Pretraga

Arhiva članaka

Verovanja - feljton

четвртак, октобар 31, 2019 | Аутор:
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990

14.    Verovanja 

      Iako su sveštenici i učitelјi u kontaktu s lјudima stalno ukazivali na štetnost od praznoverja i danas u Slatini ima sveta, istina, manje nego pre, koji su skloni tome. Primeri izneti ovde, takođe, spadaju u praznoverje, pa ne treba držati do njih, s obzirom da nemaju ništa zajedničko sa verom.
      Kada grmi i sevaju munje iz kuće se iznesu neki predmeti: sinija, maše, vilјuška, nož n drugo, jer se veruje da će se time omesti ili ublažiti nevreme.
      Na Božić se napravi krug od konopca po zemlјi ili snegu i tu se hrane kokoške da ne idu daleko od kuće.
      Između Gospojina se ne počinje graditi nikakva zgrada zbog vukova.
      Otelјenoj kravi veže se vrpca  od crvenog pletiva za rep, da je ko ne „urekne“.
      Kažu da ne valјa tući decu na Tucinjdan, jer će dobiti čireve.
      Kada se jede „grušava“ (razlјevuša od kukuruznog brašna i mleka od tek otelјene krave) domaćica sipa hladnu vodu za vrat svima koji je jedu, da krava ima više mleka.
     Slušao sam da nije dobro ubijati lasicu, jer ako se ne dotuče, sveti se čoveku na taj način što će da povrati u lјudsku hranu i koje okusi umreće.
Pročitaj više »
# , , | 0 Коментара

Сјећање на погинуле борце ВРС у Гајевима

недеља, октобар 27, 2019 | Аутор:
У Гајевима код Шамца је служен парастос за 18 погинулих бораца и три цивилне жртве посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата, те за 16 жртава из Другог свјетског рата са овог подручја.

parastos-gajevi-proslava-crkve

Предсједник мјесне Борачке организације Гајеви Чедо Лукић рекао је да је црква на којој су уклесана имена погинулих саграђена 2002. године.
„Жртве никада не смију бити заборављене. Данас, и сваки дан, ми се поклањамо нашим херојима из свих ратова који су нам створили бољу будућност“, рекао је Лукић.
Након парастоса, који је служио горњослатински свештеник јереј  Драган Павловић, положени су вијенци и прислужене свијеће.

 Парастосу су, осим породица погинулих, представника Борачке организације и мјештана Гајева, присуствовали и представници локалне власти предсједник Скупштине Николина Шкрбић и начелница Одјељења за просторно уређење и стамбено комуналне послове Ведрана Михаљчић.

Светлана Павловић, дипл. журналиста
# | 0 Коментара

Mladost samo do boda u Prnjavoru

субота, октобар 26, 2019 | Аутор:

Fudbaleri Mladosti remizirali su (1:1), kao gosti, u drugoligaškom derbiju, protiv Ljubića iz Prnjavora. Strijelac gola za Mladost bio je Simeunovi a izjednačio je Žižak u 87. minuti. Mladost je od 60. minuta igrala sa deset igrača zbog isključenja Mišića (dva žuta kartona).
Iako nisu stigli do očekivane pobjede, Slatinci su zadržali 2 poziciju.

Naredno kolo Mladost dočekuje Borac iz Kozarske Dubice trenutno prvoplasiranu ekipu.




# , | 0 Коментара

OŠ Gornja Slatina - vježba "Simulacija požara u školi" - FOTO

петак, октобар 25, 2019 | Аутор:
U četvrtak 24.10.2019. godine, Crveni krst Šamac zajedno sa svojim volonterima, Teritorijalnom vatrogasnom jedinicom Šamac, Domom zdravlja Šamac i učenicima osnovne škole "Gornja Slatina" u Osnovnoj školi "Gornja Slatina" izveli su pokaznu vježbu "Simulacija požara u školi".

vjezba-crveni-krst-skola-gornja-slatina
# | 0 Коментара

Упис предшколске дјеце у ОШ Горња Слатина

петак, октобар 25, 2019 | Аутор:
ЈУ Основна школа „ГОРЊА СЛАТИНА“ Горња Слатина расписује Јавни позив за упис дјеце у програм за дјецу у години пред полазак у школу.



