29. април 2019.
Наступ фолклораша у Црквини
У организацији Културно умјетничког друштва „Посавина“ у Црквини у спортској хали ОШ „Србија“ је одржано традиционално Васкршње фолклорно вече на коме је представљен богат и занимљив програм.
Публици су се поред домаћина КУД „Посавина“ представила културно умјетничка друштва Српски ансамбл „Смиље“ из Крагујевца, Удружење Велико коло из Новог Сада, КУД „Иван Сењук“ из Куле, КУД „Козара“ из Приједора, КУД „Младост“ из Ковина и СПКД „Просвјета“ Слатина.
Манифестацији су том приликом испред општинске управе присуствовали, Начелник општине Шамац који је уједно и отворио ову манифестацију, предсједник Скупштине Николина Шкрбић и начелница за просторно уређење и стамбено комуналне послове, Ведрана Михаљчић.
Послије програма уприличено је дружење уз музику и изложбу производа Удружења.
Светлана Павловић, дипл. журналиста
Публици су се поред домаћина КУД „Посавина“ представила културно умјетничка друштва Српски ансамбл „Смиље“ из Крагујевца, Удружење Велико коло из Новог Сада, КУД „Иван Сењук“ из Куле, КУД „Козара“ из Приједора, КУД „Младост“ из Ковина и СПКД „Просвјета“ Слатина.
Манифестацији су том приликом испред општинске управе присуствовали, Начелник општине Шамац који је уједно и отворио ову манифестацију, предсједник Скупштине Николина Шкрбић и начелница за просторно уређење и стамбено комуналне послове, Ведрана Михаљчић.
Послије програма уприличено је дружење уз музику и изложбу производа Удружења.
Светлана Павловић, дипл. журналиста
Одржана друга слатинска тракторијада
На иницијативу Организационог одбора Слатинске тракторијаде у Доњој Слатини је одржана друга по реду тракторијада „Доња Слатина 2019.“ на којој је учествовало око 100 трактора из Шамца, Брчког, Бијељине, Српца, Орашја, Градачца, Грачанице и других, а организован је и сајамски дио гдје је поред трактора представљена и нова пољопривредна механизација прикључних машина.
Организатори манифестације били су Опшина Шамац, АМС РС и Агенција за безбиједност саобраћаја РС као и фирма Газпром доо са својим програмом моторних уља.
Чланице Удружења жена из Горње, Доње, Средње Слатине и Брвника су на штандовима за посјетиоце припремиле традиционална јела за све присутне.
Манифестацију је отворио начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић.
Милићевић је рекао да га радује што је данас општина Шамац спонзор манифестације која из године у годину расте, те има већи број посјетилаца.
„Општина Шамац је спремна да из Буџета помогне да ова манифестација прерасте у сајамску манифестацијуи ширег значаја Посавине и Семберије. Посебно ме радује да поред такмичарског дијела, ове године је знатно шири сајамски дио у односу на претходну годину и већи број излагача који овдје продају пољопривредну механизацију“ – каже Милићевић, те да у том правцу треба ићи.
У сајамском дијелу излагала је фирма Petrix Doo Patkovača – Бијељина заступник Claas i Bašak трактора, Doo Rakic заступник Kubota, Solis i Tafe traktora, Agro-Simeks doo zastupa traktore Belarus i Mahindra, Intercomerc doo zastupnik Massay ferguson, Hattat, Stayer i Armatrac traktora, BNM VOCE BN zastupa traktore Deutz fahr i Sama traktore, Agropex doo zastupnik Mehanizacije Kozarska Dubica (za područje Posavine) i distributer AS hibrida.
Излагала је и фирма Golić trade својој програм сточне хране, као и Patent i Sano своје производне програме.
Посјетиоци су имали прилику на посебно припремљеном полигону пробати нови трактор у Босни и Херцеговини. По први пута на овој манифестацији представио премијерно трактор Bašak који увози главни спонзор Petrix doo Patkovača – Бијељина заступник Claasa и од пар дана и турског Bašaka.
На тракторијади је организовано такмичење у дисциплинама: обртање тракторске гуме, трка дјечијих тракторчића, полигонско вожење приколице и надвачење трактора по категоријама - коњским снагама.
Свим такмичарима су уручене захвалнице, а најбољим пехари.
Испред Организационог одбора Слатинске тракторијаде Бранислав Божић каже да ће се потрудити да манифестација прерасте у традицију која је позната у РС и ФБиХ .
„Ове године сајамски дио је јачи и бољи у односу на прошлу годину захваљујући учесницима. Захваљујући њима настојимо да тракторијада буде боља из године у годину, да расте и буде посјећенија. Желимо да спојимо традицију културу и обичаје“ – каже Божић.
Испред Агенције за безбиједност саобраћаја РС Мијан Тешић каже да Агенција у сарадњи са АМС РС врло радо подржава овакве догађаје и на овај начин промовише безбиједно учешће трактора у саобраћају.
„Оно што ми испред агенције можемо нагласити јесте да у одређеним дијеловима РС тракториости представљају ризичну категорију учесника у саобраћају, зато што у појединим случајевима нису освјетљени. Ми смо искористили ову прилику и догађај који је веселог карактера да сугеришемо трактористима да безбједно учествују у саобраћају, јер то највише спашава њихов живот, а и других учесника у саобраћају“ – каже Тешић.
Директор Агенције за аграрна плаћања Саво Минић истиче да су овакве манифестације веома корисне када је питању упознавање пољопривредних производђача са механизацијом која би евентуално била предмет купње с једне стране, а на другој страни да се од стране дистрибутера презентује све оно што је битно када је у питању радна машина и њене карактеристрике и способности.
„Свјесни смо да је пољопривредна производња веома захтјевна и у смислу материјалних трошкова, али и у смислу познавања како култура која су предмет обраде тако и пољопривредне механизације“ – каже Минић.
Тракториста из Баткуше Александар Стојановић је дошао са најстаријим трактором звани „Задругар“ који датира из 1954. године.
„Трактор сам купио од комшије који је код њега био 30 година, а прије њега је 20 година стајао. Ја сам механичар и много волим старе тракторе. Ово је стари трактор поријеклом из бивше Југославије из Индустрије мотора Раковица, али није ИМТ. Трактор ради, импровизовао сам канту са горивом и дошао. Јако је брз у саобраћају, али са њим се могу обављати сви пољопривредни послови“ – каже Стојановић.
Са три трактора из Грачанице села Бабићи по први пута су дошли представници Удружења тракториста на челу са Хазимом Сарајлићем.
Сарајлић каже да у удружењу имају 30 чланова и 30 трактора, а дошли су са три трактора „Касе“, „Ламбурџини“ и „Зета“.
Сарајлић додаје да када би оцјењивао тракторијаду у Доњој Слатину оцијенио би са чистом 10, те искористио прилику да позове све присутне на трокторијаду у Грачаници која се организује већ 10 година. „Грачаница Вис 2019.“
Сарајлић каже да у удружењу имају 30 чланова и 30 трактора, а дошли су са три трактора „Касе“, „Ламбурџини“ и „Зета“.
Сарајлић додаје да када би оцјењивао тракторијаду у Доњој Слатину оцијенио би са чистом 10, те искористио прилику да позове све присутне на трокторијаду у Грачаници која се организује већ 10 година. „Грачаница Вис 2019.“
У културно забавном дијелу у Доњој Слатини учествовали су чланови СПКД „Просвјета“ секција из Средње Слатине.
Светлана Павловић, дипл. журналиста
28. април 2019.
Mladost lako na kraj sa Omarskom
Mladost je u okviru 24. kola pobijedila ekipu Omarske rezultatom 3:1. Mladost je više nego zasluženo slavila. Susret je odigran po kišovitom i hladnom vremenu, pred malim brojem gledalaca.
Domaćin je bolje ušao u utakmicu i poveo već u 7. minutu. Nakon kornera najbolje se snašao Džafić i doveo Mladost u vođstvo. I nakon gola domaćin je pritiskao, ali ostalo je 1:0. I omarska je imala svoje prilike. Posebno se izdvajaju prilike Rosića i Romanić Darke, ali izostala je realizacija.
U drugom poluvremenu ponovo je bolje igrala Mladost. U 65. minutu Hasić postiže drugi gol za Mladost. Najbolji igrač utakmice Džafić oslobodio se štopera Omarske, izašao sam pred Jokića koji brani, a na tu loptu natrčava Hasić za 2:0. U tom periodu došlo je do krize u igri Omarske, što koristi i rezervista Čeliković, te postiže i treći gol za domaćina i rješava utakmicu.
