Бадњи дан је празник који најављује Божић и православни вјерници га празнују 6. јануара.

У Слатини се зове и Бадњица.

Обичај сјечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звијезде да се родио Христос Спаситељ, насјекли грања и понијели га у пећину да наложе ватру и огрију Христа и његову мајку. Бадњак, дакле, представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак, даље, наговјештава и дрво Крста Христовог.

Бадњи дан је и последњи дан Божићног поста.

Обичај је да на Бадњи дан већ у рану зору прије изласка сунца домаћин оде у шуму по бадњак - младо храстово дрво које још има лишће на себи.

Дрво се сијече са источне стране и требало би одсјећи са не више од три ударца.

Први ивер се држи у кући цијелу годину и приписују му се заштитничке моћи. Бадњак се прислони уз кућу.

После доношења бадњака пече се печеница, код нас је то прасе а у неким другим крајевима је јагње. Печеница је жртва за ново љето. Прије је био обичај да сваки домаћин пече печеницу код своје куће а данас се организује заједничко печење.

Навече домаћин уноси сламу у кућу , а домаћица га посипа житом. Слама у дому се тумачи као сјећање на то да се Исус Христ родио на слами.

Након тога домаћица са најмлађим укућанима врши обред пијукања, дијељење дарова дјеци на начин да се ораси, бомбоне и други дарови бацају у сламу а дјеца их сакупљају.

Када се обави пијукање помоли се Богу, домаћица окади дом и служи се посна вечера која се поставља на слами. Кађење дома је симбол смирне и тамјана који су доношени као дарови новорођеном Исусу. Ораси у слами у угловима куће симболишу власт Божју на све четири стране света. Погача која се ломи симболише ријечи Исусове: „Ја сам хљеб живи“, а вино крв његову. Риба је симбол Сина Божјег, со божанске силе а мед сладости вечног живота под окриљем Бога. Свијећа која се пали представља свјетлост Божију и симболише Исусове ријечи: „ Ја сам свјетлост свијету.“

У многим мјестима навече се уноси бадњак у кућу и требао би да се запали на огњишту да симболише свјетлост и топлоту која грије и зближава укућане, али у Слатини мало ко упражњава такав обичај. Бадњак се оставља и пали на Нову Годину.

Уназад неколико година организује се паљење Бадњака испред цркве на Бадње вече.