Pretraga

Arhiva članaka

среда, 13. новембар 2019.

Stanovništvo - feljton

Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990

15.    Stanovništvo 

Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima

A. PRAVOSLAVNI

U periodu od 1960. godine do danas više puta sam posetio svoje rodno mesto Slatinu, pa sam bio u mogućnosti da izvršim sistematsko ispitivanje porekla stanovništva. U radu sam se najviše
oslanjao na narodna predanja, a samo ponegde tekst upotpunjavao oskudnim podacima iz literature.
To nije bio nimalo lak posao s obzirom da u selu ima oko 160 rodova od kojih su se neki toliko razgranali da je trebalo utrošiti dosta vremena na ispitivanju porekla i grupisanju pojedinih
porodica po srodnosti.
Teškoće su bile i u tome što se samo kod predstavnika pojedinih rodova očuvalo predanje na svoje poreklo, dok su kod ostalih kazivanja bila nesigurna, različita, ili mi ništa nisu znali reći o tome. Sem toga, ima pojave da poneko napusti rodovsku Slavu i uzme Slavu ženinu, ili predstavnika drugog roda čiji je posed kupio ili nasledio, što je, takođe, otežavalo rad. Da bi se kod ovakvih slučajeva otklonile nejasnoće po pitanju porekla i srodnosti, ja sam u opisu tih rodova uneo i jednu i drugu Slavu, a u tabeli naveo samo Slavu rodovsku. |
Potrebno je ovde naglasiti da se statistički podaci po rodovima i broju kuća u opisu porekla po zaseocima ne slažu sa podacima iz tabelarnih pregleda koji su dati na kraju ovog poglavlјa. To dolazi otuda što sam u prvom slučaju zadržao i one rodove za koje sam već odranije imao podatke, pa su u međuvremenu izumrli ili se odelili, dok su u tabelama uneti statistički podaci prema stanju iz 1982. godine, tj, koji se i danas nalaze u Slatini.

Jedna napomena o prezimenima. Ima rodova koji nose isto prezime sa nekim drugim rodom iako nisu istog porekla. Da bih ukazao da se radi o različitim rodovima, ja sam ih označio sa
rimskim brojevima I, II, III i IV,. Tako npr. Kertići II su starinom Janići i ne čine isti rod sa Kertićima I. Isto tako, Jovanovići I su starinom Aničići i nisu u rodu sa Jovanovićima II i III itd.

Gornja Slatina

Panjik

Zaseok Panjik nalazi se na severozapadnom delu sela. U ne tako davnoj prošlosti ceo predeo bio je pod gustom hrastovom šumom i nenaselјen. Priča se da je svu šumu prodao turski car „Kranjcima“, koji su isekli i odvezli sve što je bilo za njih. Ljudi su vadili i razvlačili te panjeve i na krčevinama podizali kuće, po čemu je zaseok dobio ime Panjik.
Prota Petar Jovanović navodi da je „središte užeg dela Posavine nekada bio Lug, što znači i Panjik, a to je bivša pustara Dunđerskog“./75/