U 81. minutu Krecelj ipak postiže počasni gol za Omarsku. Lajić je lijepo pronašao Krecelja u šesnaestercu Mladosti, a Krecelj preciznim udarcem sa desetak metara pogađa mrežu Lukanovića.
U sledećem kolu Slatina ide u Doboj a Omarska dočekuje Dubrave.
Mladost – Omarska 3-1
Mladost – Omarska 3-1
Džafić ‘7, Hasić ‘65, Čeliković ‘70 – Krecelj ‘81
Sudija: Žarić Dragan (Kotor Varoš). Gledalaca: 50
Žuti kartoni: Grahovac (Omarska)
Mladost: Lukanović 7, Bojić 7,5, Paležnica 7, Limić 7,5, Hasić 7,5, Petruljević 7, Mišić 7,5 (Pajić -), Stefanović 7 (Čeliković 7), Džafić 8, Perić 7, Mićić 7,5. Trener: Radović Mladen.
Omarska: Jokić 6,5, Lajić 6, Zdjelar 6,5, Romanić B 6,5, Nišević 6, Rosić 6,5, Romanić Darko 6,5, Panić 7, Krecelj 7, Grahovac 6,5, Stojnić 6,5. Trener: Vuleta Milenko. Mladost gostuje u Doboju a Omarska dočekuje Dubrave.
Rudar - Budućnost 4:0
Rudar - Budućnost 4:0
Отворен спортско – рекреативни центар у Доњој Слатини
У мјесној заједници Доња Слатина у Шамцу отворен је спортско-рекреативни центар у чију изградњу су око 35.000 КМ уложили Министарство породице, омладине и спорта Републике Српске, Министарство цивилних послова БиХ, општина, мјештани и донатори.
Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је да ће овај центар окупљати становнике од седам до 77 година.
"Ова мјесна заједница није имала спортско игралиште и трудили смо се да средствима која смо добили завршимо комплетан терен", рекао је Милићевић, који је синоћ озваничио отварање овог центра заједно са предсједником Савјета мјесне заједнице Доња Слатина Петром Танасићем.
Он је подсјетио да је на овом мјесту некада била школа која је девастирана.
Танасић је нагласио да је овај центар веома значајан, посебно за дјецу и омладину која ће се ту свакодневно окупљати, и захвалио свима који су помогли изградњу.
"Имамо око 800 домаћинстава, а значиће и за дјецу из сусједних села која ће долазити и дружити се на овим теренима", истакао је Танасић.
У културно забавном програму поводом отварања спортског рекреативног центра учествовали су чланови СПКД "Просвјета" из Доње Слатине.
Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је да ће овај центар окупљати становнике од седам до 77 година.
"Ова мјесна заједница није имала спортско игралиште и трудили смо се да средствима која смо добили завршимо комплетан терен", рекао је Милићевић, који је синоћ озваничио отварање овог центра заједно са предсједником Савјета мјесне заједнице Доња Слатина Петром Танасићем.
Он је подсјетио да је на овом мјесту некада била школа која је девастирана.
Танасић је нагласио да је овај центар веома значајан, посебно за дјецу и омладину која ће се ту свакодневно окупљати, и захвалио свима који су помогли изградњу.
"Имамо око 800 домаћинстава, а значиће и за дјецу из сусједних села која ће долазити и дружити се на овим теренима", истакао је Танасић.
У културно забавном програму поводом отварања спортског рекреативног центра учествовали су чланови СПКД "Просвјета" из Доње Слатине.
Светлана Павловић, дипл. журналиста
Туцијада у Слатини 2019
Христос Васкрсе - Ваистину Васкрсе
Дана, 28.04. т. г. уприличили смо прву туцијаду код храма у Г. Слатини.
Најљепше обојено јаје имала је Љубица Лукић, а најјаче Јован Тошић.
Побједницима су уручене иконе Васкрсења Господа Исуса Христа, а осталим учесницима " Дјечији Молитвеник".
Слава Васкрслом Христу Господу.
Српска православна парохија Слатинска
25. април 2019.
Tragovi i predanja o ranijem stanovništvu - feljton
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
Posavina kao vodoplavno i u prošlosti većinom nemirno područje nema onako dugu tradiciju kao drugi krajevi u Bosni i Hercegovini. Međutim, njena bogata ravnica bila je naselјena još u najranijim vekovima. To potvrđuju i praistorijska naselјa koja su otkrivena u Donjoj Mahali 1924. godine, zatim u Slatini i Matićima posle drugog svetskog rata.
Od starina u Slatini je svakako najznačajnija „Gradina“ koja se nalazi na granici između zaseoka Grbače i Puškara na mestu zvanom Okruglić (sl. 6). U narodu je poznata kao tuzlakovića Gradina, jer je ranije bila u vlasništvu Tuzlakovića.
Za ovaj lokalitet bila su vezana razna predanja. Pričalo se daje to grad Marije Terezije, da u Gradini ima zlatan razboj za kojim devojka tka, da se tu nalaze skriveni magacini sa dukatima itd.
Pokojni Cvijetin Jovanović zabeležio je predanje „da je to grad Vjetrović Stepana, gospodara ovoga kraja“./17/
Posle drugog svetskog rata na Gradini je otkriveno neolitsko naselјe. Iskopavanja su vršena 1957. godine pod vodstvom dr-a Alojzija Benca. Tom prilikom pronađeno je razno praistorijsko oruđe: kamene sekire od kvarca, nožići od kremena, strugalice, keramički fragmenti i drugo i konstatovano da naselјe pripada kasnom neolitskom dobu. Dr Benac ovde razlikuje dve kulturne faze u razvoju života. Jednu koja datira s kraja III milenija (oko 2000 godina pre Hrista) i drugu nešto docniju. Gradina u Grbači zajedno sa ostalim neolitskim naselјima u severnoistočnoj Bosni pripadaju vinčanskoj kulturi./18/
U Srednjoj Slatini postoji poveća bara koju narod zove Kralјičino guvno. Priča se da je u ovom kraju nekada vladala anonimna kralјica koja se isticala surovošću i tiranisala narod. Jednom je, kažu, vrhla žito trudnim ženama i ždrebnim kobilama. Muke su bile tako teške da se odjednom prolomila zemlјa i voda poplavila. Zbog toga se bara nazove Kralјičino gumno, a zaseok Kralјičani (sl.7). Neki istoričari su mišlјenja da se ovde radi o predhrišćanskom ženskom crnom božanstvu htoničnog sveta.
Opšte je predanje kod pravoslavnih Srba da su u Slatini nekada živela samo tri čoveka: Mirko, Kokor i Ego. Mirko je stanovao u Mirkovcu, Kokor u Kokorovcu i Ego u Eginovcu po kojima ovi lokaliteti i dobiju nazive. Za Eginove i Kokorove potomke danas se ništa ne zna, dok je za Mirka vezano više predanja. Tako se priča kako je Mirko jednog pijačnog dana otišao u Gračanicu i hodajući po gradu ugleda neko Ciganče kako trči za majkom i traži mleka. „Gde mi je mleko“, odgovori ona. „Ne muzem ja 99 krava kao Mirko u Mirkovcu“. Kad je Mirko došao kući, ispriča svojima šta je čuo u Gračanici i zapita ženu i decu koliko ima krava. Kad su mu rekli da ima 99 krava, on im reče: „E, djeco moja, kada i Ciganka u Gračanica za to zna mi moramo bežati odavde, jer nas Turci neće ostaviti na miru“. Iste noći Mirko s porodicom prebegne preko Save u Slavoniju i nastani se u blizini Vinkovaca. Tu iskopa bunar i sagradi kuću te se selo po njemu nazove Mirkovci koje i danas postoji. Veli se da je pri polasku iz Slatine ostavio na ognjištu neočerupanu patku i kad su Turci stigli njegovoj kući i našli tu patku, onda je jedan rekao: „Ovo je Vlah saznao da ćemo doći, pa je ovim hteo da nam pokaže kako je izmakao neoperušan“.
U analima mirkovačke parohije stoji zapisano: „Naimenovanje Mirkovci dobilo je po kazivanju od nekog Hajduk-Mirka koji je oko 1696. godine živeo u šumi gde danas selo postoji i gde je sebi bunar iskopao koji se i danas kao uspomena na sred sela nalazi i čuva. “/19/
Mirkovčani isto pričaju da je Mirko doselio iz Bosne i kao hajduk borio se protiv Turaka.
Postoji mišlјenje da je Mirko živeo u Panjiku na prostoru gde je sada nastanjen Živan Patković. U ogradi Vojke Nedića, nedaleko od Živanove kuće, postojao je do iza Prvog svetskog rata stari bunar za koji se smatra da je bio vlasništvo Mirka iz Mirkovca.
