Војин (Стојан) Симеуновић (Горња Слатина, 8. мај 1936 - 2019) је српски професор филозофије. Предавао је Историју савремене филозофије и Основе марксизма на Филозофском факултету у Сарајеву пре избијања рата 1992. Каријеру је завршио на Филозофском факултету у Новом Саду где је предавао онтологију и филозофску методологију.

Филозофске студије „Филозофија и збиља”, Сарајево, (1979).

„Између свијести и чина”, Сарајево, (1982).

„Филозофска критика”, Сарајево, (1983).

Извор: Војин Симеуновић — Википедија (wikipedia.org)

На петнаестак километара од Шамца у руху мирног посавског села, налази се основна школа у Горњој Слатини, окружена добрим људима и честитим домаћинима. Немогуће је проћи кроз село а да не запазите школу, која пружа основу за будући развој младих генерација и која служи за добробит свих његових становника.

Према наводима Јована Недића, српска основна школа у Горњој Слатини отворена је у првој половини XИX вијека, али је убрзо угашена. Прва школа основана је на иницијативу Српског православног Црквеног Одбора у Горњој Слатини 11. априла 1908. године. Чланови тадашњег Одбора дали су и први прилог у износу од 535 круна те је следеће године, уз помоћ мјештана, саграђена школска зграда када је и школа званично почела са радом. Школска зграда саграђена је уз мјесну цркву, а 1911. године изграђена је већа школска зграда са станом за учитеља. Први учитељ био је Ђорђо Стоисављевић из Карловца.

Током 1914. године школа је затворена од стране аустрогарске власти, а поново је отворена 1916. године када је одлуком надлежних власти претворена у комуналну државну школу. При школи су 1921. године основани Народна књижница и читаоница као и подмладак Црвеног крста. Тридесетих година и током Другог свјетског рата дјеца из села Божануша, Гајеви, Грбача, Пањик и Средња Слатина похађала су наставу у двије школске зграде у Горњој Слатини.

Од школске 1955/1956. године до 1966/1967. године егзистира као шесторазредна, а те исте године прераста у пуну Основну школу са свих осам разреда. Од 1966. школа је радила у новосаграђеном објекту и све до 1997. године носила је назив ОШ „ Перо Босић“. Школа је добила име по народном хероју Пери Босићу, као знак сјећања и поштовања према његовом доприносу током Другог светског рата.

За изградњу школе мјештани су завели мјесни самодопринос у висини од 4%, те су за пет година обезбиједили око 15 милиона старих динара.

Међутим, вриједност зграде са опремом, наставним средствима и два стана за потребе школе износила је близу 50 милиона старих динара, па је разлика средстава била измирена у идућој години буџета. Школа у Горњој Слатини је централна за села Доњу и Горњу Слатину, Корницу и Гајеве тада је бројала око 600 ученика.

Реформом основног образовања, школске 2003/2004. године, прелази на деветогодишње основно образовање како и данас егзистира.

Многе генерације вежу лијепе успомене за Основну школу Горња Слатина. Ова школа није само мјесто учења, већ и простор гдје су се стварала пријатељства, развијале вјештине и градиле темељне вриједности. Свака клупа, сваки ходник и свака учионица причају приче о ученицима који су кроз њих прошли, о њиховим сновима, радостима и пријатељствима. Кроз ходнике школе и даље одјекује смијех неких нових генерација, а у учионицама се и даље дијеле незаборавне лекције и тренуци радости.

Свака генерација носи са собом посебне приче и успомене које чине Основну школу “Горња Слатина” посебним мјестом.

Joco Stokić je novi šef stručnog štaba Borca iz Šamca. Ovo je odluka Uprave šamačkog drugoligaša, nakon razgovora sa mladim fudbalskim stručnjakom, koji se juče sporazumno raskinuo saradnju sa Alfa Modričom.

Šamčani su počeli pripreme u nedjelju, kada ih je iznenada napustio dosadašnji trener Milorad Ilišković i preuzeo Zvijezdu iz Gradačca, pa je Uprava kluba morala brzo reagovati.

Ciljevi Borca su gornji dio drugoligaške tabele, a dolasci potvrđuju takve ambicije. Za sada su stigli: napadač Milan Simeunović iz Hrvatske i odbrambeni igrač Rado Radić iz banjalučkog Naprijeda.

U objavi su naveli: "Joco Stokić više nije trener Alfa Modriče. Nakon razgovora s upravom kluba, postignut je dogovor o sporazumnom raskidu saradnje. Želimo da se zahvalimo Joci na svemu i poželimo mu sreću u daljoj trenerskoj karijeri. Naša vrata su mu uvijek otvorena."

Nakon ispadanja iz Prve lige RS prošle sezone, fudbaleri Alfa Modriče će se naredne sezone takmičiti u Drugoj ligi RS, grupa "zapad".

Mnogi igrači su već napustili klub, što ukazuje na mogućnost značajnog podmlađivanja tima, nekadašnjeg prvaka BiH. Prema dostupnim informacijama, Dejan Savić, koji je do sada bio na čelu mlađih selekcija Alfe, ima najveće šanse da preuzme ulogu glavnog trenera.

