Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
9.    Govor i neke njegove posebnosti u Slatini

      Govor tog stanovništva ima nekoliko osobina kojima se razlikuje od književnog govora. I Srbi i Hrvati govore srpskohrvatskim jezikom s tim što prvi govore ijekavski, a drugi ikavski. I danas se u izgovoru mogu čuti razni turcizmi, germanizmi, provincijalizmi itd. pa ću navesti neke primere karakteristične za ovo područje.
       Ima dosta reči koje se izgovaraju u Posavini dok se ređe mogu čuti u drugim krajevima, ili ako se upotreblјavaju imaju drugo ili suprotno značenje. Takvi primeri su: AMAN, vezn. – kao da, ASLI, pril. – biće da je, sva je prilika, BAJUKA – naziv za nepoznati insekat, BIBAC - ćuran (ž. r. biba), BOJ – sprat, kat, VOLUJAK – stog, plast (sena, slame), GAZ – malter od zemlјe i pšenične pleve, GOD – veliki praznik, GUJAVICA – glista, DALGA – talas, val, DEDER – u službi upitnog glagola moći 1. lice jedn. prezenta (Deder da vidim – Mogu li da vidim), DRAMČITI - molјakati, ZAKERATI – dosađivati nekom svojom šalom, ZAKOPITITI – uštedeti, umnožiti, IZVOD – izlazak sunca, IJER, pril. zašto, JABA – nemoguće, sumnja u nešto, JAMI,/27/ imper. – nemoj, ne diraj, JARAČITI SE – mučiti se/28/ KAJDA – arija, melodija, KAPLAISATI – nekoj halјini izmeniti dotrajali materijal, KIBICOVATI - posmatrati nešto sa uživanjem, KJAVA – mlado tele, KOLIJA – množ. od imenice kola, KOPREN - često sito, rešeto, KRESA – šibica,KUMSAL – sitni pesak, MALIČUK – demin. od pril. malo – malko, malčice, MRMAK – rovac, MURLIJA – ekser, čavla, NADUSATI, glagol u značenju biti dosadan. Upotreblјava se samo u nekim slučajevima. Ako npr. duže vremena duva vetar, kaže se: „Što se ovaj vetar nadusao“, NEĐE NAMADNE, pril. – nedavno, NUTMEN - najsitnije belo brašno, OJITRA – jutros, OMAŠITI SE – požuriti, PARA, u službi predloga po s genitivom, PIJER – svadba u značenju pir, POSLANIK – radnik u polјoprivredi (nadničar ili pozajmičar), POŠTENјE - rakija koja se daje u posebnim prilikama, PRELA – vilinski konjic (insekat iz porodice leptira), PREOD – zalazak sunca, PULjKA – dugme, RADO – pauk, SAKRESKA – dugulјasta bela tikva, tikvica, SMOČITI – lepše jelo pomanje uzimati, SOFRENјAK – stolnjak, SOČICA – krupa, STAVOR – pacov, štakor, TEKE,/29/ pril. malo, TMA/30/ – tama, mrak, zatim mnoštvo, količina, TOTA – morska kokoš, morka, TRAČITI - provoditi neko slavlјe, ĆITATI - nagađati, pretpostavlјati, URED – uskoro (pril. za vreme), UŠENUTI – odstojati, odmekšati jabuke, kruške i dr. voće), FAIN – lepo, ŠAKA-BAKA – bubamara, ŠKALjKE – male sanke, ŠĆIPITI – stisnuti (šaku).
      Primeri kod kojih se vrši zamenjivanje jednog samoglasnika ili suglasnika drugim: BURAN – bunar, VODE – ovde, GREBLjE - groblјe, ĐENDAR – đerdan, MEJANA – mehana, MORDA – možda, MORE – može, NE MERE – ne može, NOTAK – nokat, ORAS – orah, SAFUN – sapun, FLEK – pleh, DžAFLIJA – žalfija, TUNјA - dunja, TIMLjEN - tamjan itd.
