим људима који су и до сада учествовали у хуманитарним акцијама и појединим пројектима на шамачком подручју.

Светлана Павловић, дипл. журналиста

Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
9.    Govor i neke njegove posebnosti u Slatini

      Govor tog stanovništva ima nekoliko osobina kojima se razlikuje od književnog govora. I Srbi i Hrvati govore srpskohrvatskim jezikom s tim što prvi govore ijekavski, a drugi ikavski. I danas se u izgovoru mogu čuti razni turcizmi, germanizmi, provincijalizmi itd. pa ću navesti neke primere karakteristične za ovo područje.
       Ima dosta reči koje se izgovaraju u Posavini dok se ređe mogu čuti u drugim krajevima, ili ako se upotreblјavaju imaju drugo ili suprotno značenje. Takvi primeri su: AMAN, vezn. – kao da, ASLI, pril. – biće da je, sva je prilika, BAJUKA – naziv za nepoznati insekat, BIBAC - ćuran (ž. r. biba), BOJ – sprat, kat, VOLUJAK – stog, plast (sena, slame), GAZ – malter od zemlјe i pšenične pleve, GOD – veliki praznik, GUJAVICA – glista, DALGA – talas, val, DEDER – u službi upitnog glagola moći 1. lice jedn. prezenta (Deder da vidim – Mogu li da vidim), DRAMČITI - molјakati, ZAKERATI – dosađivati nekom svojom šalom, ZAKOPITITI – uštedeti, umnožiti, IZVOD – izlazak sunca, IJER, pril. zašto, JABA – nemoguće, sumnja u nešto, JAMI,/27/ imper. – nemoj, ne diraj, JARAČITI SE – mučiti se/28/ KAJDA – arija, melodija, KAPLAISATI – nekoj halјini izmeniti dotrajali materijal, KIBICOVATI - posmatrati nešto sa uživanjem, KJAVA – mlado tele, KOLIJA – množ. od imenice kola, KOPREN - često sito, rešeto, KRESA – šibica,KUMSAL – sitni pesak, MALIČUK – demin. od pril. malo – malko, malčice, MRMAK – rovac, MURLIJA – ekser, čavla, NADUSATI, glagol u značenju biti dosadan. Upotreblјava se samo u nekim slučajevima. Ako npr. duže vremena duva vetar, kaže se: „Što se ovaj vetar nadusao“, NEĐE NAMADNE, pril. – nedavno, NUTMEN - najsitnije belo brašno, OJITRA – jutros, OMAŠITI SE – požuriti, PARA, u službi predloga po s genitivom, PIJER – svadba u značenju pir, POSLANIK – radnik u polјoprivredi (nadničar ili pozajmičar), POŠTENјE - rakija koja se daje u posebnim prilikama, PRELA – vilinski konjic (insekat iz porodice leptira), PREOD – zalazak sunca, PULjKA – dugme, RADO – pauk, SAKRESKA – dugulјasta bela tikva, tikvica, SMOČITI – lepše jelo pomanje uzimati, SOFRENјAK – stolnjak, SOČICA – krupa, STAVOR – pacov, štakor, TEKE,/29/ pril. malo, TMA/30/ – tama, mrak, zatim mnoštvo, količina, TOTA – morska kokoš, morka, TRAČITI - provoditi neko slavlјe, ĆITATI - nagađati, pretpostavlјati, URED – uskoro (pril. za vreme), UŠENUTI – odstojati, odmekšati jabuke, kruške i dr. voće), FAIN – lepo, ŠAKA-BAKA – bubamara, ŠKALjKE – male sanke, ŠĆIPITI – stisnuti (šaku).
      Primeri kod kojih se vrši zamenjivanje jednog samoglasnika ili suglasnika drugim: BURAN – bunar, VODE – ovde, GREBLjE - groblјe, ĐENDAR – đerdan, MEJANA – mehana, MORDA – možda, MORE – može, NE MERE – ne može, NOTAK – nokat, ORAS – orah, SAFUN – sapun, FLEK – pleh, DžAFLIJA – žalfija, TUNјA - dunja, TIMLjEN - tamjan itd.
      Primeri kod kojih ispadaju samoglasnici i suglasnici ili se ubacuju novi - oblici: ADžIRODA - roda, DOVI – Duhovi(praznik), BREZ – bez. BRUDITI – buditi, ZOBIKA – zova, KANAFA – kanap, KOMPIJER – krompir (gen. množ. kompjerova), LEPIR – leptir, MAKLjEN - klen, OĆU – hoću, RANA - hrana, SKRIŠKA – kriška, SPUŽ – puž, SULENTAR – sulenar, čunak (za peć), TICA - ptica, UVATITI - uhvatiti, FALA – hvala, ČELA – pčela, ŠENICA – pšenice itd.
       U manjem broju reči kod ijekavaca rađaju se ekavski elementi sa primesom istočnohercegovačkog govora: MEĐED, NEĐE, ĐE, ĆIO, ĆELA,NEDILjA, SIKIRA – umesto: medvjed, negdje, gdje, htjeo, htjela, nedjelјa, sekira.
       Ima reči koje se u nekim rečenicama izgovaraju nepravilno ili vrše ulogu druge reči kao u primerima:
      „JAMI GALAMU“ - Nemoj galamiti. Ovde je imenica galama upotreblјena u službi predikata u akuz. jednine umesto glagola. Ona će ostati u ovom broju i padežu ako se izgovori i u množini –
Jamte galamu.
      „HAJDEMO NA DVO“ – Hajdemo na dvorište. Reč „dvo“ je skraćeni oblik u značenju imenice dvorište idi uopšte prostor van zgrade. Upotreblјava se samo u akuz. jednine u ovom i sličnom
primeru.
      „IDEM KUĆ' OBRADOVE“ – umesto Obradovoj kući. Prisvojni pridev nepravilno upotreblјen u gen. umesto u dativu, a imenica izgovorena u skraćenom obliku.
      „IDI PARA PERE I RADE“ – Idi po Peru i Radu. Reč „para“ upotreblјena u službi predloga „po" s genitivom.
       Ima odstupanja od književnog govora i kod označavanja roda pojedinih imenice. Tako na primer imenice muškog roda: komarac, dulek, amrel (kišobran), đeram, kanal, kantarion u Posavini se izgovaraju u ženskom rodu: komarica, dubleka, ambrela, đerma, kanafa, kantarija. I praznici Sveti Ilija i Sveti Pantelejmon izgovaraju se u ženskom rodu: Ilina, Pantelina, dok je imenica osa (insekat) muškog roda – osen. Zatim imenice muškog roda bicikl i ptić su u Posavini srednjeg roda – becikle, tiče (množina tiči-ti).
      Navešću još neke reči stranog i drugog porekla koje se upotreblјavaju u Posavini kao što su: bair,batli, begenisati, davranisati, dretva, duvar, jazuk, jako, jedžek, kabuliti, kevčija, kobajagi, mem, obanjati, obataliti, otoič, oferčiti, plajvaz, prikričiti, sojisati, tal, teslimiti, tešto, ćar, dželep, šlјaka, šnjita, šparati, štokati.
      Uvođenjem obaveznog osmogodišnjeg obrazovanja, narodni govor sve se više približava književnom govoru, a potiskuju se reči stranog porekla i razni provincijalizmi.

