Pretraga

Arhiva članaka

четвртак, 29. август 2019.

Privreda i tehnologija 2. dio- feljton

четвртак, август 29, 2019 | Posted by
Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990

10.    Privreda i tehnologija 2. dio

       U Slatini je 1946. godine osnovana Selјačka radna zadruga. Bilo ih je 17 na području SO Bosanski Šamac. Nјihovim spajanjem i reorganizacijom formirane su nove zemlјoradničke radne zadruge 1953. i to u Crkvini, Gornjoj Slatini, Donjoj Slatini, Tišini, Obudovcu i Domalјevcu. U Gornjoj Slatini nosila je naziv „Pero Bosić“. Pored ovih zadruga postojalo je i državno polјoprivredno dobro „Zasjeka“. Kasnije je ponovo usledila integracija svih zadruga u jednu pod nazivom Zemlјoradnička zadruga „Tišina“ sa sedištem u Bosanskom Šamcu, a ostale zadruge su imale svojstvo pogona. Ova zadruga je najzad prerasla u Polјoprivredni kombinat „Bosanski Šamac“, koji praktično i sada postoji, a bivše zadruge su ostale kao pogoni. Godine 1975–1976. došlo je do stvaranja novog oblika udruživanja zemlјoradnika pod nazivom „Osnovni oblici kooperanata“ i danas se nalaze u Crkvini, Kornici, Donjoj Slatini, Obudovcu, Domalјevcu i Tišini. /42/

      Kakva je sadašnja struktura zemlјišnog fonda individualnog sektora u Slatini i kakve se kulture seju, može se videti iz sledećih tabelarnih pregleda:/43/

      Stanje prema popisu stanovništva, domaćinstva i stanova u 1981. g.
  
Tabela 1. u ha -
Mesna zajednica -
ukupne površine
obradive površine
Donja Slatina
595
408
Gornja Slatina
 1.195 863
Srednja Slatina
786
610
Gajevi
597
498
– Ukupno:
3.173
2.379

      Stanje zemlјišta prema katastru na dan 31. maja 1981. godine

Tabela 2. u ha -
Kat. opština
ukupno
oran.
voćnj.
livade
pašnj.
šume
nepl. z.
D. Slatina
683
491
26
12
52
92
10
G. Slatina
1.384
976
21
22
57
282
26
Sr. Slatina
1.025
868
7
85
4
77
14
Gajevi
526
434
9
7
14
50
12
– Ukupno:
3.648
2.769
63
126
127
501
62

      Kao što se iz tabele može videti u strukturi obradivih površina najviše učestvuju oranice koje zauzimaju 2.769 ha ili 75,90% celokupne površine. Šume zauzimaju 13,77%, livade 3,45% i pašnjaci 3,49%. Površine pod voćarstvom su neznatne i pokrivaju samo 1,73% oraničnih površina, dok na neplodno zemlјište otpada 1,70%.
       Iz ove analize proizilazi da postoje velike potencijalne mogućnosti za razvoj polјoprivrede. Međutim, one nisu sasvim iskorištene s obzirom da većina mlađeg sveta pod raznim uticajima napušta selo i odlazi u grad gde se zapošlјava, kao što je slučaj i u drugim krajevima naše zemlјe.

      Kakvo je stanje zasejanih kultura bilo 31. maja 1981. godine, pokazuje sledeća tabela:

 Tabela 3. u ha -
Kat. opština 
žitarice
industr. bilje
povrt. bilje
stočno krmn. bilje
D. Slatina
249
6
59
161
G. Slatina
735
6
75
160
Sr. Slatina
544
45
89
162
Gajevi
308
3
43
80
– Ukupno:
1.836
60
266
563

       Iz navedenog pregleda vidi se da najveći deo zasejanih površinama otpada na žitarice. U 1981. godini pod žitaricama bilo je zasejano 1.836 hektara. Na drugo mesto dolazi stočno-krmno bilјe (563 ha), zatim povrtarsko bilјe (266 ha), dok je površina pod industrijskim bilјem neznatna – samo 60 hektara. Kao što je napred navedeno voćnjaci zauzimaju 1,73% polјoprivrednih površina, što ukazuje da su prirodni uslovi vrlo malo iskorišteni. 

