Iguman Jovan Nedić, Selo Slatina kod Bosanskog Šamca i njena okolina, 1990

      Postojali su razni uticaji na formiranju tipova seoske kuće kao ekonomski, politički, društveni, prirodni itd. Kada su prvi doselјenici sadašnjeg stanovništva počeli naselјavati Posavinu u prvoj polovini XVIII veka, zatekli su ovde velika šumska prostranstva, pa im je drvo poslužilo kao glavni i najjevtiniji građevinski materijal. Kao turski kmetovi oni niti su imali mogućnosti niti su smeli graditi bolјe kuće. Bili su zadovolјni ako imaju samo krov nad glavom.
      Kuće su ranije bile primitivne. Jednostavno se pobode deblјe kolјe u zemlјu, oplete šeperom i oblepi blatom pomešanim sa slamom i pšeničnom plevom. Pokrivane su šašom, slamom, trskom ili rogozinom./9/
      Prelazni oblik su jednodelne brvnare. Brvna nisu ukivana nego su spajana na taj način što su na krajevima usecana i slagana jedno na drugo sa prepustima preko ugla. Ovakve kuće nisu imale ni prozora, ni tavana, ni dimnjaka. Neki su umesto prozora na brvnima izrezivali male otvore i na njih lepili providnije platno, osušeni svinjski mehur, ili papir zvani „pendžerijа". Ovako se činilo od 1878. godine, kada se prešlo na staklo./10/ Po sećanju pok. Cvijetina Jovanovića, bivšeg učitelјa u Slatini, od brvnare se najduže održala Iliškovića brvnara u Panjiku, koja je između sastava bila izleplјena blatom, da bude toplije./11/
      Detalјniji opis seoske kuće iz tog vremena ostavio je engleski putopisac Artur Evans, koji je 1875. godine proputovao kroz Posavinu. Posetivši jedno takvo domaćinstvo, on u svom putopisu navodi: „Nemoguće je opisati bijedu kolibice i njene okoline, iscrplјenu majku i siroto, zamazano dijete, jedva nešto bolјe odjeveno danas nego onog dana kada je došlo na svijet. Sve je u kući najbjednije. Patos od zemlјe, a nekoliko kamenova na sredini drže vatru na ognjištu. Iznad vatre obješen je kukast komad drveta na njemu visi kotao. Jedan mali otvor na krovu služi da izlazi dim, i koji je prekrio garom (čađom) drvene zidove jednako kao i unutrašnjost dimnjaka. Neka niska pregrada je zaklanjala ležaj. U kolibici nije moglo biti svjetlosti, jer je ona ulazila jedino kroz vrata, a oni dronjci rašireni za nas vani, bili su jedini namještaj…"/12/
      Kada se počela osećati nestašica drveta, postepeno se prelazilo i na druge građevinske materijale. Početkom ХIX veka u Posavini se pojavlјuje dvodelna polubrvnara, iako je „kuća" i dalјe bila od brvna, a drveni kostur sobe ispunjen diznom, čatmom, pleterom i ćerpićem, a potom izleplјena smesom ilovače i pšenične pleve./13/ Kuće su imale dvoja vrata, velika i mala, postavlјena jedna prema drugima na dužim stranama. Iznutra su zaklјučavana drvenom klјučanicom ili mandalom. Na brvnima su pored vrata izrezivane kose puškarnice, koje su služile za odbranu u slučaju noćnih napada.
       Kod starijih tipova kuća krov je bio dvoslivni na lastavicu sa dugim gredama. Krovni pokrivač se menjao više puta prema postоjećim lokalnim materijalima. Duže vremena bio je drveni dok se krajem turske vladavine nije pojavio crep. Sveštenik Nikola Jovanović prvi je u Slatini pokrio kuću crepom, a posle njega Panto Nedić, Gligor Marković i Lazo Petrović./14/
      U ovakvim kućama i postelјina je bila skromna. Po pričanju starijih lјudi u to vreme se ležalo na asuri pored ognjišta, a umesto jastuka pod glavu se stavlјao oblikovani „kladić". Nestankom ognjišta asuru zamenjuje slama koja se prostirala po drvenom patosu ili zemlјanom naboju. Ona se ujutru ne bi iznosila iz kuće, nego se samo nabijala u jedan ugao, a uveče se ponovo razastirala. Pokrivač je bio obična „ponjava" izatkana od konoplјe ili lana. Najbogatiji su imali i ćilime domaće izrade.
       Ognjište je, inače, najstariji uređaj za kuhanje i grejanje u starinskoj kući. Ono se u Posavini ponegde zadržalo sve do Drugog svetskog rata. Ja sam ga video u kući pok. Ilije Stankovića u Panjiku negde oko 1933. godine i bilo je još u upotrebi. Napravlјeno je od pečene cigle i bilo snabdeveno svim potrebnim pomagalima. Na sredini se nalazio metalni „preklad" za slaganje drva i loženje vatre. Zatim tronožni „sadžak", „maše“ za prihvatanje žeravice, „ožeg“ trouglastog oblika sa podužom drškom. Iznad ognjišta su visile „verige" na ko je se vešao kotao za kuhanje. Verige su se pomoću čengela pokretale po jednoj vodoravnoj gredici tako da se kotao mogao po potrebi približavati i odmicati od vatre. Za pečenje hleba i drugih jela korištena je „peka" od bronze. Na dobro zagrejano ognjište stavi se jelo, poklopi „pekom", a potom zatrpa žeravicom i pepelom. Hleb se stavlјao direktno na vrelu ciglu, a ostala jela u tepsiju.
      Odvajanjem sobe od prostora „kuće" u vreme pojave polubrvnara ukazivala se potreba njenog zegrejavanja. Zato su se po sobama počele praviti peći od ilovače sa lončićima koje su izrađivali seoski grnčari. Dim je odvožen kroz pregradni zid u „kuću“, a kada je i ovaj prostor dobio strop, onda na tavan i izlazio je na krovne „badže". Najpoznatiji majstor za pravlјenje peći u Posavini bio je Toma Gajić iz Panjika, koji je nastradao 1922. godine. Moj pok. otac takođe je pravio takve peći, ali samo za našu upotrebu.
      Usled čestih poplava kuće su podizane od zemlјe na taj način što su temelјače (tesane hrastove grede) postavlјane na deblјe panjeve, klade ili kamenje. Na ovaj način se odstranjivala podzemna vlaga, ali su zato mnoge kuće bile nakrivlјene, jer je kamenje vremenom tonulo u zemlјu, a panjevi i klade bi brzo istrunuli.