Za Egu se jedino priča da je bio bogat kao i njegov savremenik Mirko. Kad je selio iz Slatine, poveze u kolima poveću sumu novca. Međutim, kola se u putu polome i pošto nije mogao sav novac poneti sa sobom, zakopa ga u zemlјu po čemu taj kompleks zemlјišta dobije ime Zakope.
___________________________
/17/ Možda se ovdje mislilo na despota Berislavić Stjepana, koji je upravljao Posavinom do 1521. godine (Konstantin Jiriček - J. Radonjić, Istorija Srba, Beograd 1978, knj. I, str. 406-416).
/18/ Dr Alojzije Benac, Neolitski telovi u severoistočnoj Bosni i neki problemi bosanskog neolita (GZM, Sarajevo 1961, Arheologija, 39-72)
/19/ Opširnije u u beogradskom listu Pravda od 21. maja 1940, Cvijetin N. Jovanović, Mirkovci - Selo kitnjastoga Srema kod Vinkovaca.
7. Tragovi i predanja o ranijem stanovništvu
Od starina u Slatini je svakako najznačajnija „Gradina“ koja se nalazi na granici između zaseoka Grbače i Puškara na mestu zvanom Okruglić (sl. 6). U narodu je poznata kao tuzlakovića Gradina, jer je ranije bila u vlasništvu Tuzlakovića.
Za ovaj lokalitet bila su vezana razna predanja. Pričalo se daje to grad Marije Terezije, da u Gradini ima zlatan razboj za kojim devojka tka, da se tu nalaze skriveni magacini sa dukatima itd.
Pokojni Cvijetin Jovanović zabeležio je predanje „da je to grad Vjetrović Stepana, gospodara ovoga kraja“./17/
Posle drugog svetskog rata na Gradini je otkriveno neolitsko naselјe. Iskopavanja su vršena 1957. godine pod vodstvom dr-a Alojzija Benca. Tom prilikom pronađeno je razno praistorijsko oruđe: kamene sekire od kvarca, nožići od kremena, strugalice, keramički fragmenti i drugo i konstatovano da naselјe pripada kasnom neolitskom dobu. Dr Benac ovde razlikuje dve kulturne faze u razvoju života. Jednu koja datira s kraja III milenija (oko 2000 godina pre Hrista) i drugu nešto docniju. Gradina u Grbači zajedno sa ostalim neolitskim naselјima u severnoistočnoj Bosni pripadaju vinčanskoj kulturi./18/
U Slatini postoje još dve humke – jedna na Trkalištu, a druga
u Srednjoj Slatini. I pravoslavno groblјe u Gajevima sе, takođe, nalazi na jednoj
humci. Prilikom vršenja sahrane, lјudi su nailazili na starinsku ciglu.
U Srednjoj Slatini postoji poveća bara koju narod zove Kralјičino guvno. Priča se da je u ovom kraju nekada vladala anonimna kralјica koja se isticala surovošću i tiranisala narod. Jednom je, kažu, vrhla žito trudnim ženama i ždrebnim kobilama. Muke su bile tako teške da se odjednom prolomila zemlјa i voda poplavila. Zbog toga se bara nazove Kralјičino gumno, a zaseok Kralјičani (sl.7). Neki istoričari su mišlјenja da se ovde radi o predhrišćanskom ženskom crnom božanstvu htoničnog sveta.
Opšte je predanje kod pravoslavnih Srba da su u Slatini nekada živela samo tri čoveka: Mirko, Kokor i Ego. Mirko je stanovao u Mirkovcu, Kokor u Kokorovcu i Ego u Eginovcu po kojima ovi lokaliteti i dobiju nazive. Za Eginove i Kokorove potomke danas se ništa ne zna, dok je za Mirka vezano više predanja. Tako se priča kako je Mirko jednog pijačnog dana otišao u Gračanicu i hodajući po gradu ugleda neko Ciganče kako trči za majkom i traži mleka. „Gde mi je mleko“, odgovori ona. „Ne muzem ja 99 krava kao Mirko u Mirkovcu“. Kad je Mirko došao kući, ispriča svojima šta je čuo u Gračanici i zapita ženu i decu koliko ima krava. Kad su mu rekli da ima 99 krava, on im reče: „E, djeco moja, kada i Ciganka u Gračanica za to zna mi moramo bežati odavde, jer nas Turci neće ostaviti na miru“. Iste noći Mirko s porodicom prebegne preko Save u Slavoniju i nastani se u blizini Vinkovaca. Tu iskopa bunar i sagradi kuću te se selo po njemu nazove Mirkovci koje i danas postoji. Veli se da je pri polasku iz Slatine ostavio na ognjištu neočerupanu patku i kad su Turci stigli njegovoj kući i našli tu patku, onda je jedan rekao: „Ovo je Vlah saznao da ćemo doći, pa je ovim hteo da nam pokaže kako je izmakao neoperušan“.
U analima mirkovačke parohije stoji zapisano: „Naimenovanje Mirkovci dobilo je po kazivanju od nekog Hajduk-Mirka koji je oko 1696. godine živeo u šumi gde danas selo postoji i gde je sebi bunar iskopao koji se i danas kao uspomena na sred sela nalazi i čuva. “/19/
Mirkovčani isto pričaju da je Mirko doselio iz Bosne i kao hajduk borio se protiv Turaka.
Postoji mišlјenje da je Mirko živeo u Panjiku na prostoru gde je sada nastanjen Živan Patković. U ogradi Vojke Nedića, nedaleko od Živanove kuće, postojao je do iza Prvog svetskog rata stari bunar za koji se smatra da je bio vlasništvo Mirka iz Mirkovca.
Za Egu se jedino priča da je bio bogat kao i njegov savremenik Mirko. Kad je selio iz Slatine, poveze u kolima poveću sumu novca. Međutim, kola se u putu polome i pošto nije mogao sav novac poneti sa sobom, zakopa ga u zemlјu po čemu taj kompleks zemlјišta dobije ime Zakope.
___________________________
/17/ Možda se ovdje mislilo na despota Berislavić Stjepana, koji je upravljao Posavinom do 1521. godine (Konstantin Jiriček - J. Radonjić, Istorija Srba, Beograd 1978, knj. I, str. 406-416).
/18/ Dr Alojzije Benac, Neolitski telovi u severoistočnoj Bosni i neki problemi bosanskog neolita (GZM, Sarajevo 1961, Arheologija, 39-72)
/19/ Opširnije u u beogradskom listu Pravda od 21. maja 1940, Cvijetin N. Jovanović, Mirkovci - Selo kitnjastoga Srema kod Vinkovaca.
21. април 2019.
Sloga nije otišla u Koprivnu
Partizan - Koprivna
... Međutim, ista nije odigrana zbog nedolaska gostujuće ekipe FK "Sloga". Razlog nedolaska gostujuće ekipe nije poznat. (Izjava delegata utakmice)
... Međutim, ista nije odigrana zbog nedolaska gostujuće ekipe FK "Sloga". Razlog nedolaska gostujuće ekipe nije poznat. (Izjava delegata utakmice)
Budućnost - Trebavac 1:4
Budućnost - Trebavac 1:4
Opomenuti igrači (klub, ime, prezime, minuta i uzrok)
FK"BUDUĆNOST"
br. 2 Radulović Stojan (3500891) u 53. min (Nedozvoljeno oštar start nad gostujućim igračem broj 7)
FK Trebavac
br. 13 Janković Marko (3600321) u 25. min (Nesportsko ponašanje-ulazak u teren bez odobrenja sudije)
br. 15 Savičić Goran (3601926) u 41. min (Nedozvoljeno oštar start nad domaćim igračem broj 5)
br. 10 Vajkić Dejan (3600178) u 71. min (Nesportsko ponašanje-šutiranje lopte poslije sudijskog zvižduka)
Isključeni igrači (klub, ime, prezime, minuta i uzrok) ili incident na utakmici
FK"BUDUĆNOST"
br. 3 Avrić Marko (3501373) u 23. min (Zadnji odbrambeni igrač-nedozvoljeno oštar start nad gostujućim igračem broj 11)
Dve mine iz Slatine
ŠAMAC – Prosečna, često i sumorna, igra Borca ovog proleća nije dugo donosila plodove uspeha. U mesec dana doživljen je i drugi domaći poraz i Šamčani su svoje šanse za povratkom u Prvu ligu Republike Srpske sveli na minimum. Po svemu sudeći, prolongirali za neku drugu sezonu.
