Војин (Стојан) Симеуновић (Горња Слатина, 8. мај 1936 - 2019) је српски професор филозофије. Предавао је Историју савремене филозофије и Основе марксизма на Филозофском факултету у Сарајеву пре избијања рата 1992. Каријеру је завршио на Филозофском факултету у Новом Саду где је предавао онтологију и филозофску методологију.

Филозофске студије „Филозофија и збиља”, Сарајево, (1979).

„Између свијести и чина”, Сарајево, (1982).

„Филозофска критика”, Сарајево, (1983).

Извор: Војин Симеуновић — Википедија (wikipedia.org)

На петнаестак километара од Шамца у руху мирног посавског села, налази се основна школа у Горњој Слатини, окружена добрим људима и честитим домаћинима. Немогуће је проћи кроз село а да не запазите школу, која пружа основу за будући развој младих генерација и која служи за добробит свих његових становника.

Према наводима Јована Недића, српска основна школа у Горњој Слатини отворена је у првој половини XИX вијека, али је убрзо угашена. Прва школа основана је на иницијативу Српског православног Црквеног Одбора у Горњој Слатини 11. априла 1908. године. Чланови тадашњег Одбора дали су и први прилог у износу од 535 круна те је следеће године, уз помоћ мјештана, саграђена школска зграда када је и школа званично почела са радом. Школска зграда саграђена је уз мјесну цркву, а 1911. године изграђена је већа школска зграда са станом за учитеља. Први учитељ био је Ђорђо Стоисављевић из Карловца.

Током 1914. године школа је затворена од стране аустрогарске власти, а поново је отворена 1916. године када је одлуком надлежних власти претворена у комуналну државну школу. При школи су 1921. године основани Народна књижница и читаоница као и подмладак Црвеног крста. Тридесетих година и током Другог свјетског рата дјеца из села Божануша, Гајеви, Грбача, Пањик и Средња Слатина похађала су наставу у двије школске зграде у Горњој Слатини.

Од школске 1955/1956. године до 1966/1967. године егзистира као шесторазредна, а те исте године прераста у пуну Основну школу са свих осам разреда. Од 1966. школа је радила у новосаграђеном објекту и све до 1997. године носила је назив ОШ „ Перо Босић“. Школа је добила име по народном хероју Пери Босићу, као знак сјећања и поштовања према његовом доприносу током Другог светског рата.

За изградњу школе мјештани су завели мјесни самодопринос у висини од 4%, те су за пет година обезбиједили око 15 милиона старих динара.

Међутим, вриједност зграде са опремом, наставним средствима и два стана за потребе школе износила је близу 50 милиона старих динара, па је разлика средстава била измирена у идућој години буџета. Школа у Горњој Слатини је централна за села Доњу и Горњу Слатину, Корницу и Гајеве тада је бројала око 600 ученика.

Реформом основног образовања, школске 2003/2004. године, прелази на деветогодишње основно образовање како и данас егзистира.

Многе генерације вежу лијепе успомене за Основну школу Горња Слатина. Ова школа није само мјесто учења, већ и простор гдје су се стварала пријатељства, развијале вјештине и градиле темељне вриједности. Свака клупа, сваки ходник и свака учионица причају приче о ученицима који су кроз њих прошли, о њиховим сновима, радостима и пријатељствима. Кроз ходнике школе и даље одјекује смијех неких нових генерација, а у учионицама се и даље дијеле незаборавне лекције и тренуци радости.

Свака генерација носи са собом посебне приче и успомене које чине Основну школу “Горња Слатина” посебним мјестом.

Joco Stokić je novi šef stručnog štaba Borca iz Šamca. Ovo je odluka Uprave šamačkog drugoligaša, nakon razgovora sa mladim fudbalskim stručnjakom, koji se juče sporazumno raskinuo saradnju sa Alfa Modričom.

Šamčani su počeli pripreme u nedjelju, kada ih je iznenada napustio dosadašnji trener Milorad Ilišković i preuzeo Zvijezdu iz Gradačca, pa je Uprava kluba morala brzo reagovati.

Ciljevi Borca su gornji dio drugoligaške tabele, a dolasci potvrđuju takve ambicije. Za sada su stigli: napadač Milan Simeunović iz Hrvatske i odbrambeni igrač Rado Radić iz banjalučkog Naprijeda.

