Сјећање на погинуле пилоте

Прије 15 година 17. јула 1992. године погинули су пилоти Стево Орлић, Дарко Дураковић и Илија Глушица. Ради се о припадницима ВРС који су добили задатак да хеликоптером превезу рањенике из Пелагићева до Београда. Након што су добили наређење кренули су из базе према Пелагићеву. Слободна територија кроз Посавину, на појединим мјестима, износила је око километар и по ваздушне линије.

Село Средња Слатина, село у којем је прије рата живјело српско и хрватско становништво, у то вријеме било је под контролом хрватско-муслиманских снага. Територија села дубоко се уклинила у слободну територију коју су контролисале српске снаге. Хеликоптер у коме су били поменути пилоти летeо је према Пелагићеву маршутом из правца Модриче. Не познавајући стање на терену, посада је прелетјела на територију Средње Слатине коју су контролисали припадници ХВО. Противничка страна је отворила ватру и оборила хеликоптер који је био обиљежен ознаком Црвеног крста. Приликом обарања хеликоптера посада је смртно страдала. Њихови посмртни остаци размијењени су 4. октобра, а сахрањени 7. октобра 1992. године.

Стево Орлић рођен је 16. августа 1966. године у Титовој Кореници. Завршио је војну школу. До почетка рата, 1991. године, радио је као авиомеханичар и летач на војном аеродрому Плесо. Није био ожењен. Сахрањен је у Кореници. Мајка Милка вратила се и живи у Кореници. Сестра Анђелка живи у Београду. Отац Раде је умро.

Илија Глушица рођен 2. августа 1965. године у Горњем Кестеновцу – општина Доњи Лапац. Илија је завршио војну академију. До почетка рата службовао је у Сплиту и Мостару. Сахрањен је у Горњем Кестеновцу. Супруга Ирена са кћерком Жаном, рођеном 1989. godine и сином Дејаном рођеним 1992. године, живи у Београду. Отац Душан је умро, а мајка Јела вратила се и живи у Горњем Кестеновцу.

Дарко Дураковић рођен је 1966. године у Осијеку. Није био ожењен. Његова мајка Јелка и брат Јовица живе у Осијеку.

Сва тројица су постхумно одликовани од предсједника Републике Српске Орденом за храброст.

На иницијативу њихових породица, Мјесна борачка организација Средња Слатина, уз помоћ Општинске борачке организације Шамац и Општинске управе Шамац подигла је спомен-плочу тројици страдалих пилота. Плоча је постављена и чини једну цјелину са спомеником погинулим борцима ВРС и цивилним жртвама рата из Средње Слатине.

Спомен-плоча је откривена и освјештана 14. јула 2007. године. Чин освјештања обавио је мјесни свештеник, протојереј, Зоран Илић. Присутне је поздравио предсједник МЗ Средња Слатина, г. Никола Лазукић.

У свом обраћању, предсједник ОБО Шамац г. Лазар Благојевић, подсјетио је на тешке ратне дане прије 15 година, када се Средња Слатина налазила под контролом снага ХВО.

Од стране тих снага, 11. јула 1992. године, били су похапшени сви Срби који су се нашли код својих кућа. Ради се о 19 цивилних лица која нису раније напустила своје домове. Њих су припадници ХВО одвели у логор смјештен у српском селу Срнице на подручју општине Градачац. Током рата 17 их је размијењено, док је двоје смртно страдало у логору. То је вријеме када су страдали хрaбри пилоти на свом хуманом задатку у намјери да превезу тешке рањенике како би им спасили животе. Подигнута спомен-плоча са раније подигнутим спомеником, свједочиће и чувати од заборава имена жртава. Сви погинули су наше жртве, жртве једног народа, у заједничкој борби за опстанак.

У име породица погинулих пилота присутним се обратила Анђелка, сестра погинулог Стеве Орлића. Од срца се захвалила домаћинима, људима из Средње Слатине г. Николи Лазукићу, г. Предrагу Пајићу и г. Живану Божановићу, Борачкој организацији и Општини Шамац, што су прихватили и реализовали њихову иницијативу да се подигне спомен-плоча на простору гдје су њихови сродници изгубили своје животе.