Borac je u prvom poluvremenu jalovo atakovao. Doduše, imao je kolosalnu priliku preko Samira Isanovića u 25.minutu, lopta je preletela preko gola. U nastavku utakmice, sva voda je išla na mlin gostiju. Borčev krčag se potpuno razbio, bodovi su se prosuli. U 55.minutu brza i tečna akcija tima iz Donje Slatine, DŽafer DŽafić je sačekao loptu i poslao u mrežu. Onda je domaćin preuzeo terensku inicijativu, ali bez ideje da se stigne do cilja. U 90.minutu udarac Miodraga Rudana završio je u mreži. I dok su se gosti „topili“ od radosti, nervozni Aleksandar Ćosović napucao je loptom iz blizine igrača gostiju koji je ležao na travi nakon faula, pa je pre vremena morao u svlačionicu.
Mladost je zasluženo pobedila, Borac je izgubio lidersku ulogu i svoje šanse da postane prvoligaš ovog leta sveo je na minimum.
Vredan jubilej, vek postojanja, slaviće se bez prvoligaških radosti.
Borac – Mladost 0:2 (0:0)
Stadion: Gradski. Gledalaca: 500. Sudija: Slađan Lazarević (Petrovo). Strelci: Džafić u 55. i Rudan u 90. minutu. Žuti kartoni: M.Ilić i Čolić (Borac), Huseinagić, Rudar, Hasić, Čeliković (Mladost). Crveni karton: Aleksandar Ćosović (Borac) u 90.minutu.
BORAC: Lakić , D.Ilić (od 75. min.Simeunović), Dujmušić, M.Ilić, Ćosović, Milićević (od 62. min.Galešić), Čolić, Bijelić, N. Ilić (od 80. min. Zurapović), Maksimović i Isanović.
MLADOST: Lukanović, Bojić, Paležnica, Limić, Huseinagić, Rudan, Hasić, Čaušević, Mišić, Džafić (od 73. min.Čeliković ), Mićić .
Igrač utakmice: Miodrag Rudan (Mladost) .
Borac je u prvom poluvremenu jalovo atakovao. Doduše, imao je kolosalnu priliku preko Samira Isanovića u 25.minutu, lopta je preletela preko gola. U nastavku utakmice, sva voda je išla na mlin gostiju. Borčev krčag se potpuno razbio, bodovi su se prosuli. U 55.minutu brza i tečna akcija tima iz Donje Slatine, DŽafer DŽafić je sačekao loptu i poslao u mrežu. Onda je domaćin preuzeo terensku inicijativu, ali bez ideje da se stigne do cilja. U 90.minutu udarac Miodraga Rudana završio je u mreži. I dok su se gosti „topili“ od radosti, nervozni Aleksandar Ćosović napucao je loptom iz blizine igrača gostiju koji je ležao na travi nakon faula, pa je pre vremena morao u svlačionicu.
Mladost je zasluženo pobedila, Borac je izgubio lidersku ulogu i svoje šanse da postane prvoligaš ovog leta sveo je na minimum.
Vredan jubilej, vek postojanja, slaviće se bez prvoligaških radosti.
Borac – Mladost 0:2 (0:0)
Stadion: Gradski. Gledalaca: 500. Sudija: Slađan Lazarević (Petrovo). Strelci: Džafić u 55. i Rudan u 90. minutu. Žuti kartoni: M.Ilić i Čolić (Borac), Huseinagić, Rudar, Hasić, Čeliković (Mladost). Crveni karton: Aleksandar Ćosović (Borac) u 90.minutu.
BORAC: Lakić , D.Ilić (od 75. min.Simeunović), Dujmušić, M.Ilić, Ćosović, Milićević (od 62. min.Galešić), Čolić, Bijelić, N. Ilić (od 80. min. Zurapović), Maksimović i Isanović.
MLADOST: Lukanović, Bojić, Paležnica, Limić, Huseinagić, Rudan, Hasić, Čaušević, Mišić, Džafić (od 73. min.Čeliković ), Mićić .
Igrač utakmice: Miodrag Rudan (Mladost) .
Slađan Jeremić
19. април 2019.
Stanovništvo, opšte napomene - feljton
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
Severoistočna Bosna, a naročito uži pojas
Posavine na području između reka Bosne, Save i Drine jedan je od
najsiromašnijih predela u Bosni i Hercegovini u pogledu arheoloških i arhitektonskih spomenika. Celo ovo područje „ne
sadrži gotovo nikakvih tragova života praistorijskog i antičkog čoveka“./1/ Pa ipak, sudeći
po raznim arheološkim nalazima naročito u novije vreme, ovi krajevi bili su naselјeni
još u preistorijsko doba.
Istina, život je ovde bio vrlo nestabilan i nesiguran. Sticajem raznih političkih prilika i ratnih pustošenja stanovništvo se nekoliko puta iz osnova smenjivalo ili sasvim propadalo. Uzrok tome je sam geografski položaj, jer je Posavina kao neka vetrometina stalno bila izložena udaru raznih naroda počevši od Gota, Huna i Avara pa sve do Osmanlija.
6. Stanovništvo, opšte napomene
Istina, život je ovde bio vrlo nestabilan i nesiguran. Sticajem raznih političkih prilika i ratnih pustošenja stanovništvo se nekoliko puta iz osnova smenjivalo ili sasvim propadalo. Uzrok tome je sam geografski položaj, jer je Posavina kao neka vetrometina stalno bila izložena udaru raznih naroda počevši od Gota, Huna i Avara pa sve do Osmanlija.
Otuda ona praznina
i nenaselјenost u plodnoj Posavini u čijim su gustim šumama ponekad jedino
plandovali divlјa svinja, vuk, jelen, a u srednjem veku tur i zubr./2/
___________________________
/1/ Dr A. Benac - D. Sergejevski - Đ. Mazalić, Kulturna istorija Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1955, str. 74.
/2/ Konstantin Jiriček - J. Radonić, Istorija Srba, knj. I, Beograd, str. 80. Tur i zubr su vrsta divljih goveda koje su u srednjem veku živele po šumama Posavine. Jiriček misli da su neki lokaliteti u Bosni dobili imena upravo po ovim životinjama kao: Zuberovo brdo kod Gradačca, Turić itd (K. Jiriček -J. Radonić, Navedeno djelo.
/3/ Dr A. Handžić, Tuzla i njena okolina u XVI veku, Sarajevo 1975.
/4/ Isti, Postanak i razvitak Bijeljine u XVI veku, Prilozi za orijentalnu filologiju XII-XIII, Sarajevo 1965, str. 47.
/5/ Dr M. Filipović, Počecii prošlost zvorničke eparhijr "Bogoslavlje" god. VIII (XXIII), sv. 1 i2, Beograd 1964, str. 2-8; Dr A. Handžić, Tuzla i njena okolina u XVI veku, str. 94..
/6/ A. Giljferding, Navedeno djelo, str. 351.
/7/ Grad Tišnica nalazio se nedaleko od Gradačca i prvi put se spominje 1426. godine, (A. Hofer, Položaj nekih mesta u povelji kralja Sigismunda od 1426, GZM, 1893, str. 533).
/8/ Dr A. Handžić, Navedeno djelo, str. 138.
/9/ Isto, str. 65 - 138.
/10/ Đorđe Pejanović, Stanovništvo Bosne i Hercegovine, Beograd 1955 (SAN, knj. 12).
/11/ A. Giljferding, Navedeno djelo, str. 351.
/12/ Đorđe Pejanović, Navedeno djelo, str. 17,18.
/13/ Dr Risto Jeremić, Prilozi istoriji zdravstvenih i medicinskih prilika Bosne i Hercegovine pod Turskom i Austrijom, Beograd 1952, str. 18-25.
/14/ Milorad Panić-Surep, Kad su živi zavideli mrtvima, Beograda 1960, str. 137.
/15/ A. Giljferding, Navedeno djelo, str. 351.
/16/ Dr Risto Jeremić, O poreklu stanovništva tuzlanske oblasti, Godišnjak Geografskog društva, Beograd 1922, sv. 7-8, str. 141-157.
Zato je severoistočna Bosna usled oskudnih istorijskih
izvora i predanja o prošlosti vrlo malo ispitana i proučena. Ako je ranije neko
i pisao o njoj, odnosno o etničkoj strukturi stanovništva kao npr. Jeremić, Klajić,
Gilјferding i drugi, to su bili samo
fragmentarni prikazi pa se sve doskora nije ništa znalo o stanovništvu bosanske
Posavine iz XV veka, tj. iz vremena
turskih nadiranja u ove krajeve, u tu prazninu uneo je
više svetlosti dr Adem Handžić u svojoj studiji „Tuzla i njena okolina u XVI
veku“./3/ Koristeći dosad neobjavlјenu i nauci manje poznatu građu - turske
katastarske teftere i druge izvore, on je pružio obimnu građu za proučavanje
te oblasti iz XVI veka.
