Pretraga

Arhiva članaka

13. Меморијални турнир

У недјељу, 15.8.20011. г. одржан је у Средњој Слатини XIII Меморијални турнир, посвећен погинулим борцима из нашег села у отаџбинском рату 1992-1995. године.
Обиљежавање ове манифестације  започело је у 12.00 сати полагањем цвијећа на гробљима у С. Слатини и Г. Слатини.
У 14.00 сати одржан је парастос и полагање цвијећа испред споменика.
Након тога почео је спортски дио у коме су као и сваке године учествовале четири екипе:
Слога, Будућност, Сутјеска и Младост 36 из Д. Слатине.
У полуфиналу Слога је побиједила екипу Сутјеске бољим извођењем једанаестераца након (1:1). Екипа Младости  такође је била успјешнија од екипе Будућности бољим извођењем једанаестераца (1:1). У борби за треће мјесто побиједила је екипа Будућности са 2:0.
У финалу екипа Слоге је  побиједила екипу Младости 36 са 6:0.
Интересантно је да је екипа Слоге први пут освојила овај турнир.
Свечаности је присуствовало око 150-200 посјетилаца.

OШ „Горња Слатина“ - Није више основна школа

Нажалост, обистиниле су се приче да ће ОШ „Горња Слатина“ изгубити статус основне школе. Мало наглашеније са тим причама кренуло се прољетос , али та вијест није нешто посебно забринула Слатинце.  Једноставно таква могућност се олако одбацивала као нереална и немогућа.
Све је постало реално и могуће средином јуна када је Министар просвјете донио „Приједлог о рационализацији основних школа “, гдје између осталога стоји:
  1. Јавна школа као самостални правни субјект престаје са радом ако се број одјељења смањи испод 16;
  2. Подручно деветоразредно одјељење престаје са радом као деветоразредно одјељење и наставља да ради као петоразредно ако је број ученика од шестог до деветог разреда мањи од 40.
  3. Подручно петоразредно одјељење престаје са радом ако је број ученика мањи од седам.
Све остало касније су биле формалности јер чињенице неумољиво говоре да наша школа  не испуњава те услове.

Још је важно истаћи следеће:

  • У дијелу који се тиче промјене статуса централних школа, што се тиче ученика и наставника, ништа се не мијења. Ученици настављају да похађају наставу у истим одјељењима у којима су и раније похађали и у истом простору  а наставници остају да изводе наставу према уговорима које имају са школом. 
  • Што се тиче промјена статуса подручних деветоразредних и петоразредних одјељења , ту ће бити помјерања ученика и наставника. Наиме Министарство је дужно да у случају затварања одређеног подручног одјељења обезбједи ученицима превоз до нових школа и да у складу са законским прописима, збрине раднике. 
  • Јединице локалне самоуправе достављају приједлог коме ће одређена школа припасти.
Како ствари данас стоје, "обудовачки лоби" има већину у СО-е  Шамац и вјероватно ће ићи са приједлогом да наша школа припадне ОШ "Обудовац".
Директорица (сада већ можемо рећи бивша) ОШ "Горња Слатина" за данас је заказала састанак са намјером да се на састанку сачини петиција која би ишла у правцу  да се школа припоји оној у Шамцу или ако то не може да се припоји оној у Г.Црквини.

Шта год било и какав год буде исход предстојећих активности, мање је забрињавајуће од  чињенице да нам је наталитет више него поражавајући. 

Počeci nogometa u Srednjoj Slatini

Preuzeto iz knjige "SREDNJA SLATINA U BOSANSKOJ POSAVINI - ŽIVOT I OBIČAJI" 
Ilija Orkić i saradnici.

       Članak o počecima fudbala u Srednjoj Slatini napisao je Pero (Stijepe) Miličević, jedan od onih  koji su bili inicijatori osnivanja kluba.
Imamo priliku da pročitamo kako  se sve to dešavalo dalekih šezdesetih, od čovjeka koji vjerovatno najviše zna o tome.