___________________________
/27/ U Hercegovini ova riječ ima suprotno značenje. Jami, znači uzmi, usluži se.
/28/ Pre rata bilo je mladića koji su sebe mučili glađu i drugim merama do iznemoglosti kako bi izbegli ili odgodili služenje vojske pa bi se za takvog reklo da se jarači.
/29/ Reč str. porekla (turc.). U nekim krajevima znači: samo, čim.
/30/ Reč crkv. porekla. Upotreblja se kada treba da se iskaže bujnost i gustina nečega. Ako je npr. : žito dobro niklo, kaže se : "Niklo gusto kao tma".

Budućnost - Kladari Donji 0:2



Opomenuti igrači (klub, ime, prezime, minuta i uzrok)

FK"BUDUĆNOST"
br. 5 Todorović Petar (3500154) u 45.+1. min (Nesportsko ponasanje - prigovor glavnom sudiji)
br. 7 Ilišković Jovica (3502138) u 65. min (Nesportsko ponasanje - prigovor glavnom sudiji)
FK Kladari gornji
br. 6 Tešić Marko (3600599) u 45. min (Nedozvoljeno ostar start nad igracem broj 14)
br. 22 Tešić Milan (3600598) u 60. min (Nedozvoljeno ostar start nad igracem broj 9)
br. 23 Cvjetković Nikola (3601239) u 71. min (Nesportsko ponasanje - prigovor glavnom sudiji)

Isključeni igrači (klub, ime, prezime, minuta i uzrok) ili incident na utakmici

FK"BUDUĆNOST"
U 20 minutu nakon prigovora i pogrdnog obracanja glavnom sudiji sudija odstranjuje fizioterapeuta domacih Kertic Dalibora sa klupe Posle izlaska Kertic je nastavio sa psovkama i uvredama.