Preovlađuje mišlјenje da su Turci konačno zauzeli Posavinu posle pada Beograda
i Šapca 1521. godine/4/ i da je u
predtursko doba ovde živelo isklјučivo slovensko stanovništvo pravoslavni, rimokatolici
i bogumili./4/ Od tada nastaje duži period nemira i krvoprolića u Posavini koju
je preko dvesta godina gazila i harala čas turska čas austrijska
vojska. Tada su porušene mnoge crkve i manastiri, a i čitava naselјa su poplavlјena
i uništena. Narod je napuštao svoja ognjišta i bežao u druge krajeve kao: Primorje, Hrvatsku, Slavoniju
i Bačku./6/ Verovatno je u to vreme uništen i grad Tišnica/7/ koji se spominje
u ranijim izvorima, a kome se do danas nije ušlo u trag.
I dok su turske vlasti u južnim krajevima zvorničkog
sandžaka još krajem XV veka naselile novo stanovništvo, dotle je nahija Nenavište tj, područje između reka Save, Bosne i
Tinje ostalo još dugo vremena pusto. I 1533. godine u Posavini su bila naselјena samo 4 mesta: varoš grada Gračaca, Bihća Glavica,
Koprivnica i Modriča sa svega 49 kuća./8/
Tek sredinom XV veka i ovde
nastaje period političke i privredne stabilizacije
gde turske vlasti koloniziraju novo stanovništvo dovedeno iz Hercegovine i Crne
Gore, koji su bili
pravoslavne vere. Ovi
doselјenici bavili su se pretežno stočarstvom i ratništvom, pa su kao takvi najviše
odgovarali turskim
osvajačkim planovima.
Zato su ih naselјavali u pogranične oblasti i davali izvesne povlastice, tj. imali su status slobodnih stočara među kojima je bilo i sitnih hrišćanskih spahija.
Ta povolјna okolnost ubrzavala je naselјavanje
opustošene Posavine tako da je 1548. godine ovde već bilo oko 30 manjih naselјa sa
436 kuća. Ali kada
je Posavina prestala
biti pogranična zona i Turcima njihove usluge više nisu bile potrebne, oni izgube svoje ranije privilegije i od slobodnih selјaka
stočara postanu obična raja vezana za zemlјu./9/
Kako je Turska i dalјe vodila ratove u Slavoniji,
Hrvatskoj i Austriji, ovo novo stanovništvo nije se moglo dugo održati u ovim krajevima
pa su nastala česta selјakanja koja su vršena prinudnim putem ili svojevolјno iz
ekonomskih razloga./10/ Međutim, kada je 1683. godine izbio bečki rat između Turske
i Austrije, ponovo nastane teško stanje za hrišćane u Posavini. Ogorčeni svojim
porazom kod Beča Turci su prilikom povlačenja iskalјivali svoj bes nad hrišćanima
i za kratko vreme sasvim opustošili Posavinu, koja je vremenom obrasla gustim i
neprohodnim šumama. Tada je na hilјade hrišćana sa svojim sveštenicima pobeglo u
susedne krajeve. Jedino su ostali pošteđeni gradovi Bijelјina, Zvornik i Gradačac
sa manjim brojem muslimanskog živlјa./11/
U to vreme nastupile su i gladne godine, naročita
1674, 1690,1740./12/ kao i česte epidemije kolere i kuge koje su harale i pustošile
stanovništvo. Poznatije epidemije bile su 1690, 1731, 1741. godine./13/ Kako je
izgledao ceo taj prizor govori franjevački letopisac fra Nikola Lašvanin koji kaže:
„Pomri mlogo naroda od glada, a beanja biaše od Save prid vojskom cesarevom, kud
god bi se mako ležahu mrtci, nit se kopahu nit imadiaše tko. Jeđahu resu liskovu, s drvja koru, vinovu lozu, pse, mačke. U Sarajevu izidoše dica mater mrtvu. U Banjojluci koga bi obisili, obnoć bi ga gladni lјudi svega izili, a u to vrime paša siciaše i višaše uskoke i raju, koga god bi doveli, i te bi lјudi mrtce sve izili. Davali bismo jist ubogim, al kako bi se najilo te bi i umrlo...“./14/
Tako je to ostalo sve do 1739. godine kada je između Turske i nemačkog cara Karla VI zaklјučen mir. Narod je opet počeo naselјavati opustošenu Posavinu i iz osnova podizati nova naselјa./15/
Novo pravoslavno stanovništvo doselјavalo je s juga, iz Starog Vlaha, Polimlјa, Gornjeg Podrinja, Hercegovine, Crne Gore i Sedmoro Brda i sa zapada od banjalučkog i travničkog okruga, Rimokatoličko stanovništvo doselјavalo je iz srednje Bosne i Žepča./16/ To je ujedno bila poslednja smena posavskog stanovništva širih razmera.
Tako je to ostalo sve do 1739. godine kada je između Turske i nemačkog cara Karla VI zaklјučen mir. Narod je opet počeo naselјavati opustošenu Posavinu i iz osnova podizati nova naselјa./15/
Novo pravoslavno stanovništvo doselјavalo je s juga, iz Starog Vlaha, Polimlјa, Gornjeg Podrinja, Hercegovine, Crne Gore i Sedmoro Brda i sa zapada od banjalučkog i travničkog okruga, Rimokatoličko stanovništvo doselјavalo je iz srednje Bosne i Žepča./16/ To je ujedno bila poslednja smena posavskog stanovništva širih razmera.
___________________________
/1/ Dr A. Benac - D. Sergejevski - Đ. Mazalić, Kulturna istorija Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1955, str. 74.
/2/ Konstantin Jiriček - J. Radonić, Istorija Srba, knj. I, Beograd, str. 80. Tur i zubr su vrsta divljih goveda koje su u srednjem veku živele po šumama Posavine. Jiriček misli da su neki lokaliteti u Bosni dobili imena upravo po ovim životinjama kao: Zuberovo brdo kod Gradačca, Turić itd (K. Jiriček -J. Radonić, Navedeno djelo.
/3/ Dr A. Handžić, Tuzla i njena okolina u XVI veku, Sarajevo 1975.
/4/ Isti, Postanak i razvitak Bijeljine u XVI veku, Prilozi za orijentalnu filologiju XII-XIII, Sarajevo 1965, str. 47.
/5/ Dr M. Filipović, Počecii prošlost zvorničke eparhijr "Bogoslavlje" god. VIII (XXIII), sv. 1 i2, Beograd 1964, str. 2-8; Dr A. Handžić, Tuzla i njena okolina u XVI veku, str. 94..
/6/ A. Giljferding, Navedeno djelo, str. 351.
/7/ Grad Tišnica nalazio se nedaleko od Gradačca i prvi put se spominje 1426. godine, (A. Hofer, Položaj nekih mesta u povelji kralja Sigismunda od 1426, GZM, 1893, str. 533).
/8/ Dr A. Handžić, Navedeno djelo, str. 138.
/9/ Isto, str. 65 - 138.
/10/ Đorđe Pejanović, Stanovništvo Bosne i Hercegovine, Beograd 1955 (SAN, knj. 12).
/11/ A. Giljferding, Navedeno djelo, str. 351.
/12/ Đorđe Pejanović, Navedeno djelo, str. 17,18.
/13/ Dr Risto Jeremić, Prilozi istoriji zdravstvenih i medicinskih prilika Bosne i Hercegovine pod Turskom i Austrijom, Beograd 1952, str. 18-25.
/14/ Milorad Panić-Surep, Kad su živi zavideli mrtvima, Beograda 1960, str. 137.
/15/ A. Giljferding, Navedeno djelo, str. 351.
/16/ Dr Risto Jeremić, O poreklu stanovništva tuzlanske oblasti, Godišnjak Geografskog društva, Beograd 1922, sv. 7-8, str. 141-157.
14. април 2019.