# | 0 Коментара

Spisak partizanskih boraca iz Slatine

среда, октобар 23, 2019 | Аутор:
Zbirni pregled:

 Boraca iz Slatine u raznim partizanskim jedinicama a prema podacima koje sam uspio prikupiti bilo je 156.

 Poginulo je 35 boraca ili oko 22,43%.
Prvi borac iz Slatine koji je poginuo bio je Savo Radulović, 13.januara 1942. godine.
Poslednji borac koji je poginuo bio je Milovanović Jove Ilija, 1.11.1945. godine.

 Pregled po teritorijalnoj zastupljenosti i godinama pristupa NOB-i u tabeli ispod:

Mjesto
od 1941
od 1942
od 1943
od 1944
od 1945
 nepoz.  
Ukupno
Gor. Slatina
 2
5
45
 5
 28

 85
Sr. Slatina
 2
11
1
 14
Donj. Slatina
 4
 1
19

24
Gajevi
 6
 27 

 33
Ukupno
2
 5
57 
 6
85
1
156 

Po nacionalnoj strukturi bilo je: Srba 148 , Jugoslovena 4 i  Hrvata 3 i Slovenaca 1.
Pročitaj više »
# , | 1 Коментара

Mladost - Sloga (D) 0:0

недеља, октобар 20, 2019 | Аутор:

U jednom od derbija kola na drugoligaškom Zapadu, Mladost i dobojska Sloga odigrali su u Donjoj Slatini bez golova (0:0). Čini se da remijem nisu bili pretjerano zadovoljni niti jedni ni drugi, jer ostaju u vrhu, ali nisu napravili značajni iskorak. Mladost ima 22 boda, dok je Sloga stala na 19.
Dobojlije su bile nešto konkretnije tokom 90 minuta igre, ali svoj dan nisu imali napadači, pa su prilike Marmata, Junuzovića, Ivešića, Starčevića i Nuhanovića ostale neiskorištene.


MLADOST (DS) – SLOGA (D) 0:0
Stadion: FK Mladost. Gledalaca: 100. Sudija: Aleksandar Jevtić. Pomoćnici: Miloš Kovačević ı Mladen Stupar (svi ız Prijedora). Delegat: Dejan Tomić (Gradiška). Kontrolor: Željko Latinović (Gradiška). 
Žuti kartoni: Perić (Mladost), Marmat, Nikolić, Radovanović, Buljubašić, Ivetić (Sloga). Crveni karton: Boris Andrić (Sloga) u 86. minutu.

Mladost (DS): Lakić, Ristić, Petruljević. D. Ilić, N. Ilić (od 87. Limić), Simeunović, Mišić, Petrović, Čeliković, Perić, Maslić.

Sloga (D): Jupić, Andrić, Nikolić, Đuranović, Nuhanović (od 90. Cetić), Vasiljević, Marmat (od 46. Buljubašić), Hadžimujić, Ivešić, Junuzović, Radovanović (od 75. Slarčević).

tekst: Pravda.bl
# , | 0 Коментара

"Zdrava ishrana-pravilna ishrana"

петак, октобар 18, 2019 | Аутор:
Treću godinu zaredom učenici PO "Gajevi" obilježili su sedmicu zdrave hrane. 
"Zdrava ishrana-pravilna ishrana" je ovogodišnji slogan kojim su se vodili i sprovodili svoje aktivnosti. 

Učiteljice Željka Vračević i Vera Gavrić su prezentacijama zanimljivih činjenica o hrani i ishrani, pjesmicama na temu ishrane i raznovrsnim bojankama zainteresovale i probudile znatiželju svojih djaka na temu zdrave ishrane. Svi su zajedno uživali, radovali se sljedećem danu i zajedničkom doručku. 

Direktorica škole Tanja Cvijanović je podržala i pohvalila učenike škole i učiteljice za sprovedenu aktivnost, zaželjela im je još više zajedničkih srećnih i veselih aktivnosti!

Učiteljica, Vera Gavrić.