U objavi su naveli: "Joco Stokić više nije trener Alfa Modriče. Nakon razgovora s upravom kluba, postignut je dogovor o sporazumnom raskidu saradnje. Želimo da se zahvalimo Joci na svemu i poželimo mu sreću u daljoj trenerskoj karijeri. Naša vrata su mu uvijek otvorena."

Nakon ispadanja iz Prve lige RS prošle sezone, fudbaleri Alfa Modriče će se naredne sezone takmičiti u Drugoj ligi RS, grupa "zapad".

Mnogi igrači su već napustili klub, što ukazuje na mogućnost značajnog podmlađivanja tima, nekadašnjeg prvaka BiH. Prema dostupnim informacijama, Dejan Savić, koji je do sada bio na čelu mlađih selekcija Alfe, ima najveće šanse da preuzme ulogu glavnog trenera.

ФК БУДУЋНОСТ ИЗ ГОРЊЕ СЛАТИНЕ

Састав Будућности који је изборио пласман у Другу лигу РС. СТОЈЕ СЛЕВА: тренер Ивковић, Бајкановић, Зорић, Роквић, Гајић, Мокрић, Босић, Благојевић, Мићић, М. Милићевић. ЧУЧЕ: Стајић, Васиљевић, Илишковић, Ђ. Милићевић, Д. Милићевић, С. Лукић, М. Лукић.

Ж.С.

Објављено у листу "Свитања" Дообој, јуни 1998

Tolisa, rijeka koja je nekada proticala kroz srce Bosanske Posavine, danas živi samo u sjećanjima i pričama starijih generacija. Ova rijeka je bila simbol života, prirode i zajedništva, pružajući mnogim generacijama izvor vode, hrane i mjesto za okupljanje. Iako fizički više ne postoji, Tolisa ostavlja dubok trag u kolektivnom pamćenju stanovnika tog kraja.

Tolisa je proticala kroz sjeveroistočni dio Bosne i Hercegovine, u blizini opština Gradačac, Šamac i Orašje. Ova rijeka, iako nevelika, imala je ogroman značaj za lokalno stanovništvo. Tokom decenija, Tolisa je igrala ključnu ulogu u razvoju poljoprivrede, ribolova i lokalne ekonomije. Njene vode su navodnjavale plodna polja, a njene obale su bile omiljena mjesta za piknike i druženja.

Rijeka Tolisa bila je poznata po svojoj prirodnoj ljepoti. Kristalno čista voda, bogata flora i fauna činili su ovu rijeku pravim draguljem prirode. Ribe, ptice i druge životinje nalazile su utočište u njenim vodama i obalama. Mnoge vrste biljaka koje su rasle uz Tolisu imale su medicinska svojstva i koristile su se u tradicionalnoj medicini.

Tolisa nije bila samo prirodni resurs; bila je srce zajednice. Mnoge lokalne priče, legende i pjesme bile su vezane za ovu rijeku. Proslave i festivali često su se održavali na njenim obalama, gdje su se ljudi okupljali da proslave život i prirodu. Riječne obale bile su svjedoci mnogih ljubavi, prijateljstava i važnih životnih događaja.

Nažalost, tokom posljednjih decenija, Tolisa je doživjela drastične promjene koje su dovele do njenog nestanka. Urbanizacija, izgradnja infrastrukture i klimatske promjene značajno su uticale na smanjenje njenog toka. Isušivanje tla, zagađenje i promjene u ekosistemu doprinijele su postupnom nestanku rijeke. Danas, Tolisa više ne teče, a njeno korito je gotovo u potpunosti suho.

Za mnoge stanovnike Bosanske Posavine, Tolisa ostaje važan dio njihove prošlosti. Priče o rijeci prenose se s koljena na koljeno, a stariji često pričaju o danima kada je Tolisa bila centar njihovog života. Mnogi se sa nostalgijom sjećaju ribolova, plivanja i druženja na njenim obalama. Iako rijeke više nema, sjećanja na nju ostaju živa.

Rijeka Tolisa, iako fizički nestala, ostaje simbol prirodne ljepote, zajedništva i života u Bosanskoj Posavini. Njeno sjećanje živi kroz priče, pjesme i uspomene onih koji su imali sreću da je dožive. Tolisa je podsjetnik na važnost očuvanja prirode i kulturne baštine, te na neprocjenjivu vrijednost rijeka i vodenih tokova u životima ljudi.

