У књизи игумана Јована „Село Слатина код Босанског Шамца и њена околина“ из 1990. године нема ни помена о школи у Средњој Слатини. У књизи Илије Оркића и сарадника „Средња Слатина у Босанској Посавини живот и обичаји“ пише да је школа изграђена шездесетих и да је у њу утрошено 100.000 цигли.

Претражујући интернет странице пронашао сам дипломски рад фра Мије Јозановића гдје он у „Повијест католичке жупе Трамошница“ каже: „ Данашња стара основна школа (у Трамошници оп. а.) подигнута је 1907. године.  У Турићу је подигнута 1908. године. У Средњој Слатини подигнута је 1912. године“. Нигдје није наведен извор о овом податку.
Прве школе у Босни и Херцеговини биле су конфесионалне школе и звале су се именом одговарајуће религије (српске, католичке, муслиманске и јеврејске). Аустро-Угарска је преузела те школе али их је настојала превести у државне. У прегледу оснивања државних школа за школску годину 1911/12, Митар Папић у „Школство у Босни и Херцеговини за вријеме аустроугарске окупације (1878-1918)“, наводи и Слатину. У набрајању отворених државних  школа након 1914. године наводи се између осталих и Слатина (Градачац), овдје се вјероватно ради о основној школи у Горњој Слатини (поклапа се са наводима игумана Јована о школи у Г. Слатини). Прва основна школа у Доњој Слатини отворена је 1919. године.
Да ли је поменута школа из 1912. године школа у Средњој Слатини и каква је била њена судбина до 1918. године, тешко је са сигурношћу рећи. У попису школа за школску годину 1918-1919 године помиње се само школа у Горњој Слатини. (*1)

Поуздано се зна да су дјеца (православна и католичка) из Средње Слатине од 1930. године па до 1952. године ишла у школу у Горњу Слатину.

После другог свјетског рата уведено је обавезно школовање дјеце, а старији су морали да похађају алфабетски течај.

Један такав течај у Средњој Слатини држао је Илија Стокић.

Прва школа после другог свјетског рата почела је са радом 1952. године. Налазила се на мјесту гдје је данас саграђен споменик. Учитељ је био Боро Глувачевић из Гајева. Након њега Војин Симеуновић.

Нова школа почела се зидати 1954. године а завршена је 1961. године. Изградили су је мјештани села Средња Слатина. Била је једна од три новоизграђене осмогодишње школе у Босни и Херцеговини. Настава у новој школи почела се одвијати школске 1959/60. године. Звала се ОШ "Моша Пијаде". Осим дјеце из Средње Слатине похађала су је и дјеца из Горње Слатине, Доње Слатине, Гајева (тадашња Г. Слатина), Корнице, Горње и Доње Трамошнице, Орловог Поља и Њивка (тадашња С. Слатина). Управник школе био је Боро Михаљчић. У то вријеме учитељи су били: Слободан и Зора Пршуљ, Војо и Ева Стојчић, Брано Стефановић, Перо Глувачевић, Стана Михаљчић, Јозо Вујова, Боро Јакубец, Гордана Стојановић и др. Осмогодишња школа је радила све до 1966. године док није одлуком локалне управе осмогодишња школа пребачена у Трамошницу. Као израз незадовољства и огорчења таквом одлуком мјесна заједница је иступила из општине Градачац и приступила општини Шамац. Године 1971. школа је припојена основној школи "Перо Босић" у Горњој Слатини.

Школа је наставила са радом као четверогодишња и у то вријеме учитељи су били: Миле Лабовић, Стајка Симић, Саво Савић, Јулка Савић, Рајко Савић, Цвијета Савић, Ђука Радуловић и др.

Године 1979. неке школе су услед мањка дјеце биле укинуте тако да су дјеца из Гајева похађала школу у С. Слатини. Учитељи су били: Зекира Бристрић, Блаж Мајић, Гоја Пајић, и др.

У току рата, 1992. године кренуло се са радом школа, тако да је и у Средњој Слатини било једно подручно одјељење. Учитељ је био Ђоко Лазаревић. Касније су се смјењивали редом: Милош Дабић, Ђорђе Остојић, Слободан Тошић и др.

Ове године учитељица у нашој подручној школи је Јована Ранковић.













*1)  Накнадно сам утврдио да се ради о школи у Слатини код Бања Луке, ("Шематизам свијух области у Босни и Херцеговини", Календар Бошњак, бр.30, стр. 49, 1.1.1912. г.).