Priroda nije baš nešto širokogruda bila kad je u pitanju obradiva zemlja u našem zavičaju. Mnogo su truda uložili, mnogo znoja prolili naši preci, boreći se na ovoj vrletnoj, škrtoj, zlehudoj zemlji da bi svojim potomcima ostavili koju njivicu više. Kukuruzi u našem kraju sijali su se isključivo radi ishrane. Za razliku od hibrida, domaći kukuruzi su sitniji, zrno im je tvrđe, kvalitetnije, pa kad se samelje u vodenici, od brašna koje se žuti k'o dukat, spravljala se kuruza, ljevuša, pura, cicvara... 

I kad je godina rodna, i kad kukuruzi dobro ponesu, dosta muke i patnje se vidi dok se nađu u košu ili ambaru.