Pretraga

Arhiva članaka

14. јул 2007.

Сјећање на погинуле пилоте

Прије 15 година 17. јула 1992. године погинули су пилоти Стево Орлић, Дарко Дураковић и Илија Глушица. Ради се о припадницима ВРС који су добили задатак да хеликоптером превезу рањенике из Пелагићева до Београда. Након што су добили наређење кренули су из базе према Пелагићеву. Слободна територија кроз Посавину, на појединим мјестима, износила је око километар и по ваздушне линије.
Село Средња Слатина, село у којем је прије рата живјело српско и хрватско становништво, у то вријеме било је под контролом хрватско-муслиманских снага. Територија села дубоко се уклинила у слободну територију коју су контролисале српске снаге. Хеликоптер у коме су били поменути пилоти летeо је према Пелагићеву маршутом из правца Модриче. Не познавајући стање на терену, посада је прелетјела на територију Средње Слатине коју су контролисали припадници ХВО. Противничка страна је отворила ватру и оборила хеликоптер који је био обиљежен ознаком Црвеног крста. Приликом обарања хеликоптера посада је смртно страдала. Њихови посмртни остаци размијењени су 4. октобра, а сахрањени 7. октобра 1992. године.

Стево Орлић рођен је 16. августа 1966. године у Титовој Кореници. Завршио је војну школу. До почетка рата, 1991. године, радио је као авиомеханичар и летач на војном аеродрому Плесо. Није био ожењен. Сахрањен је у Кореници. Мајка Милка вратила се и живи у Кореници. Сестра Анђелка живи у Београду. Отац Раде је умро.
Илија Глушица рођен 2. августа 1965. године у Горњем Кестеновцу – општина Доњи Лапац. Илија је завршио војну академију. До почетка рата службовао је у Сплиту и Мостару. Сахрањен је у Горњем Кестеновцу. Супруга Ирена са кћерком Жаном, рођеном 1989. godine и сином Дејаном рођеним 1992. године, живи у Београду. Отац Душан је умро, а мајка Јела вратила се и живи у Горњем Кестеновцу.

Дарко Дураковић рођен је 1966. године у Осијеку. Није био ожењен. Његова мајка Јелка и брат Јовица живе у Осијеку.

Сва тројица су постхумно одликовани од предсједника Републике Српске Орденом за храброст.
На иницијативу њихових породица, Мјесна борачка организација Средња Слатина, уз помоћ Општинске борачке организације Шамац и Општинске управе Шамац подигла је спомен-плочу тројици страдалих пилота. Плоча је постављена и чини једну цјелину са спомеником погинулим борцима ВРС и цивилним жртвама рата из Средње Слатине.
Спомен-плоча је откривена и освјештана 14. јула 2007. године. Чин освјештања обавио је мјесни свештеник, протојереј, Зоран Илић. Присутне је поздравио предсједник МЗ Средња Слатина, г. Никола Лазукић.
У свом обраћању, предсједник ОБО Шамац  г. Лазар Благојевић, подсјетио је на тешке ратне дане прије 15 година, када се Средња Слатина налазила под контролом снага ХВО.
Од стране тих снага, 11. јула 1992. године, били су похапшени сви Срби који су се нашли код својих кућа. Ради се о 19 цивилних лица која нису раније напустила своје домове. Њих су припадници ХВО одвели у логор смјештен у српском селу Срнице на подручју општине Градачац. Током рата 17 их је размијењено, док је двоје смртно страдало у логору. То је вријеме када су страдали хрaбри пилоти на свом хуманом задатку у намјери да превезу тешке рањенике како би им спасили животе. Подигнута спомен-плоча са раније подигнутим спомеником, свједочиће и чувати од заборава имена жртава. Сви погинули су наше жртве, жртве једног народа, у заједничкој борби за опстанак.
У име породица погинулих пилота присутним се обратила Анђелка, сестра погинулог Стеве Орлића. Од срца се захвалила домаћинима, људима из Средње Слатине г. Николи Лазукићу, г. Предrагу Пајићу и г. Живану Божановићу, Борачкој организацији и Општини Шамац, што су прихватили и реализовали њихову иницијативу да се подигне спомен-плоча на простору гдје су њихови сродници изгубили своје животе.
Након званичног дијела, коме су присуствовали родбина погинулих, представници Општине, Борачке организације, сусједних МЗ Горње Слатине и Гајева, те мјештани Средње Слатине настављено је заједничко дружење.
Супруга Илије Глушице дошла је са кћерком Жаном, која је ученик економске школе и сином Дејаном који је имао шест мјесеци када му је отац погинуо. Долазила је неколико пута раније. Ишла је на мјесто гдје је хеликоптер оборен, удаљено неколико стотина метара од мјеста гдје је постављена спомен-плоча. Тамо је палила свијеће за душу покојног мужа. Видно узбуђена, бришући сузе, задовољна је што је подигнута спомен-плоча да се сачува од заборава гдје је погинуо њен муж када је имао 27 година. Захвална је домаћинима и уз ријечи захвалности замолила их је да чувају спомен-плочу као нешто најдраже.
   
Заједничка фотографија родбине погинулих пилота и домаћина

Аутори: Лазар Благојевић
              Предраг Пајић

Vremeplov

Biciklijada

Dana, 21.10.2012. godine u organizaciji Kluba žena Srednja Slatina održana je biciklijada. Cilj ove manifestacije je promocija rekreacije ...

Popularni postovi