недеља 21. фебруар 1988. стр. 9-10.

Један од актуелних догађаја у животу православног човека са подручја црквене општине Горња Слатина код Добоја, биле су Задушнице у прошлу суботу. На њима се дефинитивно потврдило да је село подељено између два попа који се међусобно не признају и не подносе.

А све је почело пре седам година када је вољом црквених власти постављен Михајло Миловановић, свештеник, те су му том приликом предати у руке поред пастве и сва црквена добра, од матичних књига и печата, до цркве са кључевима. Поп Михајло на самом почетку није био задовољан радом црквеног управног одбора, састављеног, иначе од виђенијих људи, па је захтевао да се изабере нови одбор а црквене паре ставе на рачун у банци. Епископ зворничко-тузлански дао му је за право и сходно црквеним правилима подржао нови одбор.

Међутим, убрзо се предомислио и благословио стари састав управног одбора а попу Михајлу наложио да се пресели у другу парохију, пошто је у замену послао ђакона Илију Милинковића. Михајло се бојао да због ранијих сукоба са владиком остане без посла, па је одбио да преда дужност.

Тако сада постоје паралелно два црквена одбора и два свештена лица. А мњење међу верницима се формирало тако што је 80 одсто људи наклоњено старом а 20 одсто новом попу. То је најбоље могло да се види на поменутим задушницама при обављању уобичајених обреда.

Владика је дао попа на Суд епархије који доноси одлуку да се овај рашчини, али јереј остаје непоколебљив, уздајући се у народ који је огромном већином стао уз њега.

*Посебну захвалност изражавам свештенику Немањи Балчин што ми је послао овај текст, исти је објављен у београдском НИН-у, под насловом "Црквена суданија", 21. фебруара 1988. године, страницe 9-10.