Sloga ponovo osvojila turnir u Gornjoj Slatini

Na turniru u Gornjoj Slatini 30.07.2011. godine učestvovalo je 11 ekipa. Pobjednik je Sloga iz Srednje Slatine pobijedivši ekipu Budućnosti boljim izvođenjem jedanaesteraca. Rezultat na kraju utakmice bio je 0:0.
U borbi za treće mjesto ekipa Mladosti 36 iz Donje Slatine pobijedila je Zvijezdu iz Obudovca rezultatom 1:0.
Najboljim igračem proglašen je Đorđe Smiljić iz Sloge. Najbolji strijelac je
Slađan Milanović iz Budućnosti kao i najbolji vratar Panto Vasiljević.
Sloga je svoj trijumf započela igrajući neriješenо protiv ekipe Sutjeske 2 iz Brvnika (1:1). Pobijedila je ekipu veterana Budućnosti sa 3:0 i kao prvoplasirana ušla u polufinale. U polufinalu pobijedila je ekipu Mladosti 36 sa 1:0.
Za ekipu su nastupili: Baćić Goran, Pajić Dragan, Mokrić Goran, Despić Goran, Kašterović Tomislav, Pajić Cvijan, Pajić Božo, Mujović Sabahudin, Mikić Petar, Popović Slobodan, Jokić Aleksandar, Smiljić Đorđe, Draško Miroslav, Smajlović Damir, Džombić Božo, Pajić Nenad i Despić Nenad.
Stručni štab: Pajić Predrag, Simeunović Jovo, Pajić Stanko i Smiljić Đokan.
Na kraju treba spomenuti da je Sloga kao i uvijek imala najvjerniju i najbolju podršku sa tribina.

Srednjoslatinsko groblje

U zadnje vrijeme imali smo nekoliko akcija na uređenju srednjoslatinskog groblja, jednostavno, radeći tu nije se moglo ne primijetiti prisustvo spomenika koji su svojevrsni pečat za nas daleke istorije. Iako ovi spomenici nisu nikad arheološki ispitani a trebali su biti, nesumnjivo je da su oni najstariji pisani tragovi bitisanja Srba na ovim prostorima. Nekoliko spomenika koje smo pronašli pisani su staroslovenskom azbukom. Godine koje se nalaze na spomenicima pokazuju da je ono postojalo krajem 18. vijeka. Koliko je zaista staro to je tema za arheološka ispitivanja ali možemo konstatovati sa dosta velikom sigurnošću a na osnovu onih spomenika koji nemaju natpisa (sigurno su stariji od ovih), da su se tu sahranjivali vjerovatno i naši pradjedovi koji su naselili ove opustošene krajeve sredinom 18. vijeka. Govorimo o stanovništvu koje je naselilo ove krajeve (nakon 1739 godine posle mira između Turske i Njemačke) a doselilo je iz: Stare Srbije, Hercegovine, Crne Gore, Polimlja, Gornjeg Podrinja, okoline B. Luke, Travnika … 
Postoje i neke priče i legende o ovom groblju kao što su da je to nekada bilo čifutsko groblje, da ga je na molbu stanovništva dao obnoviti Huseinbeg Gradaščević, da bude veliko onoliko koliko uspiju uzorati zemlje za dan tri brata blizanca sa tri vola i sl. Ali radi se samo o pričama i legendama od kojih su neke zabilježene u crkvenim knjigama u Obudovcu.
Sa pokojnim Rajkom Iliškovićem, istoričarem iz Šamca, jednom prilikom razgovarajući o ovoj temi, on mi je rekao da je smatrao da su najstarija groblja u Škariću i Gajevima i tako pisao, ali ga ova saznanja o našem groblju dovode u ozbiljnu dilemu.
Gospodin Rajko je umro a dileme oko starosti našeg groblja ostaju. Ja nemam namjeru, niti se usuđujem rješavati te dileme ali hoću ove spomenike da ostavim ovde zabilježene kao zalog budućim pokoljenjima.

Popularni postovi

Пратиоци