Задушнице су празник који је посвећен мртвима. То је дан кад се сећамо наших покојника, и за њихове душе се молимо.

Увијек падају у суботу, јер то је иначе дан, када се сјећамо покојника. Ми смо ових дана прослављали "Велике задушнице", неки их још зову и михољске.

Најближи сроднице одлазе у цркву гдје се чини посебна молитва за мртве и освећује кољиво.

Задушнице су познате по изобиљу јела и пића које се поставља за вечеру. Каже се да се храна дијели за покој душе умрлог.

Припреме хране почињу рано ујутру, прије изласка сунца, "жртвује" се ован или овца      ( зависи да ли је покојник мушко или женско). Осим овчијег печења припрема се и свињско печење. Традиционално се припрема кисели купус са свињетином. Једна од старијих жена припрема погачу. Остале жене припремају разне пите.

Родбина излази на гробље, чини се парастос или помен, узима се кољиво, прекађује гроб и пале се свијеће. На гробу се остави понешто хране и пића.

Обичај је да ближа родбина и пријатељи умрлог долазе нешто раније. Прилика је то да се помене покојник и обично се тада прича о покојнику и његовом животу.

Прије вечере, најближи сродник  покојника позива присутне да се ода помен. Сви присутни упале свијеће, узму кољиво и ракију са медом. Прво се постави вечера дјеци, након тога домаћица  им "баца" орасе и бомбоне и дијели пакетиће.

За вечеру се прво сервира, сир и "ћевап" па купус са свињетином, свињско и овчије печење и на крају се постављају пите и мед.

Тако отприлике изгледају задушнице у мом крају. Колико се ја сјећам мало тога се промијенило.

Додуше стално се прича да треба увести неке промјене, да оне требају бити скромније, да се све више удаљава од традиције, обичаја и побожности а иде у паганство, бахатост и раскош.

Ове године је као и оних прије све остало по старом. Шта ће бити догодине видјећемо.