ФК БУДУЋНОСТ ИЗ ГОРЊЕ СЛАТИНЕ

Састав Будућности који је изборио пласман у Другу лигу РС. СТОЈЕ СЛЕВА: тренер Ивковић, Бајкановић, Зорић, Роквић, Гајић, Мокрић, Босић, Благојевић, Мићић, М. Милићевић. ЧУЧЕ: Стајић, Васиљевић, Илишковић, Ђ. Милићевић, Д. Милићевић, С. Лукић, М. Лукић.

Ж.С.

Објављено у листу "Свитања" Дообој, јуни 1998

Tolisa, rijeka koja je nekada proticala kroz srce Bosanske Posavine, danas živi samo u sjećanjima i pričama starijih generacija. Ova rijeka je bila simbol života, prirode i zajedništva, pružajući mnogim generacijama izvor vode, hrane i mjesto za okupljanje. Iako fizički više ne postoji, Tolisa ostavlja dubok trag u kolektivnom pamćenju stanovnika tog kraja.

Tolisa je proticala kroz sjeveroistočni dio Bosne i Hercegovine, u blizini opština Gradačac, Šamac i Orašje. Ova rijeka, iako nevelika, imala je ogroman značaj za lokalno stanovništvo. Tokom decenija, Tolisa je igrala ključnu ulogu u razvoju poljoprivrede, ribolova i lokalne ekonomije. Njene vode su navodnjavale plodna polja, a njene obale su bile omiljena mjesta za piknike i druženja.

Rijeka Tolisa bila je poznata po svojoj prirodnoj ljepoti. Kristalno čista voda, bogata flora i fauna činili su ovu rijeku pravim draguljem prirode. Ribe, ptice i druge životinje nalazile su utočište u njenim vodama i obalama. Mnoge vrste biljaka koje su rasle uz Tolisu imale su medicinska svojstva i koristile su se u tradicionalnoj medicini.

Tolisa nije bila samo prirodni resurs; bila je srce zajednice. Mnoge lokalne priče, legende i pjesme bile su vezane za ovu rijeku. Proslave i festivali često su se održavali na njenim obalama, gdje su se ljudi okupljali da proslave život i prirodu. Riječne obale bile su svjedoci mnogih ljubavi, prijateljstava i važnih životnih događaja.

Nažalost, tokom posljednjih decenija, Tolisa je doživjela drastične promjene koje su dovele do njenog nestanka. Urbanizacija, izgradnja infrastrukture i klimatske promjene značajno su uticale na smanjenje njenog toka. Isušivanje tla, zagađenje i promjene u ekosistemu doprinijele su postupnom nestanku rijeke. Danas, Tolisa više ne teče, a njeno korito je gotovo u potpunosti suho.

Za mnoge stanovnike Bosanske Posavine, Tolisa ostaje važan dio njihove prošlosti. Priče o rijeci prenose se s koljena na koljeno, a stariji često pričaju o danima kada je Tolisa bila centar njihovog života. Mnogi se sa nostalgijom sjećaju ribolova, plivanja i druženja na njenim obalama. Iako rijeke više nema, sjećanja na nju ostaju živa.

Rijeka Tolisa, iako fizički nestala, ostaje simbol prirodne ljepote, zajedništva i života u Bosanskoj Posavini. Njeno sjećanje živi kroz priče, pjesme i uspomene onih koji su imali sreću da je dožive. Tolisa je podsjetnik na važnost očuvanja prirode i kulturne baštine, te na neprocjenjivu vrijednost rijeka i vodenih tokova u životima ljudi.

У Горњој Слатини код Шамца су, поводом 4. јула - Дана борца, положени вијенци на спомен-костурницу за 24 борца погинула у Народно-ослободилачком рату, код споменика погинулима у Одбрамбено-отаџбинском рату и бисте народног хероја Пере Босића. Вијенце су положили представници општинске Борачке организације, мјесне Борачке организације Горња Слатина и Општине Шамац.

Предсједник општинске Борачке организације Радован Зорановић рекао да сваке године обиљежавају значајне датуме и настоје да сачувају сјећање на ослободилачке ратове, истичући да је српски народ дао велики допринос ослобађању од фашизма у Другом свјетском рату.

Потпредсједник Скупштине општине Шамац Јадранка Ђукић рекла је да је Дан борца празник устанка народа Југославије дан када је у Београду 1941. године Комунистичка партија Југославије донијела одлуку о подизању оружаног устанка.

"Некада државни празник, а данас се незванично прославља у организацији Савеза удружења бораца и Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова. Одавањем поште погинулим борцима чувамо их од заборава, јер они су дали животе за слободу коју ми данас уживамо", поручила је Ђукићева.

Саво Босић рекао је да га радује што сваке године на овај датум долази и поклања се свом ујаку Пери Босићу и свима другима који су погинули у ратовима.

"Долазимо да евоцирамо успомене на борце и на дио наше славне историје коју су појединци често игнорисали, те да се одужимо нашим херојима", нагласио је Босић.

Са заједничким учешћем Општине Шамац и становника Гајева, ускоро ће почети изградња водоводне мреже у овој мjесној заједници.

Са завршетком овог пројекта, Гајеви ће постати шеста мјесна заједница у којој је у протекле три године изграђена водоводна мрежа.

Приликом овог скупа, начелник општине Шамац, Ђорђе Милићевић, изразио је захвалност мјештанима Гајева на бројном одзиву састанку.