У Горњој Слатини код Шамца су, поводом 4. јула - Дана борца, положени вијенци на спомен-костурницу за 24 борца погинула у Народно-ослободилачком рату, код споменика погинулима у Одбрамбено-отаџбинском рату и бисте народног хероја Пере Босића. Вијенце су положили представници општинске Борачке организације, мјесне Борачке организације Горња Слатина и Општине Шамац.

Предсједник општинске Борачке организације Радован Зорановић рекао да сваке године обиљежавају значајне датуме и настоје да сачувају сјећање на ослободилачке ратове, истичући да је српски народ дао велики допринос ослобађању од фашизма у Другом свјетском рату.

Потпредсједник Скупштине општине Шамац Јадранка Ђукић рекла је да је Дан борца празник устанка народа Југославије дан када је у Београду 1941. године Комунистичка партија Југославије донијела одлуку о подизању оружаног устанка.

"Некада државни празник, а данас се незванично прославља у организацији Савеза удружења бораца и Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова. Одавањем поште погинулим борцима чувамо их од заборава, јер они су дали животе за слободу коју ми данас уживамо", поручила је Ђукићева.

Саво Босић рекао је да га радује што сваке године на овај датум долази и поклања се свом ујаку Пери Босићу и свима другима који су погинули у ратовима.

"Долазимо да евоцирамо успомене на борце и на дио наше славне историје коју су појединци често игнорисали, те да се одужимо нашим херојима", нагласио је Босић.

Са заједничким учешћем Општине Шамац и становника Гајева, ускоро ће почети изградња водоводне мреже у овој мjесној заједници.

Са завршетком овог пројекта, Гајеви ће постати шеста мјесна заједница у којој је у протекле три године изграђена водоводна мрежа.

Приликом овог скупа, начелник општине Шамац, Ђорђе Милићевић, изразио је захвалност мјештанима Гајева на бројном одзиву састанку.

Предсједник Организационог одбора "Видовданског сабора" у Горњој Слатини Љубиша Станишић рекао је да је организаторима стало да младим генерацијама пренесу сјећања на пале борце.

"Данас шаљемо поруку јединства српског народа, поруку да не смијемо да заборавимо све оне који су дали живот за Републику Српску да би се ми данас окупљали овдје и уживали у слободи", нагласио је Станишић.

Он је подсјетио да су на "Видовдански сабор" дошли и гости, између осталих, и са Косова и Метохије.

Станишић је додао да је Видовдански Сабор отворен академијом, а да су у склопу програма одржана спортска такмичења и заједничко дружење.

Обраћајући се мјештанима и гостима, начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је да га радује што је велики број људи присуствовао парастосу у оквиру "Видовданског сабора" у Слатини.

Стево Богдановић рекао је да је имао 11 мјесеци када му је погинуо отац Драган и да је данас овдје са његовим саборцима да сви заједно одају пошту погинулим борцима.

"Овај дан пуно значи за све породице погинулих да се сјете свих жртава који су дали живот за данашњу слободу коју сви уживамо", додао је Богдановић.

Светлана Павловић, дипл. журналиста

У Горњој Слатини је одржана свечана академија поводом Видовдана и отворен традиционални 20. по реду "Видовдански сабор". Протонамјесник Драган Павловић, слатински свештеник, истакао је у бесједи да се у Видовдану огледа национални и културни идентитет српског народа.

Он је рекао да Срби сваки дан бију косовску битку зато што је то битка за Царство небеско, за Крст Часни и слободу златну, за вјечне вриједности без којих православни Србин не може да постоји.

Свечану академију је у име организационог одбора Горња Слатина отворио Љубиша Станишић који је рекао да је ово 20. окупљање које из године у годину подсјећа на важност српске историје, те њено његовање и чување од заборава.

"И, што је најважније, чување од заборава свих који су уградили животе у темеље наше отаџбине", нагласио је Станишић.

Он је најавио да ће у петак са почетком у 9.00 часова у Цркви Светог Саве у Горњој Слатини бити служена видовданска литургија, а у 12.00 часова код споменика у овом мјесту парастос српским војницима погинулим од Косовског боја до данас, укључујући и 29 бораца Војске Републике Српске из овог мјеста који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Станишић је додао да ће након тога бити организоване различите активности као што су видовдански маратон, те такмичења у фудбалу и шаху за мушкарце и жене.

Покровитељ манифестације је општина Шамац, уз помоћ спонзора са шамачког подручја.