U 17. kolo MOL Šamac-Modriča Sloga je doživjela novi poraz na domaćem terenu. Ovaj put bila je uspješnija ekipa Omladinca iz Modriče. Rezultat je bio 2:6.
Sloga je sledeće kolo slobodna.

Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
8.    Današnje stanovništvo

      Stanovništvo Slatine, odnosno Posavine nije autohtono. Kao što je napred navedeno ono se u prošlosti nekoliko puta menjalo. Sadašnje stanovništvo počelo je naselјavati ove krajeve sredinom XVIII veka./20/ Ni ono se nije moglo odmah stabilizovati, jer su migraciona strujanja nastavlјena sve do kraja XIX veka. Zbog toga je nemoguće ustanoviti koji su rodovi u Slatini najstariji.
      Da je sadašnje stanovništvo zaista mlađeg porekla može se videti i na osnovu očuvanih spiskova o haračkim obveznicama iz 1851. godine iz 11 posavskih sela, a koje je pronašao i objavio dr Milenko Filipović 1938. godine./21/ Ovaj spisak predstavlјa redak dokumenat za Posavinu, jer pruža dragocene podatke o broju pravoslavnih domova po rodovima, o kućnim zadrugama, crkvenoj organizaciji itd. Iz dokumenta se vidi da je Slatina 1850. godine imala svega 179 pravoslavnih domova. Rodovi su retki sa dva i više domaćinstava kao i zadruge sa više generacija.
      Od 104 pravoslavna roda koliko ih je 1850. godine bilo u Slatini, 59 rodova su imali samo po 1 domaćinstvo, 27 po dva domaćinstva, 11 po 3 domaćinstva, 2 roda po 4 i 5 rodova po 5 domaćinstava. Pada u oči da je priraštaj kod nekih rodova bio veliki u odnosu na sadašnje stanovništvo, dok je kod drugih stagnirao ili sasvim opao. Samo nekoliko primera. Bosića je npr. 1850. godine bilo 3 kuće od kojih 2 u Grbači i 1 u Panjiku (sadašnji Majstorovići). Međutim Bosića damas ima 40 kuća, a Majstorovića samo 1. Džombića je pre 130 godina bilo 5 kuća, a toliko ih ima i danas. Đukanovića je pre bilo 3, a danas 1 kuća itd.
      Rodovi po broju domaćinstava koji se spominju u haračkim tefterima 1851. godine, a koji se i danas nalaze u Slatini su sledeći:
       Po 1 domaćinstvo imali su rodovi: Antići, Aranđići, Babiće, Bijelјići, Gajići, Damjanovići, Dejići, Đekići, Đukići, Živkovići, Milići, Mićići, Popovići, Radići, Sekulići, Stajići, Stanišići, Stevići, Stojančevići i Tanasići.
       Po 2 domaćinstva imali su rodovi: Žabarac, Ilići, Kovačevići (današnji Tošići), Lazukići, Markovići, Nedići, Patkovići, Petrovići, Radulovići, Skrobići (današnji Stokići), Stankovići, Stevanovići, Teodorovići (današnji Petrovići), Tubakovići i Tuzlakovići.
      Po 3 domaćinstva imali su rodovi: Babići, Bosići, Vasilјevići, Đukanovići, Kertići, Kostići, Podbarci (današnji Simeunovići) i Šlјokići.
      Po 4 domaćinstva imali su samo dva roda – Gvozdeni (današnji Ostojići) i Đurići
      i po 5 domaćinstava imali su rodovi: Vuksanovića, Gulјaševići, Savići, Crnjakovići i Džombići.
      Znatan broj porodica se iselio. Samo u 1850. godini iselili su: Nako Abadžić i Đuka Mitrović u Gradačac, Jeremija Teodorović u Brčko, Jovo Trivić u Lončare, Toma Panić u Obudovac i Jovica Gerić u Beograd. /22/
      Sasvim izumrli rodovi: Đurići, Zećirovići, Janići, Lazarevići, Lugonjići, Puškarevići, Tošići, Trivkovići, Čavalići, Šišići (Pantići), a posle Drugog svetskog rata: Gulјaševići, Pavlovići, Subanovići.
      Ima više rodova koji su bili u Slatini 1850. godine, ali se za njih ne zna da li su se iselili ili izumrli. Nema ma primer više: Abadžića, Aleksića, Bakula, Vidića, Vujanića, Vukelјa, Vukovića, Gerića, Gojkovića, Dakića, Inđića, Jakovlјevića, Jankovića (od Jankovića su Pajići - Pajo Janković p.a), Kneževića, Kokića, Krezara, Kršića, Nikolića, Orozovića, Polića, Petkovića, Tešanovića, Tovirića, Trivića, Trivunovića, Trtića, Udovčića, Čuričića i Šarića.
      Ostali rodovi koji se danas nalaze u Slatini, a ne spominju se u navedenim spiskovima svakako su doselili posle 1850. godine, ukoliko nisu uzeli novo prezime.