Bratstvo Dubica - Budućnost 2:1
Bratstvo Dubica - Budućnost 2:1
Opomenuti igrači (klub, ime, prezime, minuta i uzrok)
FK BRATSTVO
br. 6 Cvijanović Bojan (3500064) u 45. min (neslaganje sa odlukom sudije)
br. 17 Zulfić Muhamed (3502141) u 55. min (prigovor glavnom sudiji )
FK"BUDUĆNOST"
br. 14 Ostojić Lazar (3501582) u 67. min (prigovor glavnom sudiji )
Opomenuti igrači (klub, ime, prezime, minuta i uzrok)
FK BRATSTVO
br. 6 Cvijanović Bojan (3500064) u 45. min (neslaganje sa odlukom sudije)
br. 17 Zulfić Muhamed (3502141) u 55. min (prigovor glavnom sudiji )
FK"BUDUĆNOST"
br. 14 Ostojić Lazar (3501582) u 67. min (prigovor glavnom sudiji )
Prekid u Gajevima
Utakmica je bila fer i korektna, osim opomenutih igrača, sve do 75 minute, kada se desio incident i prekid utakmice, jer je igrač broj 11. Simeunovic Simo prvo opsovao majku sudiji, sa klupe za rezervne igrače i ušao u teren, dobio crveni karton i poslije toga revoltiran bacio kostobran na glavnog sudiju u predjelu glave. Poslije toga sudija je prekinuo utakmicu. Opširnije u izvještaju delegata. (Izjava delegata)
Opomenuti igrači:
FK CRVENA ZVIJEZDA
br. 8 Savić Predrag (3501389) u 28. min (nedozvoljen oštar start nad protivnčkim igračem)
br. 9 Ilić Duško (3501342) u 39. min (nedozvoljen oštar start nad protivnčkim igračem)
FK Omladinac
nema
Isključeni igrači (klub, ime, prezime, minuta i uzrok) ili incident na utakmici
FK CRVENA ZVIJEZDA
br. 11 Simeunović Simo (3501627) u 75. min (napad na glavnog sudiju)
Opomenuti igrači:
FK CRVENA ZVIJEZDA
br. 8 Savić Predrag (3501389) u 28. min (nedozvoljen oštar start nad protivnčkim igračem)
br. 9 Ilić Duško (3501342) u 39. min (nedozvoljen oštar start nad protivnčkim igračem)
FK Omladinac
nema
Isključeni igrači (klub, ime, prezime, minuta i uzrok) ili incident na utakmici
FK CRVENA ZVIJEZDA
br. 11 Simeunović Simo (3501627) u 75. min (napad na glavnog sudiju)
Mladost - Sloga Trn 4:1
Mladost - Sloga Trn 4:1
Opomenuti igrači:
FK MLADOST
br. 8 Petruljević Mladen (3500396) u 35. min (Nesportsko ponašanje, povlačenje za dres pr. igrača )
br. 10 Mišić Krsta (3501265) u 41. min (Nedozvoljeno oštar start, nad pr. igračem)
br. 6 Rudan Miodrag (3502093) u 67. min (Nedozvoljeno oštar start, nad pr. igračem)
br. 13 Stefanović Veljko (3501469) u 90.+1. min (Nedozvoljeno oštar start, nad pr. igračem)
Opomenuti igrači:
FK MLADOST
br. 8 Petruljević Mladen (3500396) u 35. min (Nesportsko ponašanje, povlačenje za dres pr. igrača )
br. 10 Mišić Krsta (3501265) u 41. min (Nedozvoljeno oštar start, nad pr. igračem)
br. 6 Rudan Miodrag (3502093) u 67. min (Nedozvoljeno oštar start, nad pr. igračem)
br. 13 Stefanović Veljko (3501469) u 90.+1. min (Nedozvoljeno oštar start, nad pr. igračem)
12. април 2019.
Vode - feljton
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
Od svih voda koje protiču kroz Slatinu, najveća je reka Tolisa./28/ Ona izvire ispod brda Radič u Trebavi i protiče kroz sela Kornicu, Slatinu, Batkušu, Oštru Luku i Tolisu posavsku gde se uliva u Savu. Korito joj je obraslo šašom i ševarom. Mestimično je dosta široka, te izgleda da je reka nekada bila znatno veća.
Kod crkve je do 1923. godine na Tolisi bila vodenica zvana Paočnik. S obzirom da je reka zbog toga plavila izvesne površine i lјudima pričinjavala štetu, razrušena je.
Reka Tolisa je nekada bila bogata raznovrsnom ribom. U njoj se moglo naći: šarana, linjaka, štuka, čikova, kečiga, karasa i bandara./29/ Ribe ima ne samo u rekama nego i u barama i lovi se na više načina: pomoću mreže, vrške, bacnja,/30/ bodve i udicom.
Gradašnica je manja reka. Izvire u selu Rakija južno od Gradačca. Protiče kroz Gradačac pa je otuda i dobila ime. Dalјe prolazi kroz Ledenice i Slatinu i uleva se u Tolisu. U ravnicama sporo teče, a korito joj je kao i u Tolise obraslo vodenim travama.
Mirkovac je poveća bara u zaseoku Panjiku. Dug je 172 km, a širok oko 10 metara. Utiče u Tolisu, te izgleda da je njen rukavac.
Grbača je manja bara. Ona je ustvari meander reke Tolise koji se odvaja od rečnog korita i obuhvatajući površinu zemlјe od oko 10 ha, ponovo se spaja sa Tolisom. Po njoj je i zaseok dobio ime Grbača.
Brvnik je rečica koja prima vodu sa atara: Eginovca, Kokorovca, Gajinovca i Zakopa, tj. sa panjičke i grbačke zemlјe. Dalјe teče kroz selo Brvnik i utiče u Tolisu.
Vreoci je omanja bara-potok u koji utiču vode Donje i Srednje Slatine, i on se uliva u Tolisu, Ima više vrela u svom koritu od kojih se neka ni zimi ne zalede, po čemu je i dobio pomenuto ime.
Kralјičino gumno je obična bara u Srednjoj Slatini. Više o tome u drugom poglavlјu.
Nekada su slatinske vode bile mnogo veće i predstavlјale su legla komaraca i izvore bolest. Međutim, zapaža se daje nivo vode poslednjih decenija znatno opao nešto usled regulacije njihovih korita, a nešto nestankom gajeva i ševara.
___________________________
/28/ Reka Tolisa spominje se prvi put 1244 u povelji kralja Bele IV (M. Bero, Naselja srednjovjekovne države, Sarajevo 1957).
/29/ Cvijetin Jovanović, Navedeno djelo.
/30/ Sepet (košara) bez dna sa dve ručke pomoću koga se lovi riba u plićacima, a naročito u barama.
5. Vode
Kod crkve je do 1923. godine na Tolisi bila vodenica zvana Paočnik. S obzirom da je reka zbog toga plavila izvesne površine i lјudima pričinjavala štetu, razrušena je.
Reka Tolisa je nekada bila bogata raznovrsnom ribom. U njoj se moglo naći: šarana, linjaka, štuka, čikova, kečiga, karasa i bandara./29/ Ribe ima ne samo u rekama nego i u barama i lovi se na više načina: pomoću mreže, vrške, bacnja,/30/ bodve i udicom.
Gradašnica je manja reka. Izvire u selu Rakija južno od Gradačca. Protiče kroz Gradačac pa je otuda i dobila ime. Dalјe prolazi kroz Ledenice i Slatinu i uleva se u Tolisu. U ravnicama sporo teče, a korito joj je kao i u Tolise obraslo vodenim travama.
Mirkovac je poveća bara u zaseoku Panjiku. Dug je 172 km, a širok oko 10 metara. Utiče u Tolisu, te izgleda da je njen rukavac.
Grbača je manja bara. Ona je ustvari meander reke Tolise koji se odvaja od rečnog korita i obuhvatajući površinu zemlјe od oko 10 ha, ponovo se spaja sa Tolisom. Po njoj je i zaseok dobio ime Grbača.
Brvnik je rečica koja prima vodu sa atara: Eginovca, Kokorovca, Gajinovca i Zakopa, tj. sa panjičke i grbačke zemlјe. Dalјe teče kroz selo Brvnik i utiče u Tolisu.
Vreoci je omanja bara-potok u koji utiču vode Donje i Srednje Slatine, i on se uliva u Tolisu, Ima više vrela u svom koritu od kojih se neka ni zimi ne zalede, po čemu je i dobio pomenuto ime.
Kralјičino gumno je obična bara u Srednjoj Slatini. Više o tome u drugom poglavlјu.
Nekada su slatinske vode bile mnogo veće i predstavlјale su legla komaraca i izvore bolest. Međutim, zapaža se daje nivo vode poslednjih decenija znatno opao nešto usled regulacije njihovih korita, a nešto nestankom gajeva i ševara.
___________________________
/28/ Reka Tolisa spominje se prvi put 1244 u povelji kralja Bele IV (M. Bero, Naselja srednjovjekovne države, Sarajevo 1957).
/29/ Cvijetin Jovanović, Navedeno djelo.
/30/ Sepet (košara) bez dna sa dve ručke pomoću koga se lovi riba u plićacima, a naročito u barama.
9. април 2019.
