Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
      Posavina kao vodoplavno i u prošlosti većinom nemirno područje nema onako dugu tradiciju kao drugi krajevi u Bosni i Hercegovini. Međutim, njena bogata ravnica bila je naselјena još u najranijim vekovima. To potvrđuju i praistorijska naselјa koja su otkrivena u Donjoj Mahali 1924. godine, zatim u Slatini i Matićima posle drugog svetskog rata.

      Od starina u Slatini je svakako najznačajnija „Gradina“ koja se nalazi na granici između zaseoka Grbače i Puškara na mestu zvanom Okruglić (sl. 6). U narodu je poznata kao tuzlakovića Gradina, jer je ranije bila u vlasništvu Tuzlakovića.

      Za ovaj lokalitet bila su vezana razna predanja. Pričalo se daje to grad Marije Terezije, da u Gradini ima zlatan razboj za kojim devojka tka, da se tu nalaze skriveni magacini sa dukatima itd.
Pokojni Cvijetin Jovanović zabeležio je predanje „da je to grad Vjetrović Stepana, gospodara ovoga kraja“./17/

      Posle drugog svetskog rata na Gradini je otkriveno neolitsko naselјe. Iskopavanja su vršena 1957. godine pod vodstvom dr-a Alojzija Benca. Tom prilikom pronađeno je razno praistorijsko oruđe: kamene sekire od kvarca, nožići od kremena, strugalice, keramički fragmenti i drugo i konstatovano da naselјe pripada kasnom neolitskom dobu. Dr Benac ovde razlikuje dve kulturne faze u razvoju života. Jednu koja datira s kraja III milenija (oko 2000 godina pre Hrista) i drugu nešto docniju. Gradina u Grbači zajedno sa ostalim neolitskim naselјima u severnoistočnoj Bosni pripadaju vinčanskoj kulturi./18/


      U Srednjoj Slatini postoji poveća bara koju narod zove Kralјičino guvno. Priča se da je u ovom kraju nekada vladala anonimna kralјica koja se isticala surovošću i tiranisala narod. Jednom je, kažu, vrhla žito trudnim ženama i ždrebnim kobilama. Muke su bile tako teške da se odjednom prolomila zemlјa i voda poplavila. Zbog toga se bara nazove Kralјičino gumno, a zaseok Kralјičani (sl.7). Neki istoričari su mišlјenja da se ovde radi o predhrišćanskom ženskom crnom božanstvu htoničnog sveta.

      Opšte je predanje kod pravoslavnih Srba da su u Slatini nekada živela samo tri čoveka: Mirko, Kokor i Ego. Mirko je stanovao u Mirkovcu, Kokor u Kokorovcu i Ego u Eginovcu po kojima ovi lokaliteti i dobiju nazive. Za Eginove i Kokorove potomke danas se ništa ne zna, dok je za Mirka vezano više predanja. Tako se priča kako je Mirko jednog pijačnog dana otišao u Gračanicu i hodajući po gradu ugleda neko Ciganče kako trči za majkom i traži mleka. „Gde mi je mleko“, odgovori ona. „Ne muzem ja 99 krava kao Mirko u Mirkovcu“. Kad je Mirko došao kući, ispriča svojima šta je čuo u Gračanici i zapita ženu i decu koliko ima krava. Kad su mu rekli da ima 99 krava, on im reče: „E, djeco moja, kada i Ciganka u Gračanica za to zna mi moramo bežati odavde, jer nas Turci neće ostaviti na miru“. Iste noći Mirko s porodicom prebegne preko Save u Slavoniju i nastani se u blizini Vinkovaca. Tu iskopa bunar i sagradi kuću te se selo po njemu nazove Mirkovci koje i danas postoji. Veli se da je pri polasku iz Slatine ostavio na ognjištu neočerupanu patku i kad su Turci stigli njegovoj kući i našli tu patku, onda je jedan rekao: „Ovo je Vlah saznao da ćemo doći, pa je ovim hteo da nam pokaže kako je izmakao neoperušan“.

      U analima mirkovačke parohije stoji zapisano: „Naimenovanje Mirkovci dobilo je po kazivanju od nekog Hajduk-Mirka koji je oko 1696. godine živeo u šumi gde danas selo postoji i gde je sebi bunar iskopao koji se i danas kao uspomena na sred sela nalazi i čuva. “/19/
Mirkovčani isto pričaju da je Mirko doselio iz Bosne i kao hajduk borio se protiv Turaka.

      Postoji mišlјenje da je Mirko živeo u Panjiku na prostoru gde je sada nastanjen Živan Patković. U ogradi Vojke Nedića, nedaleko od Živanove kuće, postojao je do iza Prvog svetskog rata stari bunar za koji se smatra da je bio vlasništvo Mirka iz Mirkovca.

      Za Egu se jedino priča da je bio bogat kao i njegov savremenik Mirko. Kad je selio iz Slatine, poveze u kolima poveću sumu novca. Međutim, kola se u putu polome i pošto nije mogao sav novac poneti sa sobom, zakopa ga u zemlјu po čemu taj kompleks zemlјišta dobije ime Zakope.

___________________________
/17/ Možda se ovdje mislilo na despota Berislavić Stjepana, koji je upravljao Posavinom do 1521. godine (Konstantin Jiriček - J. Radonjić, Istorija Srba, Beograd 1978, knj. I, str. 406-416).
/18/ Dr Alojzije Benac, Neolitski telovi u severoistočnoj Bosni i neki problemi bosanskog neolita (GZM, Sarajevo 1961, Arheologija, 39-72)
/19/ Opširnije u u beogradskom listu Pravda od 21. maja 1940, Cvijetin N. Jovanović, Mirkovci - Selo kitnjastoga Srema kod Vinkovaca.