# | 0 Коментара

Običaji - feljton

среда, октобар 16, 2019 | Аутор:
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990

13.    Običaji

      Običajima i verovanjima u Posavini pisao je u novije vreme prof. Milenko Filipović./70/ Ja ne bi ponavlјao ono što je on zabeležio, nego bi samo izneo neke nove podatke koje sam čuo i video u Slatini.
      Uoči Đurđevdana momci devojkama seku „miloduv“. Ima slučajeva da se domaćin zainati i celu noć ne spava da bi ga sačuvao.
      Na Ivanjdan (7. jula) devojke pletu vence od cveća i stavlјaju ih na vrata i avlijske kapije.
      Mlade nedelјe više se ide u crkvu nego običnih nedelјa i tada se posle liturgije vrši malo vodoosvećenje, što nije slučaj u drugim krajevima.
      Badnjak se unosi u kuću na Badnjidan rano izjutra, dok se u drugim krajevima unosi istog dana uveče.
Pročitaj više »
# , , | 0 Коментара

Auto put kroz Slatinu i Gajeve

понедељак, октобар 14, 2019 | Аутор:
Republika Srpska je ubrzala pripreme za izgradnju autoputa koji treba da je, preko Posavine i Semberije, poveže sa Srbijom, a tome u prilog ide informacija koja je upućena u skupštinsku proceduru u kojoj piše da je cilj da ta dionica bude završena do 2025. godine.

U Republici Srpskoj je posljednjih mjeseci intenzivirana priča o širenju mreže autoputeva, posebno nakon što je u upotrebi kompletan autoput “9. januar” od Doboja do Banjaluke, a iz republičkih institucija ističu da su u ovom momentu prioritet novi kilometri prema Srbiji.

Vlada je, naime, po skraćenom postupku uputila u Narodnu skupštinu RS odluku o izradi plana parcelacije za autoput, ali i gasovod dionice od Vukosavlja do Brčkog te od Brčkog do Rače.

Ukupna dužina autoputa iznosi 70,5 kilometara, od toga dio Vukosavlje - Brčko 32, a dionica Brčko - Rača 38,5 kilometara.*1

Nacrt Plana parcelacije je urađen u septembru 2019. godine i dat je na uvid građanima početkom ovog mjeseca. Po okončanju ove procedure slijedi izrada konačne verzije Plana parcelacije, koju usvaja Narodna skupština Republike Srpske.


AP-Srednja-Slatina-put-za-Tramošnicu-put-za-pravoslavno-groblje

Linkovi za ostale karte Plana parcelizacije autoputa kroz Slatine i Gajeve:

- AP-Srednja-Slatina-put-za-Tramošnicu-Marića-sokak

- AP-Srednja-Slatina-put-za-Bošnjake

- AP-Srednja-Slatina-raskrsnica-Srednja-Slatina-Gajevi-Gornjani

- AP-Gajevi-put-za-Iliće

- AP-Gajevi-Gornja-Slatina-put-za-Kostiće-put-za-Džombiće

- AP-put-Gornja-Slatina-Gajevi-Gradačac

*1 Glas Srpske, Autoput kroz Posavinu i Semberiju za šest godina, 05.06.2019.
# | 0 Коментара

U Gornjoj Slatini pronađeno naoružanje zaostalo iz rata

петак, октобар 11, 2019 | Аутор:
Oružje, municija i ručne bombe preostale iz posljednjeg rata pronašli su pripadnici Civilne zaštite u Gornjoj Slatini kod Šamca. Sve je bilo umotano u plastične vreće i zakopano na dvije lokacije, u međi njive i odvodnom kanalu.

Stručni saradnik za poslove Civilne zaštite u opštini Šamac Boro Bogdanović rekao je da su pronađene tri duge cijevi, dvije 48-ice i jedna papovka, pet ručnih bombi i oko 200 komada bojeve municije.

- Nakon anonimne dojave izašli smo na teren i u Gornjoj Slatini, na dvije lokacije, pronašli naoružanje. Zahvaljujem se građanima na saradnji i pozivam ih da nam i ubuduće dojavljuju o uočenim sredstvima zaostalim iz rata, jer ona predstavljaju potencijalnu opasnost po stanovništvo - rekao je Bogdanović.

O pronađenom naoružanju obaviještena je republička uprava Civilne zaštite i sva pronađena sredstva će biti bezbjedno transportovana i uništena, rekao je Bogdanović.