U selu su sledeći rodovi:
KUZMANOVIĆI: Nenad Kuzmanović doselio se posle Drugog svetskog rata iz Gornjih Krečana (1 kuća, Slava Đurđevdan). Na znaju starije poreklo.
KOJIĆI I: Milan Kojić preselio iz Grbače i priženio se u Nediće. Ovde uzeo ženinu slavu Đurđevdan, a ostavio rodovsku SV. Ignjatija. Ne znaju poreklo. Postoji 1 kuća.
PERIĆI su došli iz Zelinje 1957. godine. Ne znaju starije poreklo (2 kuće, Slava Jovanjdan).
MALINOVIĆI II  došli iz Zelinje 1960. godine. Poreklo im je nepoznato. (3 kuće, Sv. arh. Stefan).
KOJIĆI II: iz Škarića došao Nedo Kojić i priženio se u Saviće 1952. godine. Nepoznato poreklo (1 kuća, Slava Đurđevdan).
STEVIĆI su davno prešli iz zaseoka Božanuše. Sa Stevićima u Grbači čine jedan rod. Ne znaju starije poreklo (1 kuća, Slava Petrovdan).
NOVAKOVIĆI: iz Skipovca doselio Spasoje Novaković 1962. godine na posed pok. Obrada Stevića. Ne znaju odakle im je starina (1 kuća, Sv. arhiđ. Stefan).
KOSTIĆI I ne znaju poreklo (6 kuća, Slava Arhanđelovdan).
 JOVANOVIĆI II: odnekud došlo pet braće: Nikola, Maksim, Dujko, Cvijan i Petar. Četvorica bili najamnici, dok je najmlađi radio u Brčkom. Nikola je dugo godina bio u najmu kod dede Vuje Nedića. Docnije zamoli bega da useli u kuću Milice, udove Vuje Zećirović, koja je bila samohrana. Beg mu odobri s tim da mu Nikola dadne jednu jungu /76/ kravlјeg masla i pet dukata. Kad je Milica umrla, on nasledi njeno imanje, pozove i ostalu braću i tu se nastane (6 kuća, Slava Đurđevdan).
NEDIĆI: početkom XIX  veka doselila dva brata Nedo i Toša Kovačević iz Bosanske Krajine. Nedini potomci prozovu se po ocu Nedići, a Tošini Tošići. I danas postoji nadgrobni spomenik Nedin iz koga se vidi da je umro 1833. godine (18 kuća, Slava Đurđevdan).
DUJKOVIĆI: otac mu Ilija bio najamnik u Skugriću gde pogine u drugom svetskom ratu. Starinom su iz Kruškova Polјa. Ilijina žena Milka uda se kasnije za Rajka Nedića i dovede Ratka koji je ovde ostao (1 kuća, Slava Đurđevdan).
ĐURIĆI: starinom su od Gacka iz Hercegovine. Pričao mi je pok. Ilija Đurić da se njihov predak zvao Jovo Tolјić koji je doselio u vreme Husein-kapetana Gradaščevića sa svojim bratom kome je ime nepoznato. Husein Jovu postavi za kneza u selu te su se jedno vreme zvali i Kneževići, a docnije Đurići po njegovom sinu Đurku koji je bio sveštenik u Slatini. Jovo je imao pet sinova: Đurka, Maksima, Jovicu, Stevu i Iliju. Smatraju da su u rodu sa Đukićima u Srednjoj Slatni, Pisarevićima u Crkvini i Popovićima u Gradačcu (2 kuće, Slava Đurđevdan). Jovin brat ode u Crkvinu. Bio je pismen, pa su ga u selu zvali „Pisar“. Nјegovi potomci nazovu se po tome Pisarevići, a zaseok gde su živeli Pisari.
MITROVIĆI ne znaju odakle su poreklom. Ovde doselio iz Skugrića Nedo Mitrović 1962. godine (1 kuća, Slava Sv. Simeon Bogoprimac).
PETROVIĆI II: Svetozar Petrović došao iz Novog Sela (Bačka) na ženevinu u Stanišiće II 1960. godine. Kasnije je kupio imanje od Nikole Pavlovića i ovde ostao (1 kuća, Slava Nikolјdan).
PATKOVIĆI: praded Nikola doselio iz Podravske Slatine. Imao je još tri brata Miloša, Todora i Đuru. Miloš ode u Miloševac, drugi brat u Kožuhe, a treći u Gnionicu. Svi su zadržali staro prezime. Nikola je ima sina Đuru, a Đuro Stanka, Cvijana i Spasoja (5 kuća, Slava Đurđevdan).
MILjIĆI ne znaju odakle im je starina (2 kuće, Slava Mratinjdan).
JOVANOVIĆI I: predak im bio Simo Aničić, sveštenik iz Vozuće. Još dok je bio u Vozućoj naiđu jednog dana tri Turčina/77/ i zatraže mu večeru. Kad su se dobro nahranili, počnu ga ucenjivati i napadati na porodičnu čast. Saznavši za to parohijani, pritriče popu Simi u pomoć. Dvojicu Turaka odmah ubiju, a treći im umakne. Bojeći se turske osvete pop Simo pobegne s porodicom u Posavinu u selo Obudovac 1810. godine. Aničić prozvan po majci Anici./78/ Po njegovom sinu Jovanu nastao je u Slatini sveštenički rod Jovanovići gde je prvo došao Simin unuk pop Nikola Jovanović 1876. godine. Danas postoji samo 1 domaćinstvo, a imaju roda i u Beogradu i Tuzli. Popa Nikole brat Simo ostao je u Batkuši pod imenom Đakovići, jer su im oca zvali „Jovan đak“. Simin sin Jelisije preseli u Branicu i od njega su Jalisići./79/ Svi slave Sv. Georgija.