Škola tradicionalnog pjevanja
Upišite školu tradicionalnog pjevanja koju vodi Jovana Sekulić magistar etnomuzikologije.
Upoznajte muziku svojih baka i djedova i kvalitetno potrošite Vaše vrijeme. Škola počinje u ponedeljak 25.3.2019. Svratite u Centar za kulturu Šamac, čekamo Vas u dva termina 10-12h i 18-20h.
Upoznajte muziku svojih baka i djedova i kvalitetno potrošite Vaše vrijeme. Škola počinje u ponedeljak 25.3.2019. Svratite u Centar za kulturu Šamac, čekamo Vas u dva termina 10-12h i 18-20h.
UPIS U ŠKOLU TRAJE ČITAVE GODINE!
Sve detaljnije informacije možete dobiti na broj telefona 066 380 595 ili nam pisati poruke u inbox@etnomuzikolog
7. април 2019.
Partizan - C. zvijezda 1:1
Partizan - C. zvijezda 1:1
Opomenuti igrači:
FK Partizan
br. 15 Simić Dario (3600040) u 90.+2. min (Nedozvoljeno oštar start nad protivničkim igračem.)
FK CRVENA ZVIJEZDA
br. 10 Mijanić Aleksandar (3502009) u 76. min (Nesportsko ponašanje, prigovor sudiji utakmice.)
Isključeni igrači:
FK CRVENA ZVIJEZDA
br. 21 Ilić Mihajlo (3501391) u 26. min (Psovanje majke protivničkom igraču.)
FK Partizan
br. 15 Simić Dario (3600040) u 90.+2. min (Nedozvoljeno oštar start nad protivničkim igračem.)
FK CRVENA ZVIJEZDA
br. 10 Mijanić Aleksandar (3502009) u 76. min (Nesportsko ponašanje, prigovor sudiji utakmice.)
Isključeni igrači:
FK CRVENA ZVIJEZDA
br. 21 Ilić Mihajlo (3501391) u 26. min (Psovanje majke protivničkom igraču.)
Mladost T - Sloga 4:0
Mladost T - Sloga 4:0
Opomenuti igrači:
FK"MLADOST"
br. 4 Džinić Haris (3501368) u 39. min (Nesportsko ponašanje - nagurivanje sa protivničkim igračem br.11.)
br. 99 Tovirac Aleksandar (3500217) u 52. min (Nesportsko ponašanje - nagurivanje sa protivničkim igračem br.9..)
FK"SLOGA"
br. 16 Draško Miroslav (3500579) u 28. min (Nesportsko ponašanje - šutiranje lopte u prekidu igre.)
br. 11 Lazić Živan (3500177) u 39. min (Nesportsko ponašanje - nagurivanje sa protivničkim igračem br.4)
br. 9 PAJIĆ MIKA (3501771) u 52. min (Nesportsko ponašanje - nagurivanje sa protivničkim igračem br.99.)
br. 7 Petrović Slobodan (3501570) u 83. min (Nesportso ponašanje - negodovanje riječima i pokretima na odluku glavnog sudije.)
Isključeni igrači:
FK"SLOGA"
br. 7 Petrović Slobodan (3501570) u 83. min (Nesportsko ponašanje - upotrebljavanje nepristojnih, pogrdnih i uvredljivih riječi glavnom sudiji utakmice.)
Budućnost - Pelagićevo 3:2
Budućnost - Pelagićevo 3:2
Opomenuti igrači:
FK"BUDUĆNOST"
br. 8 Karanović Mario (3500067) u 64. min (Nesportsko ponašanje, prigovor sudiji utakmice)
br. 18 Radulović Stojan (3500891) u 90. min (Nedozvoljeno oštar start, na protivničkog igrača br.11)
br. 6 Gajić Miloš (3500899) u 90. min (Nesportsko ponašanje, prigovor sudiji utakmice)
br. 21 Avrić Marko (3501373) u 90. min (Nesportsko ponašanje, prigovor sudiji utakmice)
6. април 2019.
Sloga (S) - Mladost 3:1
Srbačka Sloga je na domaćem terenu u meču 21.kola Druge lige Republike Srpske, grupa zapad, savladala Mladost iz Donje Slatine (3:1).
U čvrstoj i borbenoj utakmici bez puno pravih prilika domaći su došli do tri boda. Sloga je bila blizu pogotka u 11.minutu, Nikola Kopanja bio je dobroj prilici, dobro je zahvatio loptu, ali u posljednjem trenutku je intervenisao Limić i izblokirao njegov udarac. Samo pet minuta kasnije su gosti zaprijetili, Rudan je ubacio iz slobodnjaka s desne strane, Džafer Džafić je ostao usamljen na petercu, ali je njegov pokušaj glavom krajnjim naporom brani golman Grahovac. Najljepši potez na utakmici viđen je u 38. minutu kada je Aleksandar Munjiza predivno "spoljarom" sa dvadesetak metara iskosa šutirao neodbranjivo za dva golmana.
Drugo poluvrijeme je Mladost nešto bolje otvorila, vrlo brzo je stigla do izjednačenja. U 49. minutu Džafić je na desnoj strani nanizao tri protivnička igrača, a potom je sjajno odmjerenim udarcem iskosa sa desne strane matirao Grahovaca za 1:1. Nije mnogo trajala radost gostiju, jer je za četiri minute Sloga došla do novnog vodstva. Ranko Babić je raspalio po lopti sa 20 metara i pogodio malu mrežicu za 2:1. Goran Zelenac je u 77. minutu imao odličnu šansu kada je ostao usamljen u šesnaestercu Mladosti i šutirao prema golu domaćih, ali je golman Miroslav Lukanović bio na pravom mjestu i bez većih problema odbranio udarac. Mladen Petruljević je pogriješio u odbrani, Kopanja je došao do lopte, izašao sam ispred golmana, ali je umesto u mrežu nesebično dodao do Igora Mirkovića koji loptu posprema u praznu mrežu za 3:1, U sudijskoj nadoknadi nakon dobre akcije po desnoj strani, Kopanja je bio "oči u oči" s jedinicom Mladosti, zaobišao ga, ali je pogodio
spoljni dio mreže.
SLOGA (S) - MLADOST (DS) 3:1 (1:0)
Strijelci: 1:0 Munjiza (38), 1:1 Džafić(49), 2:1 Babić (53), 3:1 Mirković (82).
Stadion: FK Sloga Srbac. Gledalaca: 150.
Sudija: Bojan Džepina (Prijedor). Pomoćnici: Bojan Eremić (Prijedor) i Duško Puvača (Novi Grad), Delegat: Bojan Milanković (Kozarsko Dubica). Kontrolor: Željko Latinović (Gradiška).
Žuti kartoni: Maletić (Sloga S), Rudan, Petruljević (Mladost DS).
Sloga (S): Grahovac, Kutić, Hić, Maletić, Kopanja, Babić, Mirković, Lekić, Munjiza, Zukanović, Zelenac (od 81. Ugren),
Mladost (DS): Lukanović, Paležnica, Limić (od 72. Jović), Rudan, Petruljević, Čaušević, Mišić (od 46. Hasić), Bojić, Džafić, Perić, Mićić,
U čvrstoj i borbenoj utakmici bez puno pravih prilika domaći su došli do tri boda. Sloga je bila blizu pogotka u 11.minutu, Nikola Kopanja bio je dobroj prilici, dobro je zahvatio loptu, ali u posljednjem trenutku je intervenisao Limić i izblokirao njegov udarac. Samo pet minuta kasnije su gosti zaprijetili, Rudan je ubacio iz slobodnjaka s desne strane, Džafer Džafić je ostao usamljen na petercu, ali je njegov pokušaj glavom krajnjim naporom brani golman Grahovac. Najljepši potez na utakmici viđen je u 38. minutu kada je Aleksandar Munjiza predivno "spoljarom" sa dvadesetak metara iskosa šutirao neodbranjivo za dva golmana.
Drugo poluvrijeme je Mladost nešto bolje otvorila, vrlo brzo je stigla do izjednačenja. U 49. minutu Džafić je na desnoj strani nanizao tri protivnička igrača, a potom je sjajno odmjerenim udarcem iskosa sa desne strane matirao Grahovaca za 1:1. Nije mnogo trajala radost gostiju, jer je za četiri minute Sloga došla do novnog vodstva. Ranko Babić je raspalio po lopti sa 20 metara i pogodio malu mrežicu za 2:1. Goran Zelenac je u 77. minutu imao odličnu šansu kada je ostao usamljen u šesnaestercu Mladosti i šutirao prema golu domaćih, ali je golman Miroslav Lukanović bio na pravom mjestu i bez većih problema odbranio udarac. Mladen Petruljević je pogriješio u odbrani, Kopanja je došao do lopte, izašao sam ispred golmana, ali je umesto u mrežu nesebično dodao do Igora Mirkovića koji loptu posprema u praznu mrežu za 3:1, U sudijskoj nadoknadi nakon dobre akcije po desnoj strani, Kopanja je bio "oči u oči" s jedinicom Mladosti, zaobišao ga, ali je pogodio
spoljni dio mreže.
