Prije 16 dana proputovao je ovuda za u bosansku Krajinu Konstan-paša, koji je nešto više od mesec dana u putovanju po Posavini probavio. To je onaj Konstan-paša, što ga je još pre tri godine pokojni sultan Abdul-Azis u čin paše podigao, nebi li s tim kao i uvek dotle što je obmanjivao svu Evropu i ustaše obmanuo, obećavši im na hartiji mnoga prava i povlastice, i tako olako hercegovačko-bosanski ustanak ugušio. Ali ta majstorski skrojena ujdurma sultanova, već vidili smo kako je jalovo prošla, zato mi ovde netreba o tome dokaza navoditi.
     To putovanje Konstan-pašino po Posavini osobito u današnje doba, s kakvom je misijom skopčato, to je za sad pod pečatom tajne. - No više je nego verovatno da je toga radi, što se pročulo da se je u Bosni a naročito u Posavini uslјed slavnog uspjeha ruskog oružja a konačnog pada petovečnog rajinog ugnjetača Turčina - tri dosta snažne partaje stvorile, što znatno groze spokojstvu postojećeg stanja u Bosni. I to prvo: pravoslavni Srbi, kojih je već trogodišnjom borbom težnja dovolјno očitovana, da žele ujedinjenje sa sestrom Srbijom; drugo rimokatolici Srbi, koji teže da se Bosna sa Austrijom spoji, a potstiče ih na to njihovo sveštenstvo-fratri; i treće: muhamedovci, koji uviđajući da je turskoj vladavini ne samo u Bosni nego i u svoj evropskoj Turskoj konačno odzvonilo, pa bojeći se da Bosna ne bi pripala Srbiji ili Austriji, počeli su se zbližavati pravoslavnim Srbima, da bi ujedinjenim silama mogli podići u Bosni samostalnu vladu i upravu, i tako sačuvati Bosnu od budi čijeg stranog zauzeća!
     Da je Konstan-paša, - kao vladino oruđe, - od iste u Posavinu s tom misijom upućen, da vešto dozna preko čorbadžija (gazda) kao vladini udvorača, o pravom stanju, težnji i snazi ovih triju pomenutih partaja, o tome već ovde nije sumnje. A dokazi su k tome, što je Konstan-paša po posavini u prelazu s jednog mesta u drugo dosledno svoj odsed činio sad u prvog mesnog muhamedovca, sad opet u pravoslavnog Srbina. Sigurno ovo je Konstan-paša iz dva razloga činio, jedno da bi lakše preko ovih čorbadžija, vladi vazda odanih, verno što o stvari svoje misije dokučio; a drugo da bi ovim putem među pravoslavnim i muhamedovskim Srbima njihovu vekovnu versku mržnju što većma postakao i raspirio, a s tim osujetio nameru njihovog zbližavanja i ujedinjenja.

     I kao da je Konstan-paša taj izmet ljudskog i hrišćanskog imena - svoju otrovnu misiju i postigao, zašto posle njegovog odlaska odmah je se znatno primijetila među pravoslavnim i muhamedovskim Srbima veća mrzost i trvenje.

     Najduže se Konstan-paša zadržao u Gradačcu a na stanu kod prvog onomesnog pravoslavnog čorbadžije Jovana Babić[5]. Tu mu od strane bednog naroda srpskog mnoge žalbe predate protiv nepravde onomesne sudske vlasti, ali se je u tome jadni narod lјuto prevario, što je kod turskog paše nekakve pravde tražio, jer drugo ništa nije dobio osim sad žešćeg ugnjetavanja i osvete!

     U gradačkom okrugu (nahiji) ima jedno selo Slatina, na broj do 140 kuća što pravoslavnih što rimokatoličkih Srba, koje pošto mu je prije 15 godina vlasni gospodar konačno izumro, kao i druga neka sela pripalo je državi. Onovremeni Topal Osman-paša čuveni zlotvor i ugnjetač hrišćanluka u nagradu od vlade dobije to nesretno selo sebi u baštinu, a posle svoje smene sa bosanske centralne vlade, ostavi isto u baštinu svom vrsnom u zločinstvima sodrugu i bratu Petraćiji[6] -čuvenom turskom čankolizu i gadnom opadaču hrišćanluka. 

