Pretraga
Događaji/godine
- Događaji 2025 (48)
- Događaji 2024 (72)
- Događaji 2023 (98)
- Događaji 2022 (98)
- Događaji 2021 (88)
- Događaji 2020 (84)
- Događaji 2019 (99)
- Događaji 2018 (119)
- Događaji 2017 (71)
- Događaji 2016 (69)
- Događaji 2015 (46)
- Događaji 2014 (34)
- Događaji 2013 (22)
- Događaji 2012 (16)
- Događaji 2011 (12)
- Događaji 2010 (2)
- Događaji 2009 (1)
- Događaji 2008 (5)
- Događaji 2007 (6)
- Događaji 2006 (7)
Arhiva članaka
Omiljene stranice
Просвјета на Зимској чаролији
уторак, децембар 24, 2019
|
Аутор:
Предраг Пајић
Уз присуство неколико стотина грађана на градском тргу синоћ je свечано отворена трећа по реду осмодневна манифестација „Зимска чаролија на ушћу“ која ће трајати до 31.12.2020. године.
Организатор манифестације је Центар за културу, а генерални покровитељ Начелник општине Шамац.
Ријеч је о манифестацији за посјетиоце свих узраста, док су се излагачи побринули да има за сваког по нешто. У 10 кућица преко 14 излагача са овог подручја употпунило је разноврстност понуде и задовољило сва чула посјетилаца.
Трг украшава велика јелка и много занимљивости за дјецу као што је шетња на малим коњима, фоткање са деда мразом и друго.
Шамачкој публици су се представили чланови СПКД "Просвјета" из Средње Слатине, КУД „Шамац“ из Шамца, КУД „Посавина“ из Црквине, КУД „Просвјета“ из Обудовца, Иванин златни вез из Црквине.
Манифестацију је свечано отворио Начелник општине Ђорђе Милићевић.
Извор: Општина Шамац
Организатор манифестације је Центар за културу, а генерални покровитељ Начелник општине Шамац.
Ријеч је о манифестацији за посјетиоце свих узраста, док су се излагачи побринули да има за сваког по нешто. У 10 кућица преко 14 излагача са овог подручја употпунило је разноврстност понуде и задовољило сва чула посјетилаца.
Трг украшава велика јелка и много занимљивости за дјецу као што је шетња на малим коњима, фоткање са деда мразом и друго.
Шамачкој публици су се представили чланови СПКД "Просвјета" из Средње Слатине, КУД „Шамац“ из Шамца, КУД „Посавина“ из Црквине, КУД „Просвјета“ из Обудовца, Иванин златни вез из Црквине.
Манифестацију је свечано отворио Начелник општине Ђорђе Милићевић.
Извор: Општина Шамац
Најбољи у фудбалу у ОФС Шамац у 2019. години
понедељак, децембар 23, 2019
|
Аутор:
Предраг Пајић
У организацији Фудбалског савеза општине Шамац (ОФС) у „Центру за културу“ одржана је 17. по реду, традиционална манифестација под називом „Избор најбољих у Општинском фудбалском савезу за 2019. годину“, те су најзаслужнијим у фудбалу подијељене награде и признања.
Специјално признање за промоцију фудбала Фудбалског савеза општине Шамац додијељено је Саши Максимовићу.
Признање је додијељено најбољем фудбалском судији ФСО Шамац Дервенић Немањи, признање за Фер плеј добио је ФК „Хајдук“ из Баткуше, најбољи фудбалски радник је Ацо Бијелић из ФК „Младост“ из Доње Слатине, најперспективнији играч Дамјан Чосовић из ФК „Борац“ Шамац, најбољи фудбалски тренер Милан Ђурђевић из ФК „Црквина“ из Црквине.
Најбољи фудбалски клуб млађих категорија су пионири ФК „Борца“ из Шамца, најбољи фудбалер сениор ФСО је Перић Зоран из ФК „Младост“ из Доње Слатине, а за најбољи фудбалски клуб проглашен је ФК „Борац“ из Шамца.