      Za rimokatoličko stanovništvo postoje nešto stariji podaci. Zna se da je 1743. godine u Slatini bilo 11 rimokatoličkih rodova: Akmedžići, Grgići, Kneževići, Kovači, Kozići, Kristići, Mendeševići, Pavići, Stojići, Sušići i Stojanovići sa svega 12 domaćinstava./23/
      Samo je rod Stojanovića imao 2, a ostali rodovi po jedino domaćinstvo, što znači da je stanovništvo bilo vrlo sveže. Međutim, ono se u Slatini nije dugo zadržalo, jedva tri i po decenije, a potom je nestalo, jer se iselilo ili izumrlo.
      Godine 1768. ovde se javlјaju novi rimokatolički doselјenici. Bilo ih je 6 familija (sa 14 domaćinstava): Vulići i Župarići koji su imali po 1 domaćinstvo, Jovići i Paradžik po 2, a Pipunići i Raiči po 4 domaćinstva./24/ Sem Jovića ni ovi se rodovi nisu zadržali u Slatini, jer ih nema među današnjim rimokatoličkim familijama. Iz ovoga se vidi da je i posle 1739. godine slatinsko stanovništvo bilo pokretno i nestabilno.
      Da li je etnička struktura stanovništva u Slatini i ranije bila ovakva kakva je danas, nije poznato.
      Zna se da je selo Crkvine 1655. i 1673. godine bila rimokatolička župa pod imenom Crkvište i zajedno sa Tramošnicom pripadala je modričkom konvenatu. U jednoj velikoj seobi posle 1691. godine nestalo je te župe, jer se tada izgubilo celo rimokatoličko starinačko stanovništvo./25/
      Orašje je do 1867. godine bila pravoslavna parohija, koju je iste godine po Sultanovoj naredbi morao napustiti zajedno sa vernicima poslednji njen sveštenik Nikola Jovanović zbog naselјavanja Turaka (Muslimana) doselјenih iz Srbije I tako se u mnogim posavskim selima usled prinudnih seoba iz osnova menjao etnički sastav stanovništva, a što nije isklјučeno ni za Slatinu.
      Kao što je napred navedeno Sletinu naselјava stanovništvo dveju konfesija – pravoslavni i rimokatolici. Prvi su srpske, a drugi hrvatske nacionalne pripadnosti. Pravoslavni i rimokatolici uvek su živeli u dobrim odnosima i nikada nisu dozvolјavali da verska ili nacionalna netrpelјivost dođe do izražaja. To se naročito pokazalo za vreme Drugog svetskog rata.

___________________________
/20/ Istorija naroda Jugoslavije, Beograd 1960, knj. II, str. 1239; A. Giljferding, Navedeno delo, str. 352.
/21/ Dr. Milenko Filipović, Popis Srba haračkih obveznika u Modriči i oklini 1851, (X knj. Radova Naučnog društva BiH Sarajevo 1958, 111-158).
/22/ Dr. M. Filipović, Navedeno delo.
/23/ Dr. Dominik Mandić. Chroati catholici Bosnae et Hercogovinae, Roma, knj. I.
/24/ Isto, knj. II, str. 207.
/25/ Stjepan Pavičić, Podrijetlo hrvatskih i srpskih naselja i govora u Slavoniji, Zagreb 1953, str. 259, 265.