      Primeri kod kojih ispadaju samoglasnici i suglasnici ili se ubacuju novi - oblici: ADžIRODA - roda, DOVI – Duhovi(praznik), BREZ – bez. BRUDITI – buditi, ZOBIKA – zova, KANAFA – kanap, KOMPIJER – krompir (gen. množ. kompjerova), LEPIR – leptir, MAKLjEN - klen, OĆU – hoću, RANA - hrana, SKRIŠKA – kriška, SPUŽ – puž, SULENTAR – sulenar, čunak (za peć), TICA - ptica, UVATITI - uhvatiti, FALA – hvala, ČELA – pčela, ŠENICA – pšenice itd.
       U manjem broju reči kod ijekavaca rađaju se ekavski elementi sa primesom istočnohercegovačkog govora: MEĐED, NEĐE, ĐE, ĆIO, ĆELA,NEDILjA, SIKIRA – umesto: medvjed, negdje, gdje, htjeo, htjela, nedjelјa, sekira.
       Ima reči koje se u nekim rečenicama izgovaraju nepravilno ili vrše ulogu druge reči kao u primerima:
      „JAMI GALAMU“ - Nemoj galamiti. Ovde je imenica galama upotreblјena u službi predikata u akuz. jednine umesto glagola. Ona će ostati u ovom broju i padežu ako se izgovori i u množini –
Jamte galamu.
      „HAJDEMO NA DVO“ – Hajdemo na dvorište. Reč „dvo“ je skraćeni oblik u značenju imenice dvorište idi uopšte prostor van zgrade. Upotreblјava se samo u akuz. jednine u ovom i sličnom
primeru.
      „IDEM KUĆ' OBRADOVE“ – umesto Obradovoj kući. Prisvojni pridev nepravilno upotreblјen u gen. umesto u dativu, a imenica izgovorena u skraćenom obliku.
      „IDI PARA PERE I RADE“ – Idi po Peru i Radu. Reč „para“ upotreblјena u službi predloga „po" s genitivom.
       Ima odstupanja od književnog govora i kod označavanja roda pojedinih imenice. Tako na primer imenice muškog roda: komarac, dulek, amrel (kišobran), đeram, kanal, kantarion u Posavini se izgovaraju u ženskom rodu: komarica, dubleka, ambrela, đerma, kanafa, kantarija. I praznici Sveti Ilija i Sveti Pantelejmon izgovaraju se u ženskom rodu: Ilina, Pantelina, dok je imenica osa (insekat) muškog roda – osen. Zatim imenice muškog roda bicikl i ptić su u Posavini srednjeg roda – becikle, tiče (množina tiči-ti).
      Navešću još neke reči stranog i drugog porekla koje se upotreblјavaju u Posavini kao što su: bair,batli, begenisati, davranisati, dretva, duvar, jazuk, jako, jedžek, kabuliti, kevčija, kobajagi, mem, obanjati, obataliti, otoič, oferčiti, plajvaz, prikričiti, sojisati, tal, teslimiti, tešto, ćar, dželep, šlјaka, šnjita, šparati, štokati.
      Uvođenjem obaveznog osmogodišnjeg obrazovanja, narodni govor sve se više približava književnom govoru, a potiskuju se reči stranog porekla i razni provincijalizmi.

___________________________
/27/ U Hercegovini ova riječ ima suprotno značenje. Jami, znači uzmi, usluži se.
/28/ Pre rata bilo je mladića koji su sebe mučili glađu i drugim merama do iznemoglosti kako bi izbegli ili odgodili služenje vojske pa bi se za takvog reklo da se jarači.
/29/ Reč str. porekla (turc.). U nekim krajevima znači: samo, čim.
/30/ Reč crkv. porekla. Upotreblja se kada treba da se iskaže bujnost i gustina nečega. Ako je npr. : žito dobro niklo, kaže se : "Niklo gusto kao tma".