Најбољи фудбалски клуб млађих категорија су пионири ФК „Борца“ из Шамца, најбољи фудбалер сениор ФСО је Перић Зоран из ФК „Младост“ из Доње Слатине, а за најбољи фудбалски клуб проглашен је ФК „Борац“ из Шамца.
Најбољима су уручене дипломе и медаље.
Предсједник ФСО Шамац Симо Варадиновић каже да су извршили 17. по реду додјелу признања и проглашење најбољих у фудбалу за 2019. годину, a ове године највећи број награда понио је ФК “Борац“ категорије које су предложене од ФК “Борца“.
„Када се узме чињеница да је ФК “Борац“ прославио 100 година постојања и рада у овој години, да је заузео друго мјесто на крају такмичарске сезоне, Група запад друге лиге и освајач општинског купа за ову годину, свакако да те награде иду у праве руке“, каже Варадиновић.
Он подсјећа да је Буџетом за 2019. годину Општина за развој спорта издвојила 290.000 КМ за финансирање свих спортских колектива, а да највећи дио средстава одлази на фудбалске клубове обзиром да је он и најмасовнији спорт.
Он подсјећа да је Буџетом за 2019. годину Општина за развој спорта издвојила 290.000 КМ за финансирање свих спортских колектива, а да највећи дио средстава одлази на фудбалске клубове обзиром да је он и најмасовнији спорт.
„Та средства су есенцијална за све клубове. Без тих средстава клубови неби могли да функционишу“, каже Варадиновић додајући да ће Фудбалски савез у наредној години учинити све да се појача рад посебно са млађим категоријама кроз договоре са основним школама.
Предсједник ФК “Борац“ Зоран Пупчевић захвалио се на признању истaкавши да је то велико за њих посебно у години када су прославили 100 година постојања и рада.
„Највише ми је драго ради млађих селекција, имамо добре дјечаке и надам се да ће кроз три четири године носити прву екипу ФК “Борац““, каже Пупчевић.
Светлана Павловић, дипл. журналиста
„Највише ми је драго ради млађих селекција, имамо добре дјечаке и надам се да ће кроз три четири године носити прву екипу ФК “Борац““, каже Пупчевић.
Светлана Павловић, дипл. журналиста
Stanovništvo 5. dio - feljton
понедељак, децембар 16, 2019
|
Аутор:
Предраг Пајић
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
19. Stanovništvo 5. dio
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
B. RIMOKATOLICI
Stanovništvo, crkva i sveštenstvo
Doselјavanje sadašnjeg stanovništva u Slatinu pada u vreme obnavlјanja svih naselјa u opustošenoj Posavini četrdesetih godina XVIII veka za vlade Abdulah-paše Muhsin Zade i njegovih naslednika./92/ Među prvim doselјenicima su pored ostalih i 12 rimokatoličkih domaćinstava koji se spominju 1743. godine o čemu je dat opširniji opis na početku ovog poglavlјa. Po crkvenoj podeli oni su pripadali župi Bijela u čijem je sastavu bilo 19 sela. Sem Bijele tu su spadala i naselјa: Tramošnica, Slatina, Vukšić, Donja Skakava, Gornja Skakava, Turić, Hrgovi, Špionica, Babunovci, Seona, Ujdrovići, Dubrave, Gorice, Vidovice, Matić Selište, Oštra Luka, Bubalov Bok i Turkovište. U ovih 19 sela bilo je u to vreme samo 255 rimokatoličkih domova sa ukupno 1768 duša/93/ što znači da su sela bila mala i brojala su prosečno 10 do 20 domova. Kasnije će se Slatina pripojiti župi Tramošnica i ostaće u tom sastavu sve do iza Drugog svetskog rata.
Tek u novije vreme počela se osećati potreba za osnivanjem rimokatoličke župe u Slatini. Neposredan povod za odvajanje od matične crkve bio je veća udalјenost od Tramošnice i neudovolјavanje nekim zahtevima vernika. Naime, rimokatolici su tražili od Župskog ureda u Tramošnici da im se odobri podizanje kapele i omogući održavanje mise bar jednom mesečno. Pošto im se ovde nije izašlo u susret, Kralјičani i Gornjani sami vlastitim sredstvima sagrade crkvu i župski stan u Kralјičanima 1971. godine, a zatim zatraže od nadležnih crkvenih vlasti da im se odobri osnivanje samostalne župe. Odobrenje je ubrzo došlo, pa je već 1972. godine osnovana rimokatolička župa Srednja Slatina.