     Isto selo evo tri godine, kako je ustalo protiv svoga nemilostivog ugnjetača i globara i traži kod mesni vlasti da se samo odkupi. Pre mesec dana - taj izmet hrišćanstva i lјudstva - izpred sebe poslao je dva najgora lopova Turčina, da isto selo pomoću mesne vlasti ili silom na trećinu prinudi ili ga posve raseli. Kukavni selјaci imali su neko nadanje na Konstan-pašu, zato prilikom njegova dolazka podnesu mu svoju žalbu protiv tako nečovečnog postupka s njima, ali kako ih iznenađenje snađe, kad nađoše u paši još goreg zvera, koji još surovije znade ih kinjiti. Ovaj gadni zver nešće ni da čuje za njihovu žalbu i molbu da se sami kupe, nego im surovo i lakonski reče: "pod trećinu ili u zatvor." Kako oni na trećinu ne pristanu, to ih do 40 pvaka najpre u lance okuje i baci u zatvor. Sutra dan onako okovane i konopcima povezate pod stražom posla ih u tuzlanski zatvor - đe i danas čame, - a u isti mah vojnike u selo, te ovih zlosretnika žene, đecu i siromaštinu na ravan pod vedro nebo poizbacaju a kuće poruše i izobaraju. Piska i jauk nevine đece i kukavni žena nebo je prolamala, ali njihovi zverski srca nije nimalo omekšala, niti u toj nečovečnoj nameri obustavila. Nisam fatalista ali tvrdo verujem u pravdu božiju, da čudo nije na te zverove iz neba vrelo kamenje počelo padati, a zemlјa pod njima pukla, te kao ono nekad Sodom i Gomor u večni ponor propali!
     Za divno čudo nam je, kako Jovan Babić, imajući pašu u svojoj kući a za svojom trpezom, a i kao sa sebi ravnim drugom, družeći se s njim, pa baš ni jedne rečice ne pusti u korist stradalnika, nego šta više još ih tajno i javno nagovaraše da pristanu na trećinu, kao što ih je mnoge i navratio, te su pristali a na veliku nesreću svoje braće u zatvoru.
     Većina nas Bosanaca sa narodne strane, prijatelјski opominjemo istoga, nek se u napred okani tako ćoravi poslova, kad neće (a može) pomoći, a ono bar nek ne odmaže, inače osveta je narodna i pravda božija već na pragu, pa teško tada svima ugnjetačima!!!
     U Gradačac svaki dan Turci dogone po 10-20 vezanih selјaka, bedeći ih da su u sporazumu sa ustašima i da ovima dobrovolјno izdržavanje daju, te u lance okivaju i kao buntovnike u Tuzlu a odande dalјe na urfiju (ratni sud) praćaju, od kud se do danas nijedan natrag nije povratio, nego ili je tamo u zatvoru od gladi i drugi nezgoda umro ili i danas tavnuje.
     Stradanje našeg bednog srpskog naroda u Bosni danas je žešće nego ikad dosad. Badava smo se nadali da će nam posle slavnog uspjeha ruskog oružja i sv. Stefanovog mira odlaknuti i svanuti.
Car osloboditelj postao je mili gost sultanov a nama su lanci još većma pritegnuti. Narod u Bosni u svoj gorkoj muci danas upro je svoje iznemogle oči jedino u svoju dičnu braću u Srbiji i u njinog dičnog knez Milana, ako mu još izbavljenja odtud ne bude, onda je ime srpsko u Bosni večno izgubljeno.
     Nekoliko Bosanaca zbog rizičnosti imena svoja nepotpisuju, nego toplo mole slavno uredništvo da ovaj dopis u svoj mnogopoštovani list Zastavu uvrsti.

Reference:
[1] ZASTAVA / vlasnik i urednik Svetozar Miletić. - god. 1, br. 1 (9. februar 1866) - god. 60, br. 78 (14. april 1929). - Novi Sad : S. Miletić, 1866-1929 (Novi Sad: Platonova štamparija). - 53 cm
[2] Nekoliko Bosanaca zbog rizičnosti imena svoja nepotpisuju, nego toplo mole slavno uredništvo da ovaj dopis u svoj mnogopoštovani list Zastavu uvrsti.
[3] Vrsta poreza za vrijeme otomanske vlasti u Bosni.
[4] Konstan-paša bio je zamjenik Ahmed Mazhar-paše poslednjeg otomanskog upravitelja u Bosni.
[5] Jovan Babić, pravoslavni beg. Prvo je živio u Gradačcu, on ili njegov otac kupio je imanje bega Husein kapetana Gradaščevića i tamo podigao kuću. Kasnije je živio u Šamcu i bio špediter i trgovac na veliko. Jovo Babić je bio toliko krupan kapitalista, da je za vrijeme Austrije bio predsjednik Trgovinske komore u Beču.
[6] Petrahije Petrović, Grk iz Sarajeva. Otkupio od Hadži-beg Gradaščevića konak u zaseoku Vreoci, zajedno sa kmetovima. Kasnije su se Slatinci otkupili za vrijeme gazdovanja Petrahijevog sina Aristotela.