M.L.
# | 0 Коментара

Nošnja - feljton

среда, октобар 09, 2019 | Аутор:
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990

12.    Nošnja

      O narodnoj nošnji u Posavini, koliko mi je poznato, pisali su do sada Zorislava Čulić/61/ i prof. Milenko Filipović./62/ Ja ću se ovom prilikom ukratko osvrnuti samo na narodu nošnju Srba i Hrvata u Slatini.
      Kako je izgledala nošnja ranijeg stanovništva Posavine, nije poznato. B. Kuripešić navodi 1530. godine „da se hrišćani obeju vera (pravoslavni i rimokatolici) odevaju gotovo kao i Turci, a razlikuju se samo po tome što hrišćani ne briju glavu, kao što Turci rade“./63/
      Kasnije je zakonom bilo propisano kakvu nošnju po kroju i boji hrišćani smiju nositi kako bi se razlikovali od Muslimana. Prema jednoj turskoj naredbi iz 1777. godine hrišćanska nošnja morala je biti „lјubičasta, crna i modra džoka,/4/ crne čizme ili postule/65/ i crno odijelo“./66/ Međutim, oni se nisu uvek pridržavali ovih propisa, pa su zbog toga pozivani na odgovornost./67/
      Francuski putopisac Šarl Pertizje opisujući odeću stanovnika Bosne u vremenu od 1806. do 1816. godine kaže „da je odjeća selјaka hrišćana približno ista kao odjeća dalmatinaca.“/68/ Ovo je moguće s obzirom da je sadašnje stanovništvo Posavine starinom pretežno iz južnih krajeva, pa je naselјavajući  severoistočnu Bosnu u HUŠ veku duže vremena zadržalo svoju staru nošnju.
     Nekoliko decenija kasnije „muškarci će se oblačiti kao i u Srbiji... a žene kao njihove sestre u Slavoniji“./69/
Pročitaj više »
# , , | 0 Коментара

Ishrana i narodna jela - feljton

четвртак, октобар 03, 2019 | Аутор:
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990

11.    Ishrana i narodna jela
       Ranije se na selu živelo skromnije nego danas. Pored ostale nemaštine i ishrana je bila slaba i siromašna kaloričnim i vitaminskim sastojcima. Nije se u to vreme gledalo ni probiralo kakva je hrana. Ljudi su bili sretni ako je ima dovolјno.
       U siromašnim kućama ponestane kukuruza odmah s proleća, pa bi ga uzimali na veresiju od kakvog bogatijeg domaćina, a kasnije bi to preko leta odrađivali. Zato su sve oči bile uperene na žitna polјa i jedva se čekalo da padne prvi snop.
      I bogati i siromašni jeli su uglavnom ista jela. Razlika je bila jedino u tome što se u bogatijoj kući nije oskudevalo u hrani, a u siromašnoj ponekad ne bude dovolјno ni hleba. Sećam se da se u nekim kućama u Panjiku i u letnjem periodu jelo dva puta dnevno kako bi se i na taj način štedelo.
      Preko cele godine jeo se kukuruzni hleb „prova“, a pšenični samo o velikim praznicima i oko mesec dana u sezoni vršidbe tj. dok ne stigne novi kukuruz. Bilo je lјudi koji nisu ni čekali da kukuruz sasvim uzrije, nego su ga brali onako upola zrelog, sušili na suncu i mleli. Smatralo se da je šteta jesti pšenični hleb koji se više pojede nego kukuruzni.
Pročitaj više »
# , , , | 0 Коментара
Пријавите се на: Коментари ( Atom )

Popularni postovi

  • Željko Jurić - estradni umjetnik
    Želјko Jurić , rođen je 3. maja 1976. godine u Bosanskom Šamcu​​. Do šesnaeste godine živeo je u Srednjoj Slatini. Godine 1993. pres...
  • Prsten
    Nešto bez čega Slatina ne može zimi, svakako je igra prstena. Igra koja je na ovom našem prostoru veoma dugo. Niko ne zna reći od kada se ...
  • Crkva i sveštenstvo u Slatini
    PREDGOVOR  Na početku želim da napomenem da sam materijal za pisanje  ovog članka  uzimao iz knjiga - "Selo Slatina kod Bosan...
  • Парастос и слава храма Свете Петке у Гајевима - 2025
    У Гајевима, 27. октобра 2025. године, одржан је парастос у знак сјећања на 18 погинулих бораца и три цивилне жртве Одбрамбено-отаџбинског ра...
  • Švajcarski crveni krst/križ iz Tuzle
    Švajcarski crveni krst sa sjedištem u Tuzli prošle godine, u martu , započeo je implementaciju projekta "Podsticanje dijaloga i sar...