Još kao dječak, nenormalno zainterosovan za sport, volio sam da bilježim sportske događaje. Uredno sam bilježio rezultate, pravio tabele, stavljao svoje komentare, iznosio prognoze. Sakupljao sam slike i naslove iz sportskih listova — najviše iz Tempa i Sportskih novosti. Naslovi su izgledali slično početku moga teksta ili "Partizan pobijedio Dinamo 1:0", "Hajduk bolji na Čairu", "Reprezentacija Jugoslavije osvojila zlato u košarci" i sl. 

Pobjeda se slavila a poraz se prihvaćao. I jedno i drugo bili su sastavni dio sporta. 

O porijeklu porodica u Srednjoj Slatini dragocjene podatke dao nam je iguman Jovan Nedić. On je šezdesetih godina počeo prikupljati etnološku  građu o Slatini. Godine 1991. godine izdao je knjigu "Selo Slatina kod Bosanskog Šamca". Lično je obilazio  porodice i zapisivao podatke o njihovom porijeklu. Ovi podaci  nastali su kao plod  njegovog dvadesetogodišnjeg istraživanja od početka šezdesetih do početka osamdesetih godina prošlog vijeka. Istraživanje je obuhvatilo pravoslavno i katoličko stanovništvo.

Srednja Mahala

Ime dobila po svom položaju, jer se nalazi na sredini Srednje Slatine.

BAĆIĆI: Smatraju da su porijeklom iz Hercegovine. Zovu se još i Đuranovići, po imenu pretka. Prvo dosele u okolinu Odžaka. Kako su ovde često umirali, smatrali su da je mesto nesretno te presele u Slatinu (6 kuća, Slava Sv. Nikola).

ŽABARAC: U prvoj polovini XIX veka došao neki Makso, priženio se i ovde ostao. Žabarac nazvan po mjestu porekla (2 kuće, Slava Sv. Lazar).

GAZETIĆI: Milan Gazetić iz Gajeva došao u kuću Milanki Žabarac 1950 godine. Ne zna starije porijeklo (1 kuća, Slava Sv. Georgije).

BOŽANOVIĆI: Ne znaju otkuda su (3 kuće, Slava Sv. Trifun).

CVIJANČEVIĆI: Nepoznato porijeklo (4 kuće, Slava Arlije Sv. muč. Lup).

MIKIĆI: Od Banje Luke došla dva brata Mika i Despo Despić sa svojim ocem, kome je ime nepoznato. Mikini sinovi se po ocu nazovu Mikići, a Despini sinovi zadrže staro prezime (9 kuća, Slava Sv. Luka).

LAZUKIĆI: Starinom su od manastira Vozuće. Predak Nedo prvo doseli u Novi Grad (Vučijak) oko 1830. godine. Imao je tri sina od kojih Pero dođe u Srednju Slatinu, drugi brat ode u Crkvinu, a treći ostane u Novom Gradu (5 kuća, Slava Sv. Nikola).

Nekoliko godina prije rata, pokušavalo se riješiti pitanje naziva ulica u mjesnim zajednicama Opštine Šamac. Osim grada Šamca nijedna mjesna zajednica nije imala ulice. U praksi je bilo da su sela dijeljena na zaseoke a zaseoci na sokake, pa tako uvođenje ulica u sela nije išlo glatko. Godine 1991. Izvršni odbor Opštine Šamac je imenovao komisiju koja je trebala riješiti to pitanje. Vjerovatno da se taj posao trebao završiti do početka popisa 1991. godine. Komisija je odradila svoj posao i dala prijedlog ali isti nije ušao u skupštinske klupe do početka popisa. Ipak, popisivači su popisivali stanovništvo po ulicama iz toga prijedloga.

Drugi popis stanovništva Austro-Ugarska je izvršila 1. maja 1885. godine. Za razliku od prvoga on je bio nešto opširniji i sadržavao je i podatke o bračnom stanju, zanimanju, privredi i austro-ugarskim državljanima u BiH.

Srednja Slatina nije bila selo već su njeni zaseoci bili u sastavu Dolnje Slatine kao i 1879. godine. Ista je bila u sastavu kotara Gradačac, okrug je bila Dolnja Tuzla.

Prema popisu Dolnja Slatina je imala:

Domaćinstava 114 i to: Puškari 48, Ražljevi 35 i Srednja Mahala 31.

Stanovnika 856 i to: Puškari 338, Ražljevi 288 i Srednja Mahala 230. Muškaraca je bilo 437 a žena 419. Pravoslavnih je bilo 488 a katolika 368. 

Po bračnom stanju bilo je 492 neoženjenih (neudatih), 329 oženjenih (udatih), 35 udovaca (udovica) i nije bilo razvedenih.

Po zanimanju bilo je 224 kmeta, 5 sluga, 1 zanatlija, ostalo su bili žene i djeca.

Prema popisu Srednja Slatina (pod pretpostavkom da su Mahala Srednja i Ražljevi bili u granicama iz kasnijih popisa kada su popisani kao zaseoci Srednje Slatine) je imala:

Domaćinstava 66 i to: Ražljevi 35 i Srednja Mahala 31.

Stanovnika 518 i to: Ražljevi 288 i Srednja Mahala 230. Muškaraca je bilo 269 a žena 249. Pravoslavnih je bilo 150 a katolika 368.

Po bračnom stanju bilo je 308 neoženjenih (neudatih), 189 oženjenih (udatih), 21 udovaca (udovica) i nije bilo razvedenih.

Po zanimanju bilo je 135 kmetova i 2 sluge, 1 zanatlija,  ostalo su bili žene i djeca.

Бадњи дан је празник који најављује Божић и православни вјерници га празнују 6. јануара.

У Слатини се зове и Бадњица.

Обичај сјечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звијезде да се родио Христос Спаситељ, насјекли грања и понијели га у пећину да наложе ватру и огрију Христа и његову мајку. Бадњак, дакле, представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак, даље, наговјештава и дрво Крста Христовог.

Бадњи дан је и последњи дан Божићног поста.

Обичај је да на Бадњи дан већ у рану зору прије изласка сунца домаћин оде у шуму по бадњак - младо храстово дрво које још има лишће на себи.

Дрво се сијече са источне стране и требало би одсјећи са не више од три ударца.