Nјivčani se usprotive ovakvoj odluci ostalih župlјana, pa ne htednu učestvovati u gradnji crkve i župskog stana, nego i dalјe ostanu u sastavu tramošničke župe. Ja sam, ipak, svojim radom obuhvatio i ovaj zaseok s obzirom da sa Slatinom čini jednu celinu.
Novu župu sačinjavaju dva zaseoka Kralјičani i Gornjani sa svega 170 domova i 950 duša.
Sveštenstvo je dijecezansko, tj. svetovno. Od 1972. godini bili su župnici: Šušak Josip iz Čardaka, Čandrić Anto iz Žepča, Živković Andrija iz Kostrča, Borić Ivica iz Radunice i Mikić Ambroz iz Vidovica sadašnji župnik./94/
Stanovništvo 4. dio - feljton
среда, децембар 11, 2019
|
Аутор:
Предраг Пајић
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
18. Stanovništvo 4. dio
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
Srednja Slatina
Do potkraj turske
vladavine ovde su bila samo dva sela Gornja i Donja Slatina sa ukupno 170 pravoslavnih
domaćinstava./89/ Kada je za donjoslatinskog kneza došao Trivo Subanović,
izdvoji se jedan deo sela i nazove se Srednja Slatina. Danas je to zasebna
mesna zajednica u kojoj postoje četiri zaseoka: Srednja Mahala, Kralјičani, Nјivak
i Gornjani. Prvi zaseok naselјavaju pravoslavni, a ostala tri rimokatolici.
Srednja Mahala
Stanovništvo 3. dio - feljton
уторак, децембар 03, 2019
|
Аутор:
Предраг Пајић
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990
17. Stanovništvo 3. dio
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
Donja Slatina
Poreklo sadašnjeg stanovništva po rodovima
Donja Slatina
Puškari
Puškari su severoistočno od reke Tolise. Po kazivanju starijih lјudi ovde je za vreme turske vladavine bilo majstora koji su opravlјali puške, pa otuda naziv zaseoka.
U jednom dokumentu iz 1851. godine spominje se neki Cvijan Puškarević star 75 godina, što znači da je rođen 1776. godine./85/ Ovaj rod je davno izumro.
SAVIĆI III: Ne znaju odakle im je starina (4 kuća, Slava Sv. Simeon Bogoprimac).
KERTIĆI : Prešli iz Panjika, gde je dat opširniji opis (1 kuća, Slava Sv. prorok Ilija).
VUČIĆEVIĆI: Oko 1860. godine došao praded Andrija i žena mu Goja od Bijelјine (7 kuća, Slava Sv. Kozma i Damjan – Vračevi).
JOVIČIĆI su nepoznatog porekla (2 kuće, Slava Sv. Vasilije Veliki).
Пријавите се на:
Коментари
(
Atom
)
Popularni postovi
-
Želјko Jurić , rođen je 3. maja 1976. godine u Bosanskom Šamcu. Do šesnaeste godine živeo je u Srednjoj Slatini. Godine 1993. pres...
-
Nešto bez čega Slatina ne može zimi, svakako je igra prstena. Igra koja je na ovom našem prostoru veoma dugo. Niko ne zna reći od kada se ...
-
PREDGOVOR Na početku želim da napomenem da sam materijal za pisanje ovog članka uzimao iz knjiga - "Selo Slatina kod Bosan...
-
У Гајевима, 27. октобра 2025. године, одржан је парастос у знак сјећања на 18 погинулих бораца и три цивилне жртве Одбрамбено-отаџбинског ра...
-
Švajcarski crveni krst sa sjedištem u Tuzli prošle godine, u martu , započeo je implementaciju projekta "Podsticanje dijaloga i sar...