Отварању 20. по реду Видовданског сабора, поред осталих, присуствовао је начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић, предсједник Скупштине општине Симо Варадиновић, потпредсједник Скупштине општине Јадранка Ђукић, начелник Одјељења за финансије Велимир Андрић, шеф Кабинета начелника Јован Шљокић и начелница Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове Ведрана Михаљчић.

Светлана Павловић, дипл. журналиста

Тренинзи су заказани два пута недјељно почев од јула, као дио припрема за наставак такмичења. У току су процедуре за пријаву клуба и регистрацију играча.

Паралелно се ради на административним задацима: изабрани су чланови Скупштине и Управног одбора, те је усвојен нови статут у складу са актуелним прописима.

Охрабрује велики број младих играча који су изразили жељу да се придруже клубу. Ипак, пред нама је много изазова, укључујући потребу за додатном помоћи и финансијском подршком.

Zavirujući u bogatu sportsku prošlost naših sela, donosimo vam priču iz sedamdesetih godina prošlog vijeka, priču koja nas vraća u vrijeme kada je fudbal bio više od same igre - bio je simbol zajedništva i lokalnog ponosa.

“Posavska grupna fudbalska liga”, poznata i kao “Posavska liga”, predstavljala je jednu od četiri grupne lige “Međuopštinskog fudbalskog saveza Brčko” i bila je liga šestog ranga fudbalskog prvenstva Jugoslavije u sezoni 1983./84.

Tabela:

Mj.	Klub	Ut.	Pob.	Ner.	Por.	Gol+	Gol-	Bod
1.	Radnik Hrvatska Tišina	30	19	2	9	71	42	40
2.	Crvena zvijezda Gajevi	30	16	5	8	54	35	37
3.	Crvena zvijezda Obudovac	30	14	9	7	64	5	37
4.	Zadrugar Skugrić Gornji	30	15	6	9	64	39	36
5.	Sloga Srednja Slatina	30	16	4	10	68	45	36
6.	Mladost Donja Slatina	30	14	5	11	68	53	33
7.	Bratstvo Vida	30	15	3	12	56	67	33
8.	Sloga Prud	30	12	7	11	70	52	31
9.	Mladost Tišina	30	10	11	9	70	54	31
10.	Zasavica	30	10	10	10	57	45	30
11.	Mladost Domaljevac	30	13	3	14	43	51	29
12.	Trebava Zelinja Donja	30	9	6	15	56	99	24
13.	Mladost Donji Hasić	30	10	5	15	44	46	23
14.	Hajduk Batkuša	30	7	7	16	51	66	21
15.	Posavina Tramošnica	30	7	5	18	59	99	19
16.	25. Maj Biberovo Polje	30	6	6	18	30	18	18

Izvor: Wikipedia, Posavska grupna nogometna liga 1983./84. – Wikipedija (wikipedia.org)

Osnovna škola Gornja Slatina je sa ponosom i svečanošću proslavila ispraćaj svoje 58. generacije maturanata. Ovaj značajan trenutak je kruna godina truda, učenja i rasta.

Milica Vučićević je zasluženo dobila priznanje učenika generacije za školsku 2023/2024. godinu. Čestitamo Milici na izuzetnom uspjehu i osvajanju dvije prestižne diplome iz biologije i hemije. 

Dragi maturanti, neka svaki vaš korak bude ispunjen uspjesima i radostima koje ste zaslužili. Neka vam znanje i iskustva stečena u našoj školi služe kao čvrst temelj kroz sve buduće izazove. Neka vaša težnja bude putokaz ka novim horizontima i uspjesima.

Фудбалски клуб Будућност из Горње Слатине најавио је да неће учествовати у предстојећем реванш баражу за попуну Регионалне лиге РС, група “Центар”, који је заказан у Модричи против екипе Добора. 

Ова одлука услиједила је након што комесар за суђење Подручне лиге Модрича – Шамац, Јоцо Радић, није промијенио своје претходно делегирање судија за утакмицу.

   

Управа и играчи клуба изразили су забринутост у вези са делегирањем главног судије Велимира Дринића и његовог првог помоћника Марка Максимовића, чије изузеће су тражили још током 2022. године. Навијачи и симпатизери клуба обавијештени су о овој одлуци, која је донесена једногласно.