Након званичног дијела, коме су присуствовали родбина погинулих, представници Општине, Борачке организације, сусједних МЗ Горње Слатине и Гајева, те мјештани Средње Слатине настављено је заједничко дружење.

Супруга Илије Глушице дошла је са кћерком Жаном, која је ученик економске школе и сином Дејаном који је имао шест мјесеци када му је отац погинуо. Долазила је неколико пута раније. Ишла је на мјесто гдје је хеликоптер оборен, удаљено неколико стотина метара од мјеста гдје је постављена спомен-плоча. Тамо је палила свијеће за душу покојног мужа. Видно узбуђена, бришући сузе, задовољна је што је подигнута спомен-плоча да се сачува од заборава гдје је погинуо њен муж када је имао 27 година. Захвална је домаћинима и уз ријечи захвалности замолила их је да чувају спомен-плочу као нешто најдраже.

Заједничка фотографија родбине погинулих пилота и домаћина

Аутори: Лазар Благојевић

Предраг Пајић

Labels: Sjećanje

13 коментара :

Анониман24. фебруар 2014. 11:00
pogodili ih Gajevljani....
ОдговориИзбриши
Одговори
Анониман28. март 2014. 16:22
Ti hrabri piloti su u helikopteru imali 20 i 15 tako nesto kruzni pila i ubodni pila kada su oboreni znaci da je bilo opljackano i jos videa i televizora a glavna stvar oni nisu oboreni nasom vatrom nego zu zapeli za zice od dalekovoda prebaceni su u bolnicu u gradačcu nasli su novce marke hrvatske dinare guldene i funte u postavama znaci opljackano doktori su rekli blizu 100 tisuca znaci kakisu borci bili i nije istina daje imao kriz na sebi paoje od mene 15 metara toliko o vasem junastvu ipak vjerovali ili ne zao mi jer bili su jako mladi a ti predrag barem napisi koje pobijo nase kad su zarobljeni bivsi prijatelj
ОдговориИзбриши
Одговори
Анониман4. април 2014. 22:12
pisalo je dasu snage HVO to napravile nisu svi heroji koji suse borili ili poginuli niti mozemo reci dasu bili ljudi kad je bio rat a niti tebe optuzujem za nesto nisi ti od take famelije al je to istina ma kako bolna bila za nekoga a niti te dozivljavam kao neprijatelja jednostavno sam se htjeo javiti i reci istinu za mene je ta stvar zavrsena ja cjenim tvoj rad i cesto navratim na stranicu da vidim imal sta novog mozda sam bio revoltiran halospievima pasam nesto npisao sto nisam trebao nek se povjest bavi time poz skolski
ОдговориИзбриши
Одговори
Анониман11. април 2014. 22:05
Nije mi jesno zašto se morate pravdati nekom paćeniku,da se on pitao devedesetih gsp Pajiću,vi danas ne bi bili vjerovatno živi,na njegovu žalost morao je da u trčećem preplivava Savu.Pozz.
ОдговориИзбриши
Одговори
Анониман15. април 2014. 22:13
nije bilo placenika a niti bi peđa bio mrtav a plivat neznam radijo sam to djabe a na tvoju zalost ako nisi svatio bit svega ili zelis da znas kosam prestavise i jacu odmah
ОдговориИзбриши
Одговори
Анониман10. август 2014. 21:13
A tko pobi zarobljenike u logoru "Magacin"? Jedno je sigurno, samo se ne ubiše. Ubiše ih komšije.
ОдговориИзбриши
Одговори
Анониман10. август 2014. 22:34
Čuješ, nevine ljude pobiše krvnici. A ko prvi poče? Ratovi nisu počeli u Bosni. Ko prvi poče? Ko pobi moje Grebničane?
ОдговориИзбриши
Одговори
Unknown5. фебруар 2015. 07:00
Kako god bilo,trojica mladih ljudi je poginulo,od kojih i moj rodjak Darko,trebalo je poznavati te ljude,pa onda reci da li su opljackali nesto,muka mi je od ovih ustasa.
ОдговориИзбриши
Одговори
Анониман5. фебруар 2015. 09:35
Pajić Predraže, svaka cast na clanku.. Žana Glušica, ćerka Ilije.
ОдговориИзбриши
Одговори