Покладе

Покладе су празник који се везује за почетак неког од великих постова. Дан уочи почетка поста приређују се разне гозбе у кругу породице а у неким крајевима организују се сеоска весеља у виду „мачкара“, карневала и сл. На основу празника коме претходе могу бити: Васкршње, Божићне, Петровске и Великогоспојинске. Према врсти хране које се спрема називају се месне или сирне. 

Васкршње покладе у народу познате као „Бијеле покладе“ празнују се последњи дан "Бијеле недјеље" ("Бијела недјеља" је недјеља уочи Васкршњег поста). Оне су најсвечаније и најраспрострањеније у српском народу.  То је дан када се прашта, па их стога неки називају и проштене. Праштају се увреде, како би и нама биле опроштене а све са намјером да што чишћи уђемо  у пост. Покладе су и дан весеља, посебно за дјецу и младе у мјестима гдје постоји организовано славље.

У Слатини, тај празник се обиљежава нешто скромније. Углавном се празнује у кругу породице уз нешто свечанији и обилнији ручак. Има случајева да се организује и заједничка прослава. Прослава траје до поноћи и након тога настаје седмонедjељни пост.

Петровске покладе се славе дан уочи Петровског поста који почиње у понедељак после Недеље свих светих.

Божићне покладе славе се пред почетак Божићног поста, на дан Светог Апостола Филипа 27. новембра.

Великогоспојинске покладе славе се 13. августа.