Dana, 28.02.2012. god. oko 19 časova opljačkana je crkvena kuća u kojoj boravi župnik Marko Stipić. Dva mladića koja žive u okolini  Žepča dovezli su se taksijem u centar sela i odatle se uputili prema crkvi. Vjerovatno, da su nešto prije nazvali župnika i od njega tražili pomoć. Župniku su se predstavili i pozvali se na neke njegove prijatelje, moleći ga da dođe u Šamac jer im je naime potrebna pomoć. Župnik ništa ne sumnjajući, želeći da učini dobro djelo i pomogne mladićima krenuo je u Šamac. Pljačkaši su se u međuvremenu ušetali u dvorište. U jednoj od pomoćnih zgrada pronašli su ljestve, pomoću kojih su se popeli do prozora na spratu, razbili staklo i ušli u kuću. Pronašli su neku svotu novca i napustili kuću u kojoj su napravili priličan nered. Nakon pljačke uputili su se prema Šamcu. Policija ih je pronašla  i pritvorila. Nezvanično saznajemo da su oba mladića uspješni studenti i da studiraju u Zagrebu.

Župnik je vrativši se u selo ispred crkve zatekao nekoliko mještana koji su alarmirali policiju i pomogli da se pljačkaši pritvore.

Da li se dobro uvijek dobrim vraća?.

Васкршње покладе у народу познате као „Бијеле покладе“ празнују се последњи дан "Бијеле недјеље" ("Бијела недјеља" је недјеља уочи Васкршњег поста). Оне су најсвечаније и најраспрострањеније у српском народу.  То је дан када се прашта, па их стога неки називају и проштене. Праштају се увреде, како би и нама биле опроштене а све са намјером да што чишћи уђемо  у пост. Покладе су и дан весеља, посебно за дјецу и младе у мјестима гдје постоји организовано славље.

У Слатини, тај празник се обиљежава нешто скромније. Углавном се празнује у кругу породице уз нешто свечанији и обилнији ручак. Има случајева да се организује и заједничка прослава. Прослава траје до поноћи и након тога настаје седмонедjељни пост.

Treći popis koji je sprovela Austro-Ugarska u Bosni i Hercegovini bio je 1895. godine.

Popis je počeo 22. aprila a popisivanje je trajalo mjesec dana.

I te godine Srednja Slatina nije bila zasebna cjelina već je bila dio Donje Slatine. Za razliku od prethodna dva popisa ovaj ne sadrži podatke po zaseocima. Oni jesu navedeni u rubrici gdje su se navodila mjesta ali nema pojedinačnih  podataka za njih već su podaci  navedeni samo zbirno za mjesto. Podjela na zaseoke ostala je ista kao i u prethodna dva popisa.

Možemo utvrditi broj katoličkog stanovništva i to sa velikom sigurnošću na osnovu pretpostavke da katolika nije bilo u zaseocima koji su pripadali Donjoj Slatini.

Donja Slatina je pripadala kotaru Gradačac a on okrugu Donja Tuzla.

Nešto bez čega Slatina ne može zimi, svakako je igra prstena. Igra koja je na ovom našem prostoru veoma dugo. Niko ne zna reći od kada se ona  igra i kako je došla na naše prostore ali svi znaju da je igraju.

Igra prstena