Pretraga

Arhiva članaka

петак, 22. новембар 2013.

Прича о Ради Стајићу - Баћи

петак, новембар 22, 2013 | Posted by
Причу написао Ненад Деспић.

Ово је прича коју врло радо причам - Прича о Ради Стајићу - Баћи.
За оне који су га познавали, највећи боем Слатине.
Мислим да припада да се помене у историји Слатине.

Када се некада "осамдесетих" враћало недјељом, са игранке у Обудовцу или суботом, после игранке у Средњој Слатини, када су се Звијезда или Галеб, после поноћи, затварали, а ми би још понеко пиво попили - е онда смо ишли код Ћиће.
Код Ћиће би трајао дернек до јутарњих сати. Обично уз трећеразредне „пјеваљке“, али је углавном било весело. Ту је увијек, као инвентар, сједио Радо Баћо.
На питање: „Баћо, море ли једно пиво?“ 
Увијек би одговарао: „Море, ал` само једно.“
Онда би он, али само ако би неко од нас то од њега тражио, започео своје анегдоте.

Све је по мом личном сјећању – можда сaм нешто и заборавио, али никога не желим овим да вријеђам.

СЛАВА

„Била слава код мене“, прича Радо Баћо, „дошли гости, фамилија, кумови …“
У једном тренутку, устаје кум и наздрави: „Сретне славе домаћине, да буде све како треба, да и ова кућа крене напријед …“
„Стани куме у име бога!“ скочи и узвикну Радо Баћо, „немој напријед - оде кућа у Толису.“

САН

„Сједим ја“, прича Радо Баћо, „код Ћиће, испред кафане, кад ето ти иду (имена се више не сјећам), садјели воз сијена на платон и полако возе.“
„Здраво, Баћо!“ рече онај што горе на возу сједи.
„Шта има?“ пита он.
„Ево ништа, одмарам“, одговара Баћо.
„Како теби, Баћо, изгледа овај наш воз сијена што смо садјели?“  опет пита онај са воза.
„К`о сан“, одговара Баћо.
Ма нису прошли ни педесетак  метара, сруши се онај воз, преврну се платон, онај одозго паде са воза, закрчише читав пут за Шамац ...
„Па ти рече да је воз к`о сан?“ запита Раду, онај што је пао са воза.
„Има и ружних снова“, одговори Баћо.

„ПЕТОГ, УБИЈАМ“

Долазили су код Раде стално просјаци, и стално просе.
„Дај Баћо – ја дам“.
„Дај Баћо – ја дам“.
„Док и мени не додија, па напишем велику таблу на капији: „СВАКОГ ПЕТОГ ПРОСЈАКА УБИЈАМ – ЈУЧЕ ЈЕ БИО ЧЕТВРТИ“.

ОВАН ГАТАЛИЦА

„Пустим ја Цигане на конак код мене у шталу“, прича Радо Баћо.
„Преноћили они, кад ујутру – галама.“
„Шта је било?“ пита Радо.
„Нестале ми паре“, рече један од Цигана.
„Ако су ти нестале паре, онда је један од ове двојице ук`ро. Нико други није долазио код вас, били сте само вас тројица.“
„Али нема проблема“, каже Радо Баћо, „ја имам овна гаталицу, он ће да открије ко је укр`о паре.“
Оде Радо Баћо у шталу сам, Цигани су чекали вани. Намаже овна, од врата до репа, са гарежи. Онда изађе вани и каже Циганима, да један по један уђу у шталу и да од главе до репа превуку рукама по овновим леђима. Рекао им је да ће ован препознати лопова.
Улази први Циган - ован ћути.
Улази други Циган - ован ћути.
Улази трећи Циган - ован ћути.
Кад су били сва тројица опет напољу, повика Радо: „Руке у вис!“
Код двојице су руке биле гараве а код трећег нису.
„Ти си лопов!“ повика Радо, показујући на трећег. И нађоше паре код њега .

АЛЕКСА ШАНТИЋ

„Иш`о ја шинобусом за Сомбор“, прича Баћо, „и таман долазимо у Шантић.“
Упита га неки путник, који је ту хтио изаћи: „Јел` то Алекса Шантић?“
„Не ово је Радо Стајић“, одговори хладнокрвно Радо.
Путник је продужио до Сомбора.

КОПАЊЕ

„Посл`о ме отац у њиву да копам, самог. Њива двадесет дулума, па ти јој краја не видиш“, прича Радо.
„Кукуруз родио, немо`ш ти то пребројат, а `дер` окопатi“, јада се Баћо.
„А, ја, мало онo с` почетка, пар метара, прегрнем земљу, „к`о - коп`о“. Видим `раст, добра `ладовина. Прилегнем и заспим.“
„Ал` ево ти јада, иде отац, носи доручак. Пробуди ме и рече да ја једем, а он оде да погледа шта сам урадио.“
„Ма ја ни залогај уз`о нисам, ево ти оца.“
„Е мој сине, па ти ниси заслужио ни да те ово сунце грије.“
„Зато сам и лег`о у `ладовину“, одговори Баћо.

ЋЕВАП (СВИЊОКОЉ)

Послао Митар из Брвника Ради писмо: „ДОЂИ У ЧЕТВРТАК. КОЉЕМ“.
А Баћо оде у петак.
Кад је дош`о, пита га  Митар: „`Ђе си био јуче, ја ти посл`о писмо?“
Баћо му покаже оно писмо и пита га: „Бил` ти дош`о?“
Labels:

4 коментара :

  1. Предраг Пајић22. новембар 2013. 21:34

    Zahvaljujem se Nenadu na ovoj interesantnoj priči.Ovo je i lijep primjer saradnje i podrške. Pozivam i druge da nam se pridruže.

    ОдговориИзбриши
  2. Mihajlo Mikić22. новембар 2013. 22:41

    Ah Predrag i ja sam toga poznavao. Šteta malo je ljudi takvoga karaktera danas. Svaki misli da mora biti pametan, zaboravi svoj talent ljude da raspoloži. Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  3. Marko Lepan24. новембар 2013. 11:20

    poznavo sam radu bacu sve je orginalno opisano bio je veseljak lijepo dase neko sijeti ti ljudi

    ОдговориИзбриши
  4. Nenad23. јун 2019. 11:31

    Pozdrav. Ima tu još priča. Npr. Kada Džino igr'o odbojku protiv "Podgrijanih Leševa" Luka-Trgovac, pok. Stole-Brko, Marinko-Ženica, Franjo-cvikeraš i Luka-tava. Dao im 14:0 prednost, njegov servis i pobijedio. Mogao bi Pedja napisati priču o tome? Ili kad je Boro Mikić gadj'o prečku,opet protiv Franje-cvikeraša. Morao je od pet udaraca sa penala dva puta pogoditi prečku, a Franjo je sjedio u hladovini, bio je onaj bagrem kraj puta, i nosio pare. Pok. Boro je kad promaši, nije bilo mreže na golu, trčao po loptu, opet pucao i opet trčao. Sve na 35°. Franjo je tada dnevno pio oko 2 litra "Badelovog konjaka" Ima tih Anedgota. Bilo bi lijepo da se ne zaborave... Pozdrav

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара ( Atom )

Kalendar

Budućnost demonstrirala snagu protiv Bratstva

Dana, 21. aprila 2024. godine, Budućnost je ugostila svoje rivale iz Dubice, ekipu Bratstva, u okviru 10. kola PFL Modriča-Š...

Popularni postovi