POPOVIĆI I: iz Božanuše prešao Lazo Popović na posed svoga deda po majci odmah posle Drugog svetskog rata. Starinom su iz Botajice (Vučijak). Ovde uzeo dedovu Slavu Đurđevdan, a ostavio rodovsku Sv. Nikolu. Ima samo 1 domaćinstvo.
MOKRIĆI: su starinom iz Hercegovine odakle dođu u Bosansku Krajinu u mesto Pašino Ilo kod Prijedora. Ranije se zvali Milojčevići. Trojica braće- odatle krenu dalјe u potrazi za bolјim mestom. Stojan ode u Miloševac, drugi brat u Vinsku kod Broda, a Đuro dođe u Slatinu oko 1860. godine i stupi u najam kod Gavrila Vasilјvića. Kasnije mu beg dadne zemlјu, gde su ranije stanovali Tomići. Ove beg preseli u Crkvinu, jer nisu mogli davati trećinu. Đurina žena Đuka bila je sklona alkoholu. Uvek bi uza se nosila
tikvić rakije i pila. S toga su je zvali „baba mokra“, „mokruša“. Po toj babi Đuki budu prozvani Mokrići. Đuro je imao dva sina Jovu i Tešu. Od Jove su Petar i Đorđe, a Tešu ubije austrijski vojnik iz puške (13 kuća, Slava Nikolјdan).
VASILjEVIĆI I: Izbegli od Gacka iz Hercegovine Pejo Vasilјević sa sinom Gavrilom i sinovcem Stajom, jer su tamo ubili jednog Turčina. Prvo se nastane u selu Trnjak (Vučijak), a potom presele u Slatinu oko 1820. godine, gde ih Suleim-beg primi kao kmetove. Pejo kasnije umre, a Gavrilo se oženi od Crnjakovića i postane bogat. Turci bi češće dolazili kod Gavrila s namerom da ga oplјačkaju, ali on im uvek umakne na jedna vratanca pozadi kuće. Ovi se dosete te na vrata navuku starih panjeva i tu ga dočekaju. Počnu ga tući mačevima i odseku mu levu ruku. Kad se video u nevolјi, počne im dokazivati da on nije Gavrilo nego njegov sluga i tako ga puste. Drugi put ga uhvate na spavanju i kad je odbio da im preda novac, stave ga na muke. Strmoglavice ga obese o rožnik kuće i pod njim zapale mokru slamu. Kad više nije mogao izdržati, zamoli ih da ga puste i tom prilikom preda im tri oke dukata, koje je bio sakrio u cev od kazana. Stajine potomke zovu još i Stajići po pretku Staji. Ima 20 kuća. Slave Sv. Jovana. I danas ima Vasilјevića u selu Stepen kod Gacka. Tu su doselili iz Pive u prvoj polovini HTH veka zbog siromaštva. Samo ovi u Gacku slave Sv. Nikolu./80/
MAJSTOROVIĆI su starinom Bosići iz Kožuha, a dalјim poreklom iz Bosanske Krajine. Iz Grbače je ovde prešao Cvetko Bosić, po kome su se njegovi potomci jedno vreme zvali Cvetkovići, a docnije Majstorovići po imenu nekog Ostoje kolara – majstora (1 kuća, Slava Nikolјdan). Opširnije u opisu Bosića.
KOSTIĆI II iz Skipovca došao Pero Kostić, priženio se u Majstoroviće posle prošlog rata. Ne znaju odale im je starina (1 kuća, Slava Sv. Kozma in Damjan – Vračevi).
JEREMIĆI iz Tolise došao Božo Jeremić priženio se u Majstoroviće odmah posle Drugog svetskog rata. Dalјe poreklo nepoznato (1 kuća, Slava Nikolјdan).
IGNјATOVIĆI su nepoznatog porekla (3 kuće, Slava Đurđevdan).
ILIŠKOVIĆI: došli iz Crkvine krajem XIX veka. Ne znaju odakle im je starina. Čine jedan rod sa Iliškovićima u Kruškovom Polјu (6 kuća, Slava Sv. Trifun).
MALINOVIĆI I: iz Ražlјeva došao pre sto godina mali Đuro sa majkom kojoj je ime nepoznato. Ona je kao nadničarka radila kod pojedinih domaćica i tako izdržavala sebe i dete. U Slatini majka umre, a Đuro stupi u najam kod Cvijana Damlјenovića. Ovaj ga uskoro otera, te on ostane bez stalnog prebivališta. Kasnije se oženi od Sime Crnjakovića od koga kupi 4–5 dunuma zemlјe gde napravi kuću i tako se smiri. Đuro je ima 4 sina: Iliju, Aleksu, Simu i Đorđa. Đorđe ode u Obudovac, a ova trojica ostanu ovde (2 kuće, SlavaJovanjdan).