      Stanje voća za 31. maja 1981. godine po broju stabala i vrstama možemo videti iz sledećeg pregleda:

Tabela 4. 
Kat. opšt. 
uk. stab.
treš.
višnja
kaj.
 jabu.    
 dunj.
 šljiva
 bres.
 ora.
 kruš.
D. Slatina
4.600
30
400
5
 510
 35
 3.360
 55
 30
 175
G. Slatina
8.097
87
400
20
 870
 170
 5.815
 200
 85
 450
Sr. Slatina
7.368
15
85

 1. 050
 20
 5.650
 60
 50
 438
Gajevi
4.697
50
284
25
 690
 100
 3.000
 158
 50
 440
– Ukupno:
24.762
182
1.169
50
 3,120
 325
17.825
 473
 215
 1.503

       Od voća najviše je zastuplјena šlјiva. Ima ih 17.825 stabala. Druga po broju stabala je jabuka (3.120 stabala). Na treće mesto dolazi kruška, zatim višnja itd. Najmanje su zastuplјene kajsije sa samo 50 stabala.
  
      Kakva je zastuplјenost žitarica i industrijskog bilјa po vrstama, pokazuje sledeća tabela:

Tabela 5. u ha -
Kat. opšt. 
pšenica
ječam
zob
kukuruz
 ukup.     
 soja   
 duvan 
 ukup. 
D. Slatina
75
266142 249 3 3 6
G. Slatina
240
4811436 735 6 6
Sr. Slatina
115
287394 544 6 39 45
Gajevi
104
276 171 308 3 3 
– Ukupno:
 53453412930 1.143 9 51 60

      Kukuruz je najrasprostranjenija setvena kultura u Slatini. U 1981. godini pod kukuruzom je bilo zasejano 1.143 ha ili 62,25%% celokupne površine pod žitaricama. Pšenica dolazi ma drugo mesto (29,10%), ječam na treće (7,02%), dok je zob slabo zastuplјena i pokriva 1.63% navedene površine. Ostale žitarice nisu zastuplјene, iako su se pre rata sejali raž i proso u manjim količinama.
      Od industrijskog bilјa proizvodi se jedino duvan i soja, koji pokrivaju samo 2,2% celokupne oranične površine. Pre rata proizvodilo se i drugo industrijsko bilјe: konoplјa, lan, ulјana repica i suncokret. Neke od njih korištene su za domaću upotrebu, kao konoplјa i lan od kojih se izrađivalo selјačko rublјe, postelјina i drugo. Duvan je odskora uveden kao proizvodna kultura, inače pre rata ovde se nije sejao.

      Povrtlarske kulture pokrivaju samo 11% oraničnih površina što ukazuje da su slabo zastuplјene. Šta se od povrća proizvodi može se videti iz ovog tabelarnog pregleda – stanje 31. maja 1981. godine:

Tabela 6. u ha -
Kat. opšt.
krom.
luk c.
luk b.
pasu.
 graš. 
 kupus 
 parad. 
 papr. 
 krast. 
 lub. i dinj.
D. Slatina
9
1
1
25
 3
 2
 5
 5
 3
 5
G. Slatina
14
4
3
18
 17

 5
 12
 2

Sr. Slatina
13
2
1
37
 37
 4
 9
 11
 4
 5
Gajevi
6
2
2
11
 11

 2
 10
 1

– Ukupno:
42
9
7
92
 32
 6
 21
 38
 10
 10

      Interesantno je da je od svih povrtlarskih kultura najviše zastuplјen pasulј koji pokriva 34,20% svih površina pod povrćem. Ovde je verovatno i boranija uzeta u obzir koja se u poslednje vreme sve više gaji i izvozi na domaće tržište. Na drugo mesto po zasejanim površinama dolazi krompir (16%), zatim paprika (14,30%) i grašak (12%). Ostalo povrće je manje zastuplјeno i pokriva 2,20% do 7,90% ukupnih povrtlarskih površina.

      Što se tiče stočnog krmnog bilјa najviše je zastuplјena detelina, koja zauzima 93,60% ukupne površine pod ovom kulturom, dok ostalo krmno bilјe pokriva neznatne površine, što pokazuje sledeća tabela:

Tabela 7. u ha -
Kat. opšt. 
detelina
lucerka
stoč. repa
kuk. za krmu
 mešavina
 tr. i leg.
 ukupno   
D. Slatina
147
5
1

 8
 161
G. Slatina
160




 160
Sr. Slatina
140
4
1
6
 11
 152
Gajevi
80




 80
– Ukupno:
527
9
2
6
 19
 563

__________________________
/42/ Podatke dobio u Zavodu za društveno planiranje u Bosansko Šamcu.
/43/ Podaci dobijeni u SO-e bosanski Šamac prema izvorima: Pojedninačni statistički izvještaji - po katastarskim opštinama PO 22 b iod 1981. godine.
Labels:

0 comments :

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара ( Atom )

Kalendar

Budućnost demonstrirala snagu protiv Bratstva

Dana, 21. aprila 2024. godine, Budućnost je ugostila svoje rivale iz Dubice, ekipu Bratstva, u okviru 10. kola PFL Modriča-Š...

Popularni postovi