Из клуба су навели да је повјерење у неутралност и објективност судијског тима кључни предуслов за фер и спортско такмичење, те да без испуњења ових услова не виде смисао у учешћу на утакмици.

Овај потез клуба Будућност изазвао је различите реакције у фудбалској јавности.

Поставља се питање како ће овај случај утицати на надлежне фудбалске органе и да ли ће довести до промјена у приступу суђењу на овом нивоу такмичења.

Кроз интерактивне радионице наши ученици су научили:

– Како правилно приступити непознатом псу;

– Како реаговати у случају сусрета са агресивним или уплашеним псом;

– Правила о хигијени и бризи за кућне љубимце.

Ова радионица пружила је нашим ученицима важне вјештине и знања која ће им помоћи да сигурно и одговорно комуницирају са псима у својој околини.

 

INAT ILI POTREBA

Polovinom jula Opštinska skupština u Bosanskom Šamcu je razmatrala je zahtjev birača iz zaseoka Njivak, selo Srednja Slatina, za izdvajanje i pripajanje selu Orlovo Polje, opština Gradačac. Šamački odbornici su utvrdili da nema opravdanih razloga da se ovaj zaselak izdvoji iz sela Srednja Slatina i pripoji Orlovom polju u opštini Gradačac.

Međutim, Opštinska skupština Gradačac je na jednoj sjednici u proljeće ove godine usvojila zahtjev birača ovog zaseoka da se vrate u ovu opštinu.

Pošto je primjer veoma simptomatičan potrebno je da kažem nešto o njegovoj istoriji. 

Selo Srednja Slatina izdvojeno je odlukom Republičke skupštine početkom ove godine iz opštine Gradačac i pripojeno opštini Bosanski Šamac. Do ovoga je došlo nakon četiri godine nastojanja birača ovog sela da se vrate u opštinu Bosanski Šamac iz čijeg su sreza "odselili" 1952. godine. U vrijeme akcije i dogovora o izdvajanju iz opštine Gradačac stanovnici zaseoka Njivak izjavljivali su da se oni ne žele "seliti". Pa ipak svi forumi su ocjenjivali zahtjeve sela kao cjeline pa i takve odluke donosili. Nije trebalo, međutim, da prođe ni tri mjeseca pa da se isti problem stavi na dnevni red skupština Šamca i Gradačca, kao i republičke skupštine koja o ovome daje poslednju riječ.

Kada su Srednjoslatinci na referendumu izglasali pripajanje Šamcu isticali su geografski dio ove komune, da gravitiraju njenom tržištu, da im je bliža osmogodišnja škola, da su njihovi pradjedovi bili u sastavu Šamca, da će bolje proći sa poreskim opterećenjem, zdravstvenim i drugim uslugama.

ARGUMENTI NJIVKA

Sada međutim, zaselak Njivak, koji je ko zna od kada u sastavu Srednje Slatine, ima svoje argumente da se izdvoji iz ovog sela i pripoji Orlovom Polju, iako, kažu mnogi, ni po čemu u odnosu na ovo selo ne predstavlja posebnu cjelinu. Cijelo selo je jedno manje područje i broji 285 domaćinstava i 1.336 stanovnika. U pismu Skupštine opštine Gradačac Republičkoj skupštini izneseni su razlozi zbog kojih je ova skupština odlučila da se usvoji zahtjev oko 200 birača Njivka da se uključe u selo Orlovo Polje i opštinu Gradačac. Od Orlova Polja ovaj zaselak je udaljen pola kilometra. U Orlovom Polju je četvororazredna škola, a u Tramošnici koja je daleko 2,5 kilometra osmogodišnja škola. U Tramošnici je zdravstvena i veterinarska ambulanta, pošta i prodavnica, dok su sve usluge za Njivčane u Šamcu daleko oko 7 kilometara.

Razlozi zbog kojeg je Skupština opštine Gradačac odlučila da primi zaselak Njivak nisu bili dovoljni i da Skupština opštine Bosanski Šamac donese zaključak da se ovaj zaselak izdvoji iz Srednje Slatine. Šamčani tvrde da zahtjev nije opravdan jer je cijelo selo jedna katastarska opština. Ako bi se Njivak izdvojio trebalo bi uraditi novi katastarski operat za Njivak i preostali dio Srednje Slatine, a to bi trebalo platiti oko 4,5 miliona starih dinara. Nijedna opština za ovaj posao nema ni dovoljno stručnih kadrova.Zaselak sam za sebe nije nikakva cjelina pa ga nije lako ni odvojiti, odnosno povući granicu. Pojavio bi se i problem matičnih knjiga, jer bi i njih trebalo cijepati, knjige državljana, školske dokumentacije i druge dokumentacije koju vode državni organi.