SPASOJEVIĆI: nepoznato poreklo (1 kuća, Slava Simeunjdan).
GAJIĆI II su starinom iz Crne Gore. Ranije se zvali Crnjakovići, a zatim Gajići, po pretku Gaji. Pričaju da je beg dao Gaji toliko zemlјe koliko može obašamčiti kanalom pa se po njemu taj kompleks nazvao Gajinovac (6 kuća, Slava Jovanjdan). Od Crnjakovića su i Živkovići u Panjiku i Gajevima, kao i Popovići II u
Puškarima.
TUBAKOVIĆI: Stjepan Tubaković prešao iz Grbače priženio se u Crnjakoviće posle Drugog svetskog rata. Ovde uzeo ženinu Slavu Jovanjdan, a ostavio rodovsku Sv. Georgija. Ima 1 kuća.
MILIĆEVIĆI: predak im doselio iz Žablјaka (Crna Gora) pre oko sto godina. Zvao se Milić Ilišević, po kome se docnije nazovu Milićevići. Zanimlјiv je slučaj dvojice braće Petra i Đorđa koji su tek posle više godina nakon smrti oca i majke po dogovoru razdvojili Slave. Petar je zadržao očevu Slavu Đurđevdan, a Đorđe uzeo majkinu Sv. Jovana tj. Slavu Gajića gde im se otac priženio. Postoje 3 kuće.
STANIŠIĆI II su s ograncima Mitrovići, Milankovići i Teodorovići u Batkuši starinom iz Ljubača kod Tuzle. Nјihov rodonačelnik Stevan doselio je u Batkušu oko 1807. godine. Unuk Stevanov Mika Stanišić učestvovao je 1863. godine sa braćom Jejićima u borbi na Straži više Srebrenika kod Tuzle, zbog čega je
bio zatvoren 7 godia u Vidinu. Vrativši se s robije kući, dođe u Panjik kod svog rođaka popa Nikole Jovanovića, koji ga ovde oženi i naseli oko 1871. godine/81/ (2 kuće, Slava Sv. Nikola).
MILOVANOVIĆI su starinom iz Crne Gore (9 kuća, Slava Markovdan).
ŽIVKOVIĆI su ogranak Crnjakovića, a dalјim poreklom iz Crne Gore. Prezime nastalo po pradedu Živku koji se spominje — 1851. godine u spisku haračkih obveznika (6 kuća, Slava Jovanjdan).
KERTIĆI I su nepoznatog porekla. Sa njima su u istom rodu i Mićići u Grbači (16 kuća, Slava Sv. Ilija).
KERTIĆI II: oko 1880. godine preseli iz Grbače u Panjik i priženi se u Kertiće Đorđo Janić sa sinovima Milom i Petrom. Petar je imao sina Dušana, a Mile Iliju i Stojana. Docnije se prepišu na Kertiće i uzmu njihovu Slavu. Tako nastane novi rod Kertića (1 kuća, Slava Sv. Ilija).
BOGDANOVIĆI: iz Crkvine došao Stevo Bogdanović i priženi se u Tošiće 1959. godine (1 kuća, Slava Sv. arhiđ. Stefan).
STANKOVIĆI: Marko Stanković prešao iz Božanuše. Starinom su iz Hercegovine. Ovde uzeo Slavu Sv. Nikolu, a napustio rodovsku Sv. arhiđ. Stefana. Postoji 1 kuća.
JOVANOVIĆI III: iz Pisara došao Gavro Jovanović i priženi se u Milјiće iza Prvog svetskog rata (1 kuća, Slava Jovanjdan).
DAMLJENOVIĆI I su nepoznatog porekla. Zovu ih i Cvijanovići po pradedu Cvijanu (2 kuće, Slava Đurđevdan).
SAVIĆI II: krajem XIX veka doselio im praded Jovo iz Bukove Grede kod Orašja. Imao je dva sina Obrada i Vasilija. Nisu u rodu sa Savićima u Gajevima i Puškarima (1 kuća, Slava Stjepanjdan).
RADULOVIĆI: iz Kožuha došla tri brata Vaso, Ilija i treći kome je ime nepoznato. Čine jedan rod sa Radulovićima u Grbači. Ne znaju starije poreklo (8 kuća, Slava Lazarevdan).

nastaviće se ...

____________________
/75/ Prota Petar Jovanović, Neobjavlјena građa za istoriju Eparhije zvorničko-tuzlanske – rukopis u privatnoj svojini njegove porodice u Tuzli. 

/76/ Mera za težinu, naročto za maslo i vunu – težina jedna oka i po ili 1,92 kg. 
/77/ U narodnom govoru su odavnina uobičajeni nazivi „Turci“ i „turski“ i za bosanski muslimanski svet pa sam i ja prilikom prikuplјanja građe zadržao taj naziv iako je pogrešan u rasnom i etničkom smislu. 
/78/ Vasa Stakić, O manastiru Vozućoj (Dabro-bosanski Istočnik, Sarajevo 1889, str. 376). 
/79/ Cvijetin Jovanović, Navedeno delo GZM, Etnologija, Sarajevo 1963.

0 comments :

Постави коментар

Kalendar

Izdvajanje Srednje Slatine iz Opštine Gradačac

  UKAZ O PROGLAŠENJU ZAKONA O IZDVAJANJU, PRIPAJANJU, RAZDVAJANJU I PROMJENAMA NAZIVA POJEDINIH NASELJENIH MJESTA     Na osnovu člana 172. U...

Popularni postovi