SLOGA (S) - MLADOST (DS) 3:1 (1:0)
Strijelci: 1:0 Munjiza (38), 1:1 Džafić(49), 2:1 Babić (53), 3:1 Mirković (82).
Stadion: FK Sloga Srbac. Gledalaca: 150.
Sudija: Bojan Džepina (Prijedor). Pomoćnici: Bojan Eremić (Prijedor) i Duško Puvača (Novi Grad), Delegat: Bojan Milanković (Kozarsko Dubica). Kontrolor: Željko Latinović (Gradiška).
Žuti kartoni: Maletić (Sloga S), Rudan, Petruljević (Mladost DS).
Sloga (S): Grahovac, Kutić, Hić, Maletić, Kopanja, Babić, Mirković, Lekić, Munjiza, Zukanović, Zelenac (od 81. Ugren),
Mladost (DS): Lukanović, Paležnica, Limić (od 72. Jović), Rudan, Petruljević, Čaušević, Mišić (od 46. Hasić), Bojić, Džafić, Perić, Mićić,
Tekst i FOTO: Goran Petrović
5. април 2019.
Putevi i saobraćaj - feljton
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
4. Putevi i saobraćaj
Do sredine ХIХ veka malo je bilo izgrađeno puteva pa se najviše putovalo na konju ili pešice. U to vreme je i Slatina bila bez saobraćajnih veza. Po kazivanju starijih lјudi celo područje od Slatine do Bosanskog Šamca bilo je obraslo velikom šumom. Ko bi išao u Bosanski Šamac, morao jе mestimično zasecati stabla kako bi se znao vratiti nazad.
Prvi međugradski put počeo se graditi na relaciji Brčko – Orašje – Bosanski Šamac 1846. godine,/21/ a verovatno i još neki putevi u Posavini. Kada je 1860. godine za vezira Bosne postavlјen Topal Šerif Osman-paša, ozbilјnije se pristupilo gradnji puteva po celoj Bosni i Hercegovini./22/ Već 1866. završavaju se putevi Sarajevo – Bosanski Brod, Tuzla – Gračanica – Brčko i drugi./23/ Krajem turske vladavine završen je i put Gračanica – Gradačac – Bosanski Šamac (koji vodi graničnom linijom između Slatine i Kornice), jer ga spominje Vjekoslav Klaić 1878. godine da se već koristi za saobraćaj./24/
Slatina je u početku imala dva puta koji su izgrađeni verovatno odmah iza 1860. godine. Jedan je vodio od Modriče preko Konjević bunara, Taborišta i Crkvinog polјa u mesta Obudovac, Orašje i Brčko. Drugi je, takođe, išao od Modriče preko Kornice i polјa Dolače i Polјca pa na kućište Jovana Radulovića, gde je bila ćuprija na Tolisi i sastajao se sa prvim na Džombićkom polјu. Priča se da su jednom Turci Modričani vozili neko zvono iz Srbije preko te ćuprije. Kad su došli na sredinu, ćuprija se prolomi te zvono padne u vodu i zarije se u mulј. Postoji verovanje da se ono i sada tu nalazi. Sve do prošlog rata mogli su se videti tragovi te ćuprije koja je bila drvena.
Nekada su atari Dolača i Polјce bili naselјeni. Pošto je tuda prolazio put od Modriče za Brčko, Turci su u prolazu stalno uznemiravali stanovništvo. Ljudima to dosadi pa se svi presele na levu obalu reke Tolise/25/ i kroz zaseoke Panjik i Grbaču izgrade novi put, a stari se sasvim napusti, te vremenom izgubi svoj značaj. U to vreme je na raskrsnici starog i novog puta u blizini Kornice postojao putokaz, zbog čega se i danas to mesto zove „Tablјa“.
U Slatini je prvi nabavio okovana kola Panto Nedić 1880. godine. Kupio ih je u Slavonskom Šamcu i zvala su se „tarnice“./26/ No, lјudi su i dalјe radije putovali pešice nego kolima. Kažu da je pok. Vujo Nedić, koji je umro 1933. godine, dvaput sedmično išao pešice čak u Gračanicu udalјenu oko 40 km od Slatine. Pešice se išlo u Bosanski Šamac, Gradačac i Modriču sve do iza Drugog svetskog rata. Mnogi bi ovaj put prepešačili bosi, a zimi u „drvenjacima“/27/ iako je ova vrsta obuće bila nepodesna za duga pešačenja.
Danas niko više ne ide pešice ne samo u obližnje gradove, nego ni iz jednog zaseoka u drugi, jer se koriste razna prevozna sredstva: autobus, automobil, motocikl, bicikl i drugo.
U Posavini je u posleratnom periodu mnogo urađeno na modernizaciji putnog saobraćaja. Tako su asfaltirani putevi Bosanski Šamac – Crkvina - Modriča 1972. godine, Crkvina – Kornica – Gradačac 1973, Bosanski Šamac – Orašje i još neki manje značajni.
I Slatina je dobila asfaltne puteve koji polaze iz dva pravca. Jedan se odvaja od glavnog puta kod Kornice i povezuje zaseoke Panjik, Grbaču i Puškare, a drugi od Konjević bunara i prolazi kroz Gajeve i Srednju Slatinu. Prvi je asfaltiran 1976, a drugi 1978. godine.
Prva autobuska linija Bosanski Šamac – Slatina uvedena je 1971. godine i od tada selo ima stalnu autobusku liniju sa Bosanski Šamcom i Gradačcem što je od značaja, jer ga najviše koriste radnici i učenici za prevoz do radnog mesta i nazad.
/22/ Dr Milan Z. Vlajinac, Zgon ili kulučenje van mesta stanovanja CKA), knj. XEIX, Beograd 1932, str 339-343.
/23/ Bosanski vjestnik 1866, str. 18.
/24/ Vjekoslav Klajić, Bosna - podatci o zemljopisu i poveisti, Zagreb 1878, str. 133.
/25/ Svešt. Đoko Novaković, Ljetopis Srpske pravoslavne parohije slatinske iz 1936 godine (u rukopisu)
/26/ Cvijetin Jovanović, Navedeno djeko.
/27/ Kruta drvena obuća . Izrađivao je Ilija Zečević ii Čardaka.
___________________________
/21/ Ambrozije Benković, Gorice u Posavini, Vinkovci 1968, str. 71./22/ Dr Milan Z. Vlajinac, Zgon ili kulučenje van mesta stanovanja CKA), knj. XEIX, Beograd 1932, str 339-343.
/23/ Bosanski vjestnik 1866, str. 18.
/24/ Vjekoslav Klajić, Bosna - podatci o zemljopisu i poveisti, Zagreb 1878, str. 133.
/25/ Svešt. Đoko Novaković, Ljetopis Srpske pravoslavne parohije slatinske iz 1936 godine (u rukopisu)
/26/ Cvijetin Jovanović, Navedeno djeko.
/27/ Kruta drvena obuća . Izrađivao je Ilija Zečević ii Čardaka.
Пријавите се на:
Постови
(
Atom
)
Kalendar
Одржана свечана академија и отворен 19. „Видовдански сабор“
У Горњој Слатини код Шамца синоћ је одржана свечана академија поводом Видовдана и отворен традиционални 19. "Видовдански сабор". Г...
Popularni postovi
-
Generacija učenika 1985/86 koji su pohađali osnovnu školu u Gornjoj Slatini, okupila se ponovo 25.11.2023. godine. Susret je bio prilika za ... -
SIMEUNOVIĆ (Stojan) MILENKO - rođen je 15. maja 1945. godine u Gornjoj Slatini, doktor je medicinskih nauka i lјekar specijalista ... -
У понедјељак, 12.6.2023. године , одржана је прослава матуре 57. генерације матураната наше школе. Том приликом уручене су дипломе најбољим ... -
* PANORAMA NAŠIH SELA * SREDNJA SLATINA MNOGO NOVOG U SREDNJOJ SLATINI U Srednjoj Slatini u opštini Bosanski Šamac predočili su ... -
Jovan Radivojević učitelj, osnivač Zemljoradničke zadruge u Slatini, horovođa pjevačkog društva "Gusle", osnivač pozorišne ...