Smatra se da su Njivčani nezadovoljni sa održavanjem puteva, izborom lica u predstavničke organe sela i opštine i da njihova oduka i da njihova odluka o izdvajanju proizilazi iz subjektivnih nesporazuma.

Odbornik ovog sela isto tako je pobijao tačnost nekih navoda u zahtjevu. Ističe se, na primjer, da je stanovnicima Njivka škola u Orlovom Polju daleko pola  kilometra, a skoro su sva djeca prošle godine išla u četverogodišnju školu Donja Slatina u opštini Šamac. Isto tako govori se o udaljenosti drugih usluga od 7 kilometara do Gornje Slatine, a ovom zaseoku je mnogo bliža šamačka Donja Slatina gdje imaju sve ono što i u Tramošnici.

Šamačka Skupština smatra da sličnih problema ima i na drugim granicama ali da se oni ne potenciraju.Pošto je protiv izdvajanje zaseoka Njivak iz Srednje Slatine, opštinska skupština traži od Republičke skupštine da sama finansira troškove izdvajanja zaselaka ako pozitivno odluči o njegovom zahtjevu koji nema mnogo opravdanja.

AKTIVNOST PRAVILNIJE USMJERITI

Da su birači sela Srednja Slatina za poslednje četiri godine više razmišljali o drugim komunalnim problemima nego o "seobi" danas bi sigurno bolje stajali. Ako su se već "preselili" u opštinu Šamac valjalo bi da se late korisnijeg posla nego da dokazuju da li baš svi bili za ovo, i da li je neka prodavnica ili škola udaljenija za koju stotinu metara . takvim aršinom sigurno nisu pravljene opštinske teritorije. U ovom slučaju sigurno inata i djelovanja nadri političara. Ovakve pojave ne treba plaćati velikim parama.

M. NIKIĆ

Objavljeno u Glasu komuna, 12, avgusta 1970. godine.

U Gornjoj Slatini, na stadionu Budućnosti, odigrana je prva utakmica baraža za plasman u Regionalnu ligu Centar između FK “Budućnost” i OFK "Dobor". Ove ekipe su bile pobjednici u područnim ligama Modriča-Šamac. Utakmici je prisustvovalo preko 100 gledalaca. OFK "Dobor" je pobijedio rezultatom 2:0.

Budućnost je utakmicu otvorila odlučno s namjerom da ostvari rezultat koji bi im osigurao miran put u Modriču. Međutim, u prevelikoj želji dolazi i do grešaka, a prvu takvu gosti pretvaraju u pogodak već u 9. minutu, strijelac je R. Okolić. Domaći su odmah imali šansu da poravnaju rezultat i to onu najveću u fudbalu – kazneni udarac. Odličan prodor N. Pajića po desnoj strani terena, centaršut, i lopta pogađa odbrambenog igrača u ruku. D. Vuksanović nije bio dovoljno skoncentrisan i nije pretvorio penal u pogodak.

Budućnost je nastavila s dobrom igrom, opšti dojam je da je danas bila bolja ekipa. Ali da u sportu uvijek ne pobijedi bolji pokazala je i ova utakmica. Gosti su igrali borbeno, mirno, koncentrisano u odbrani i čekali priliku za protivnapad. Dočekali su je u 80. minutu kada još jednu grešku Budućnosti kažnjavaju i stavljaju tačku na kraj utakmice, a možda i ukupnog pobjednika ovog baraža.

  

Gosti su zasluženo pobijedili, ali raduje igra “Budućnosti” i daje kakvu-takvu nadu za revanš.

Veče 1. juna ove godine u Landgasthof Sternenu bilo je vrhunac proslave Slatinskih susreta. Svečanosti je prisustvovalo preko 500 posjetilaca i bilo je ispunjeno nastupima folklornih ansambala „Petar Kočić“ iz Soloturna i „Nemanjići“ iz Linta, pjesmom i igrom. Najaktivnijim članovima udruženja i gostima uručene su zahvalnice i prigodni pokloni. Ceremonija lomljenja slavskog kolača dodatno je učvrstila osjećaj zajedništva i poštovanja vjere i tradicije.